Evo u čemu je razlika između normalne svađe i verbalnog zlostavljanja

Psiholog nam daje šest primera verbalnog zlostavljanja u vezi.

Foto: Pixabay

Kao psiholog, često slušam priče o svađama. Na kraju krajeva, konflikti su normalni deo svake veze i, tokom žučnih razgovora, osećanja ljutnje i frustracije mogu da nabujaju, što nas natera da se brecnemo na partnera. Međuim, kada čujem ljude koji prete, vređaju i viču kada god su razdraženi, ja se zabrinem. Normalno je povremeno prasnuti kada se sa partnerom raspravljaš oko nečega, ali ako se ove verbalne packe događaju redovno, možda su znak emocionalnog zlostavljanja.

Zbog toga što znaci umeju da budu tako suptilni, može da bude teško napraviti razliku između žučne rasprave i verbalnog zlostavljanja. Viđala sam mnogo ljudi koji nisu shvatali da ih verbalno zlostavljaju sve dok nisu počeli s terapijom. Često neznajući minimizuju ili opravdavaju postupke svog partnera, govoreći sebi stvari kao što su: „Samo je pod stresom zbog posla, kada budemo otišli na odmor, stvari će biti bolje“, ili „Ima problema sa kontrolom besa. Znam da nije mislio sve one okrutne stvari koje mi je rekao“. Kada zajedljive izjave kao što su „Ne bih se naljutio da nisi toliko osetljiva“, ili „Sama si kriva za ovu svađu. Neću da ti se izvinim“ postanu norma, a ne redak izuzetak, možda je vreme da ponovo razmislite o zdravlju vaše veze.

Ovo će možda da zvuči iznenađujuće, ali skoro 50 posto žena i muškaraca iskusilo je barem jedan psihološki nebezedan susret sa svojim partnerom. I dok je teško ignorisati štetu koju napravi fizičko nasilje – kao što su šljive na očima i modrice – psihološke rane koje ostaju posle verbalnih udaraca ni izbliza nisu toliko uočljive. Ali to ne znači da nisu jednako štetne po nečije samopoštovanje i mentalno zdravlje koliko i fizičko nasilje.

A iako je linija između svađe i verbalnog zlostavljanja često tanka, ima nekoliko naznaka koje bi mogle da ukažu na to da se nalazimo u vezi u kojoj nas emotivno zlostavljaju.

Vređanje, psovke i kritike

Zlostavljači se tipično osećaju veoma bespomoćno, što ih tera da stiču moć i kontrolu kriveći i posramljujući druge. Jedan način na koji to čine je da pribegnu vređanju i (nekonstruktivnim) kritikama kada god dođe do neslaganja. Ako vas partner psuje, ili nastavlja da preuveličava vaše mane na način koji predstavlja napad na vaš karakter, to može da bude znak da želi da vas obesnaži. Ako izbacuje uvrede, kao što su „Nikada ne znaš o čemu pričaš“, ii „Ja ne grešim, ti si jednostavno isuviše glupa da shvatiš o čemu ja pričam“, to bi moglo da znači da je vašem partneru potrebno da svu moć u vašoj vezi uzme u svoje ruke, time što će vas uniziti.

Manipulacija

Zlostavljač ne pribegne uvek vikanju i psovanju kada stvari krenu naopako. Ponekad se odluči za taktiku izazivanja krivice, kao način da se osetite loše. Na primer, neko bi mogao da kaže, „Da ti je zaista stalo do mene, ne bi otkazao naš dogovor za večeras“, ili „Mislio sam da smo se povezali na poseban način, ali sigurno sam pogrešio, jer da smo zaista bliski, ne bi se ponašala na ovakav način“. Ovakve vrste optužbi mogu da vas navedu da preispitujete svoje odluke. Možda ćete čak početi i da se osećate odgovornima za sukob, iako niste krivi za njega.

Poricanje i pripisivanje krivice

„Nikada te nisam nazvao kučkom; rekao sam da umeš da budeš prava kučka. Nisam ja kriv što ti ne prepoznaješ razliku“. Verbalni zlostavljači često poriču vašu stvarnost negirajući vaša osećanja. Poznat i kao „izluđivanje“, ovaj oblik manipulacije može da vas natera da pomislite da gubite razum. Ljudi koji izluđuju takođe mogu i da izvrću istinu, a kada im ukažete na protivrečnosti, insistiraju na tome da ste ih pogrešno razumeli. Vremenom, ovaj obrazac podriva vaše samopouzdanje. Zlostavljač čak može da koristi ovu taktiku i da bi izazvao zavisnost – to jest, da vas navede na to da se oslanjate na njegove sugestije, zato što sumnjate u sopstvenu percepciju stvari.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: