Estonija je „razbila“ na PISA testovima, a to možemo i mi

Piše: Aleksandar Baucal

Kako sveobuhvantna reforma obrazovanja može da da odlične rezultate najbolje se pokazalo na primeru Estonije, zemlje koja ja na PISA testovima, najvećeg međunarodnog testiranja učenika, došla do trećeg mesta u konkurenciji od 73 države.

U Srbiji se o takvoj reformi i dalje samo priča, a godinama unazad na ovakovom testiranju naša zemlja beleži veoma loše reuzultate. U poslednjem testiranju, rađenom prošle godine, srpski đaci nisu ni učestvovali.

O tome kako je Estonija uspela, šta mi možemo od nje da naučimo, ali i primenimo, za „Blic“ piše profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od članova srpskog PISA tima Aleksandar Baucal.

Pronašli i primenili dobar način da obrazuju decu i mlade

Estonija je došla u žižu interesovanja stručnjaka iz obrazovnih nauka već nakon objavljivanja rezultata PISA 2012 studije. Rezultati su pokazali da učenici iz Estonije postižu veoma visoke rezultate u sva tri ispitivana domena (matematika, nauka i čitanje), da mali broj učenika spada u grupu funkcionalno nepismenih i da značajan deo učenika dostiže najviše PISA nivoe koji ispituju kritičko razmišljanje i primenu znanja iz ispitivanih domena.

Rezultati su pokazali i da je obrazovanje u Estoniji veoma pravedno pošto su šanse učenika, koji potiču iz različitih socio-ekonomskih slojeva, da budu uspešni – veoma slične. Svi ovi rezultati su potvrđeni i čak, u izvesnoj meri, poboljšani u PISA 2015. studiji.

Tako je, kako neki kažu, Estonija postala nova Finska koja je u prethodnom periodu bila isticana kao evropska zemlja koja je pronašla dobar način da obrazuje svoju decu i mlade.

Šta Srbija može da nauči od Estonije

Iskustva Estonije mogu da budu relevantna za naša traganja (lutanja?) u naporima da unapredimo obrazovanje u Srbiji. Radi se o maloj zemlji (svega nešto više od milion stanovnika) koja ne raspolaže prirodnim bogatstvima zbog čega su im „ljudi najveći resurs“ i koja je imala burnu istoriju odnosa sa velikim zemljama.

Slične polazne osnove

Pored toga, pre 25 godina obrazovanje je bilo tipično socijalističko i tradicionalno možda čak i većoj meri nego što je to bio slučaj u Srbiji.

Konačno, plate i socijalni status nastavnika su relativno niži u odnosu na druge zemlje. Međutim, iako iskustva iz Estonije mogu biti relevantna za nas, ona ne mogu da se samo prekopiraju. Ona treba da nas podstaknu na kritičko promišljanje i razmatranje mogućih rešenja koja bi u našim uslovima mogla da se primene i da nam pomognu da nađemo izlaz iz začaranog kruga nedovoljno uspešnih reformi u obrazovanju.

U prethodnih nekoliko godina imao sam priliku da sarađujem sa kolegama Ali Leijen, Margusom Pedasteom i Kristom Uibuu sa Univerziteta u Tartuu koji školuje veliki broj nastavnika i istraživača iz domena obrazovnih nauka. U tom periodu sam tri puta posetio njihov univerzitet i imao priliku da steknem i neka neposredna saznanja.

Obrazovanje kao jedna od najvažnijih stvari u životu

Želim prvo da ukažem na neke važne razlike u njihovim i našim okolnostima. Moj utisak je da obrazovanje dece i škole imaju važno mesto u životima ljudi. Ove godine sam bio u Estoniji na početku nove školske godine i video decu koja su bila obučena kao da se radi o nekom svečanom događaju pri čemu je veliki broj njih kupovao cveće na ulici pretpostavljam za svoje nastavnike.

Mnogo se ulaže u naučna istraživanja i inovacije

Pored toga, ulažu se značajna sredstva u naučna istraživanja i inovativne projekte u domenu obrazovanja i rezultati tih istraživanja se u velikoj meri koriste za unapređivanje obrazovanja. Konačno, treba ukazati i na to da nastavnici u Estoniji rade sa manjim grupama učenika (u proseku svega 12 učenika po nastavniku) što im omogućuje da unapređuju svoj rad i da primenjuju savremene načine rada u nastavi.

Pet ključnih tačaka

Na osnovu razgovora sa koleginicom Ali Leijen, specijalno za potrebe pisanja ovog teksta, identifikovali smo sledećih pet jakih strana obrazovanja u Estoniji koje bi mogle biti potencijalno objašnjenje za dobre rezultate.

I – Izbegnuto prerano usmeravanje dece

Prvo, zadržan je raniji model da obavezno obrazovanje traje relativno dugo (devet razreda ili od 7 do 15-16 godine) čime se izbegavaju problemi sa preranim usmeravanjem dece.

II – Nastavnici se stalno usavršavaju

Drugo, nastavnici su veoma iskusni (u proseku imaju 52 godine) i kompetentni. Njihova kompetentnost je rezultat promene u načinu kako se nastavnici obrazuju i usavršavaju pri čemu je naglasak stavljen na njihove pedagoške i psihološke kompetencije, ali su nastavnici, u izvesnoj meri, i dalje ostali donekle tradicionalni u dobrom smislu te reči.

III – Istraživačko učenje

Treće, nastavni planovi su izmenjeni tako što su detaljni i „za sve isti“ programi iz socijalizma zamenjeni okvirnim nacionalnim kurikulumom u kojem je naglasak stavljen na savremene oblike nastave i učenja kao što su projektno i istraživačko učenje.

IV – Decentralizacija

Četvrto, obrazovanje je decentralizovano u određenoj meri, a škole i nastavnici imaju relativno visok stepen autonomije kako u domenu nastave (šta i kako učenici uče), tako i u domenu raspolaganja resursima. Međutim, takva autonomija je povezana sa dobrim sistemom evaluacije škola koja služi, pre svega, unapređivanju škola.

V – Učenici i sami žele da budu uspešni na testiranjima

Konačno, postoji sistem stalnog praćenja postignuća učenika i učenici su veoma motivisani da budu uspešni na tim testovima tako da je i to u nekoj meri doprinelo njihovom uspehu na PISA testiranju.

Idealna kombinacija – nešto svoje, nešto tuđe, nešo novo

I na kraju, sve što je navedeno nije ništa specifično za Estoniju. To su rešenja koja su primenjena i u drugim zemljama i danas se smatraju rešenjima koja odlikuju dobre i uspešne obrazovne sisteme. Međutim, treba imati u vidu da se onaj poslovični „đavo“, koji leži u detaljima, u ovom slučaju nalazi u načinu na koji se ta rešenja uvode u praksu i u opštem kontekstu reformi.

Sve to možemo i mi, uz jedno veliko AKO

Ova rešenja svakako mogu biti dobar putokaz i za nas, ali nisam siguran da bi ona donela neka poboljšanja sve dok pitanje kvaliteta i pravednosti obrazovanja ne postane prioritetna tema i za nas građane i za političare. Dok je obrazovanje tema o kojoj ćemo misliti sutra teško ćemo naći dobra rešenja koja će dati dobre rezultate kod nas. Ipak, da završim ovaj tekst u optimističnom tonu sa napomenom da se nadam da se veoma, veoma varam.

Izvor: Blic