Данас су деца презаштићена и у својим породицама заузимају централна места. Доступно им је све шта пожеле. У сусрету са школом ти мали принчеви и принцезе откривају да у одељењу има још скоро тридесет других принчева и принцеза који исто мисле да су најбољи, најпаметнији, најлепши…
Foto: Freepik
Када дете постане ђак, то је онај тренутак када дете излази из своје породичне љуштуре и постаје неко и онима у породици што од њега очекују нешто значајно и велико, као и онима изван породице, о чему то дете још и не сања. Говори му се о неким новим друговима, о томе како ће тамо да научи мноштво лепих ствари, али и да ће школа њега да уведе у ред.
Школа је за свако дете једно ново животно искуство кроз које увек пролази само собом, носећи је у својим сећањима кроз живот, као неки свој доживљај, свој одређени укус или мирис или тако нешто неухватљиво и непоновљиво. Ми одрасли својим причама о школи, приказујући је лепо или плашећи њоме своје несташно и непослушно дете, нећемо ништа тиме помоћи нити ћемо да им дочарамо реалност школе како би се оно у њој боље сналазило. Дете ипак све то мора да доживи само.
Услед пандемије корона вируса прошла и ова школска година су заиста неповољне за развој деце и за њихово образовање. Велики број деце није похађао наставу непосредно у школи, већ прате наставу на даљину. Ми још увек не знамо какве ће то последице оставити на развој деце, али већ сада видимо да се јављају први проблеми. У Центар за логопедију и рану интервенцију др Несторов родитељи из дана у дан доводе децу којој је потребна нека додатна подршка у учењу читања и писања или долазе да се посаветују око емоционалних проблема и око проблема у понашању код деце. Ситуација са корона вирусом се поново захуктава и све више се говори о поновном прекиду наставе.
Крајем септембра нам је на преглед дошла девојчица која ове године похађа други разред основне школе. Родитељи су нам телефонским путем објаснили да девојчица неће да учи, одбија да иде у школу и испољава емоционалне проблеме. У разговору са нашим стручњацима девојчица наводи како је она најбоља ученица у одељењу, како најбоље чита и пише. Након опсервације логопед је утврдио да девојчица чита споро уз бројне грешке. Речник је оскудан. Проблеми се огледају и у рачунским операцијама. Пажња је краткотрајна. Психолошко тестирање нам је показало да је интелигенција просечна, што не може бити разлог проблема у учењу. Испоставља се да су девојчицу до поласка у школу родитељи превише хвалили како је паметна и како све зна, подржавали су својевољно понашање, куповали су јој скупоцену гардеробу и играчке. – Знате, она је навикла да буде најбоља, а сада имамо проблем у школи. Лепо је кренуло у првом разреду, а онда је дошла корона. Пуно времена је проводила и на телефону. Сада у другом разреду никако не иде. Шта да радимо са њом?- наводе родитељи.
Здравље и безбедност деце су на првом месту, али ево зашто је важно да деца иду у школу. Данас су деца презаштићена и у својим породицама заузимају централна места. Доступно им је све шта пожеле. У сусрету са школом ти мали принчеви и принцезе откривају да у одељењу има још скоро тридесет других принчева и принцеза који исто мисле да су најбољи, најпаметнији, најлепши… Онда, из дана у дан, дете открива да нека друга деца боље читају, да добијају похвале за понашање или да их друга деца више воле и јуре за њима. Деца у школи откривају правила понашања: шта се сме, а шта се не сме. Дакле, дете открива да није увек, када нешто пожели у праву да то и добије, као што чине деца млађег узраста или као што то чине они и сада у породици. Ово је време када дете долази у прилику да процењује да ли да поступи према својој пукој жељи или онако како то треба према правилима која важе. У овом узрасту се постепено прелази са сазнавања пуком емоцијом, по принципу: то желим, дакле то је моје, на сазнавање пуном свешћу, по принципу: то желим, али то није моје, не смем да дирам јер то није поштено или није лепо. То су први кораци у усвајању моралног и одговорног понашања.
Поласком у школу дете се учи да препозна свој удео у некој кривици, у неком учињеном неделу, открива праведност и усваја значење правде.
У школи настају и проблеми јер су деца у овом узрасном добу неуједначена по зрелости образаца разумевања и односа према свету, имају другачије породично васпитање и другачије карактере. Већ првих дана по поласку у школу нека деца имају тешкоће да се прилагоде. Уколико не добију разумевање и подршку школе и уколико родитељи не сарађују ова деца још дуго остају у оном што називамо емоционалним и сазнајним егоцентризмом.
У школи дете стиче прва искуства животне стварности па могу и код себе и код других да запажају недругарско понашање које се није очекивало, утају истине због чега би неко други могао бити окривљен, затајивање поседовања нечега што му је тако драго, а није његово. То је све уобичајено за овај узаст и због тога и родитељи и наставници требају бити опрезни у осуђивању детета. Сваки уочени пад у понашању захтева разговоре са дететом, или онако, као уз пут, или директно уз настојање да се баш то разуме, али без осуде и одбацивања детета.
Наш ментор, дечији психијатар проф.др Светомир Бојанин, сматра да је школски период време када свако дете жели да у школи буде „неко“ онима који су и за њега „неко“, као што је и оно у породици. То је кључно. На пример, да буде неком најбољи друг или другарица, неко ко добро зна математику, неко ко је добар у спорту или неко кога учитељица посебно похваљује. Све су то важна искуства и животне вештине којима дете може овладати једино у школи. Дете мора бити отворено према животу кроз искуства која треба да стекне непосредним односом са стварним светом и да то даље користи у животу.
Због све чешћих „школских проблема“ препоручили бисмо родитељима књигу „Пријатељски разговори дечијег психијатра са родитељима и васпитачима“. Аутор књиге је наш ментор и сарадник, познати дечији психијатар проф.др Светомир Бојанин, а уредници су др Стеван Несторов и др Виолета Несторов из Центра за логопедију и рану интервенцију др Несторов који ради на основу метода проф.др Светомира Бојанина.
др Виолета Несторов, логопед
др Стеван Несторов, дефектолог
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Mi kao vrsta nismo evoluirali da se samostalno brinemo o deci
Od početka pandemije, mentalno i fizičko zdravlje roditelja trpi izuzetan pritisak. Nivo stresa, anskioznosti i depresije je u porastu pa su se mnogi zapitali - zašto je odjednom toliko teško...
5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite
Autor: Olivera Milivojčević - Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut...
Roditeljski stilovi imaju malo ili nimalo uticaja na ličnost deteta, pokazuje nova velika studija
Studija objavljena ovog novembra u časopisu Collabra: Psychology istraživala je odnos između različitih aspekata roditeljstva (uključenost u obrazovanje, struktura/rutine, kulturni podsticaji i ciljevi roditeljstva) i razvoja ličnosti kod dece. Mnoge...
Zašto da se naša deca trude ako mi vodimo mučne živote?
Odlučila sam da se menjam zbog mog deteta. Nakon drugog karcinoma, život mi je izgledao kao strašno mesto. Nepravedno, teško nosivo i bolno. Traume imaju takvu moć nad našom percepcijom,...
Nema komentara.