EPP ili E, pa preteraste!

Branded Baby, Tim Gibson

Piše: Jasmina Jovanović

„Previše ljudi troši novac koji nisu zaradili, da bi kupili stvari koje im ne trebaju, da bi zadivili ljude koje ne vole,“ rekao je Vil Rodžers. „Reč reklama potiče od latinske reči reclamo što znači javno oglašavati. Reklame su vid komunikacije kojim pošiljalac poruke, tj. reklame, pokušava da nas ubedi u korisnost i neprikosnovenost određenog proizvoda ili usluge. U postizanju ovog cilja autor se služi svesnim ili podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom informacije i emocije u reklamnoj poruci. Masovna proizvodnja u 20. veku iziskivala je i masovnije, agresivnije i kreativnije reklame,“ naći ćete u Vikipediji o reklamama.

Ako mene pitate, reklame su ono usled čega zaboravim koji sam film počela da gledam i o čemu se tamo radi. Isto tako, reklame vrlo često vređaju ljudsku inteligenciju. Kad u reklami sređena i elegantna žena koja je došla da gleda svog dragog u pozorištu, umesto da odgovori na pitanje koje joj postavlja drugarica – kako je njegova košulja uvek tako crna – odnekud (možda iz elegantne torbice) vadi pozamašnu bocu određenog tečnog deterdženta koji je odgovoran za neprikosnoveno crnilo košulje. Naravno, ona je uvek nosi sa sobom. „Dajte, molim vas,“ pomislim dok razmišljam o tome da li da se smejem ili da plačem na pomenutu reklamu…

Kvalitet, šta je to?

Ovo je samo jedan od primera. Vrhunskih bisera reklamiranja ima mnogo. Na svakom koraku nas bombarduju lecima, plakatima, singlovima, džinglovima, bilbordima i raznim skrivenim i javnim porukama. Čitava planeta je jedan veliki epp blok. Tramvaji, autobusi, zidovi, bandere, kontejneri i autobuska stajališta nakrcani su ponudama i hvalospevima o raznim robama i uslugama. Imam utisak da čovek, pre nego što se išta usudi da kupi, treba bar dva dana da poredi osobine i prideve u vezi sa određenim proizvodima različitih proizvođača, i naravno cene, pa tek onda da donese ispravnu odluku. Ta dva dana mozganja nikako nisu garant da je doneo najbolju odluku, i to je ono što je najzanimljivije u komercijalnoj džungli.

Poslednjih decenija nije na snazi ni ona stara deviza – Ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo. Ne, ni to više ne važi. A i zašto bi? Kako bi onda opstale sve fabrike i fabričice, ako bi pravili kvalitetnu robu? Za jednu deceniju svi bismo kupili to kvalitetno i nepokvarivo i fabrika bi bila uskoro zatvorena. Nedavno, pitala sam majstora koji je došao da pogleda moju ultra-giga-modernu i svemoguću mašinu koja je u garantnom roku zabagovala, zašto više niko ne pravi stvari kao, na primer, nekada Končar fabrika, čiji zamrzivač sam nasledila od roditelja i upravo puni četvrt veka trajanja u mom domu? A on me gleda u čudu i kaže: „Gospođo, pa zato više i ne rade, jer su pravili kvalitetno.“ Onda narednih par minuta ja njega gledam u čudu. Ne shvatam poentu. Čekaj, mislim se nešto, ako kupim neku stvar, neke marke i ona se pokvari čim istekne rok, pa ja više ništa njihovo neću kupiti. I, kako je onda bolje praviti nekvalitetno? Pa, eto, tako što ćeš morati da kupiš istu stvar neke druge marke, a i ona će ti se pokvariti nakon isteka garantnog roka… Skoro svaka će prestati da radi odmah nakon isteka garancije – ti kupuješ druge, daješ im novac i privreda živi. Baš sam naivna. Shvatam, konačno, kapitalističku mašinu za mlevenje mesa – meso su naši novčanici. Kakva vremena!

Roditelji na muci

I dok kvalitetnu belu tehniku ni slučajno ne možeš kupiti, ponuda nikad boljih šampona, kupki, mleka za telo, lakova za kosu, omekšivača i izbeljivača je neprikosnovena. Taman pomislim (slušajući reklamu): „E, ovo je vrh, dalje neće ići,“ oni za par dana izbace novitet sa jonima srebra, ekstraktom svile, pljuvačkom mrava, alpskim biljem, nanočesticama zlata i sličnim novotarijama. Bude mi žao starih dobrih šampona od koprive i breze koji su nam nekada bili jedina dva izbora. Pomislim kako čame u nekom zapećku prašnjave police hipermarketa, često i bez cene, odgurnuti od strane ovih marsovskih, koji od tri dlake prave kosu kao grivu, od ravne kovrdžavu, a od suve meku i blistavu kao planinski potok! Omiljeno mi je, moram spomenuti, izvesno mleko za telo koje, po reklami, čak 7 dana održava hidriranost čak i izuzetno suve kože! Ne znam samo koga da pitam da li je predviđeno da se u tih sedam dana kupamo?! Mislim, lak za nokte se oguli za par dana, a mleko za telo treba da traje sedam?!

Roditeljima je, sasvim izvesno, najteže. U moru besprekorno istestiranih, neutralnih i dermatološki ispitanih proizvoda treba naći najbolji za svoje čedo. E, tu zaista verujem da ono što je skupo jeste dobro. Možda zato što su me indoktrinisali reklamama, a možda prosto zato što sam i ja roditelj… Ustvari, verujem da bi proizvođač koji izneveri očekivanja roditelja-kupca bio linčovan, u najmanju ruku. I da proizvođači dečjih proizvoda to znaju, pa otud u njihom slučaju doslednost i kvalitet srazmeran ceni.

Gerilsko mleko?

Proizvodi za negu i higijenu su proizvođačima i marketingu krajnje zanimljivi, inspirativni i unosni, a ipak je tako malo jona srebra, mirisa i kiseonika u gradskim autobusima, recimo. Mislim da to govori dovoljno. Što je manje novca i što ljudi teže žive, marketing mora biti agresivniji i ubedljiviji. Postoji i stručan naziv za situacije u kojima se proizvodi promovišu na neobične i neočekivane načine. Stručnjaci su taj vid marketinga nazvali „gerilski“. Šta dalje reći, do sad je samo rat mogao da bude gerilski…

Sa hranom je situacija skoro ista. Nešto za šta nikad nismo čuli, odjednom obogaćuje naše jogurte, mleka, pudinge i brašna, i čini neverovatnu blagodat našem zdravlju. Zaboravljamo da je mleko postojalo i pre mlekara, a kamoli pre lipofilizovanih šta-ti-ja-znam-čega, i da je bilo najbolje, onako, skuvano na smederevcu, sveže pomuženo odmah posle paše. Sada je akcenat na tome da boca u kojoj se nalazi ne propušta UV zrake! Kao da ćemo mleko držati na osunčanoj terasi ili na plaži. Slutim da sve to što rade i dodaju, dodaju zato što je u njihovom iscrpnom i dugotrajnom procesu proizvodnje i pakovanja i mleko zaboravilo šta je bilo i odakle je poteklo! U fabrikama mu ubiju dušu, pa ga obogaćuju koječim, da bismo mi pali u nesvest od toga koliko je to dobro i zdravo!

Ništa bez zavrtanja rukava!

Ne znam za vas, ali mene je užasno počelo da zamara gledanje reklama! Skoro podjednako kao i kupovina u kojoj, sem što nemam pojma koji izbeljivač da izaberem u kilometarskom rafu izbeljivača, to biranje i mozganje mi oduzima dragoceno vreme. Isto ono vreme koje sam mogla da provedem u naručju majke prirode sa svojom decom. I, uopšte, šta će mi izbeljivač? Da bih što pre zagadila planetu? Kad belo prestane da bude belo – onda je staro, zar ne? A kad je staro, ono je sivo, i ne treba da bude belo. Ne znam… Isto tako, sva ta sredstva za ribanje su samo sredstva za ribanje, znači – šta god da kupim, koliko god da košta i kako god da se zove, ipak, ipak mora da se riba, ili makar da se ispere. Što, opet, znači da nam ne treba šest raznih flaša, nego samo jedna pametno odabrana, a ribanje nam ne gine.

Naposletku, što manje toga kupimo, ostaje više novca za druge stvari koje pričinjavaju radost. Više ušteđenog novca znači početak kraja krize. Razmislite svaki put kad uzmete velika kolica u megamarketu, da li stvarno želite da ih napunite i ostavite novac za sva ta čudesa? Da li taj novac može da se potroši u luna parku, izletištu, na letovanju, u zoo vrtu? Zdravlje je samo delimično u rafovima prodavnica, ima ga u svakom trenutku provedenom u radosti sa najdražima, u parkiću, na suncu, u šetnji. I, zapamtite, nije bogat onaj ko mnogo ima, nego onaj kome malo treba.

Roditeljstvo u kapitalizmu: Najmanje vremena – za decu

“Ali to svi rade”. Aman roditelji! Gde je stav? Gde je kičma?

Ovo sva deca najviše žele

Čarolija praznika je u radosti davanja, a ne trošenja

Izvini drugarice što sam rodila dete

Pišem tebi koja si mi i dalje draga, a koja si me otpisala onog trenutka kad sam postala mama: Draga moja, Izvini što ti više nisam zanimljiva mada sam i dalje...

Priče u prolazu: Šta je nama naša borba donela?

Piše: Ivana Mićić, Mama zašto   U jednom malom primorskom mestu na Jadranu postoji grafit na kome piše: „Neću žvaku, hoću kusur.“ Deluje istinito ali ipak je laž. Grafit su...

Za promenu, probaj sa pohvalom

Za promenu, probaj sa pohvalom. Nije istina da "se kvari ko se hvali". Istina je da nas samokritika sve više sateruje u ćošak, a pohvala otvara naše vidike za sve...

Razvedena majka nije jadna žena. Ona je žena borac. Umesto što je ogovarate, poštujte je

Niko ne želi da mu se desi razvod. Razvod je poraz. Poraz nade, poraz truda, odustajanje od neke osobe koju si pre toga tako voleo. Ali razvod je ponekad nužan....