Kako ćemo da vaspitavamo potomstvo kada je sve pobrkano i više se ne zna da li se neko proslavio svojim junaštvom ili se pročuo kao kriminalac!
Mladi će možda ipak biti ti koji će da nas spasu. Jer, kako ćemo moći da ih odgajimo govoreći im o velikim vrednostima, o onome što opravdava ljudski život, kada svojim očima vide kako propadaju na hiljade ljudi i žena, bez lekova i krova koji bi ih zaštitio? Zar mislite da je moguće i dalje na televiziji gledati sav taj užas koji proživljava ubogi narod, paralelno sa raskošnom i korumpiranom lakomislenošću, pomešanima kao na najgoroj buvljoj pijaci? I pritom odgajati decu koja će izrasti u prave pravcate ljude?
Ne bi smelo da se dogodi da na televiziju dovode tipove koji su zavili svoje bližnje u crno i da ih pred decom tretiraju kao gospodu. To je jedna velika sramota! Kako ćemo da vaspitavamo potomstvo kada je sve pobrkano i više se ne zna da li se neko proslavio svojim junaštvom ili se pročuo kao kriminalac!
Odsustvo ljudskih postupaka rađa nasilje koje nećemo moći da suzbijemo oružem, jedino ozdravljenje moći će da donese snažnije osećanje bratstva među nama.
Na hiljade ljudi satiru se radeći, ukoliko uopšte imaju neko zaposlenje, sakupljajući gorčinu i razočaranja, sastavljajući jedva kraj s krajem, dok gotovo da nema tipa koji nije, dokopavši se vlasti, zamenio u roku od samo nekoliko meseci skromni stančić za luksuznu vilu sa kapijom za ogromne limuzine. Pa kako ih nije stid?
Ako ostanemo skrštenih ruku, bićemo saučesnici jednog sistema koji daje legitimitet tihom umiranju.
Ernesto Sabato, Otpor
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Bajka utorkom: Najteži posao na svetu
Prvi dan škole. Petak. Lepota, kreneš, vidiš se sa drugarima i odmah vikend. Ima li šta lepše što može da te zadesi u drugom razredu? Ali, ne leži vraže, učiteljica se...
Gorica Nešović: Želim da imam i trošim prilike
Kad otvorim ormar, pun kʼo oko. Po dve-tri stvari na jednoj vešalici, nema mesta ni za šta. Kad treba da se obučem i izađem, po petnaest minuta razbijam glavu, ne...
Bajka utorkom: Ne mogu više. Odustajem
Imam ponekad utisak da ljudi koji me prate i koji čitaju bajke misle da sam ja uvek pozitivan, da nemam loše dane i da nikada ne odustajem. Juče sam želeo...
Bajka utorkom: Bogatstvo ili status? Šta je bolje imati?
Kopaonik. Dolazimo na rođendansku proslavu. Na proslavi je stotinak ljudi. Kao i uvek dolazimo na vreme. Poštujemo tuđe i cenimo svoje vreme. Primećujem da smo retka vrsta. Svi ostali kasne....
Nema komentara.