Dok ispijaju poslednje ture prepisanih lekova, konačno prestajem da osećam pritisak da ne smem i ja da posustanem – i padam u krevet.
Ne znam šta da mislim o februaru.
S jedne strane, u tom mesecu su rođendani moje voljene majke i mog Sunca Sina i mnogo volim ovaj naš zajednički život.
A opet s druge strane, Univerzum me svakog februara stavi na trojku i čeka da vidi kad ću da provrim.
Dakle to otprilike izgleda ovako, kada baba i unuk obeleže divan dan, negde u sumrak sledećeg dana moj nos počinje da mrzne i ja njušim nadolazeći vetar. Evo ga. Uvežbavam tiho nindža pokrete i žmirim kao prerijska lija. Spremna sam.
A onda zabava počinje.
Gripozni cunami stiže niotkuda i prvo pokosi Sunca Sina koji samo u jednom posebnom trenutku legne ispruženih nogu i izmeri temperaturu, pa se tek onda razboli.
Pročitajte i: Zašto bolesna deca treba da idu u vrtić
Dok njemu postaje muka i izraz lica prelazi u jedan mučenički odraz pacijenta kome leka nema, sledeći za slobodu pada Plavooki koji ne poseduje gotovo nikakav imuni odgovor.
Znate, zlatni standard je da kada kasirka u prodavnici na početku ulice kine, Plavooki se u s svojoj sobi, u zgradi na kraju ulice, iste noći razboli i potom leči dugo i neizvesno.
Kada njih dvojica kontaminiraju našu kuću bacilima, Zlatokosi se zapuši nos, a Lešnik devojku počne da boli prvo jedno uvo, a kroz nekoliko sati i drugo.
Potom Zlatokosi odebljaju glasne žice i ona konačno dobija laringitis od koga veoma teško diše, a još teže govori, a Lešnik devojka pada u postelju u zagrljaju sa laptopom, temperatura joj skače i konačno možemo da objavimo da je epidemija počela.
Tada ja otkazujem sve planirane aktivnosti i mrzim sve ljude s kojima smo se družili krajem januara jer nam je neko od njih preneo infekciju. Sumnjivi su svi.
Lečimo se na sve raspoložive načine, a svako dete zahteva nepodeljenu pažnju za svoje lične probleme (bez obzira koliko je malo, tj. veliko). Muka je što ta pažnja obuhvata ne samo posvećivanje simptomima infekcije već i bavljenje ličnim demonima kao što su:
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Deci se u 21. veku – ne prigovara
Parkovi su namenjeni deci i deci je mesto u parkovima. Da je parkova premalo, svedoči činjenica da su prepuni, a na jednu spravu, posebno ako je neka nova, neobična i...
Predstavljana knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas
U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik, u utorak 12. juna, predstavljana je knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas Jovane...
Tibetanski pogled na vaspitanje dece
Osnovna pravila tibetanskog vaspitanja: Najvažnije od svega – nema ponižavanja ni telesnog kažnjavanja. Jedini razlog što neki biju decu je taj, što ona ne mogu da im uzvrate. Prvi period: do...
Dečija filozofija i muzika za sve uzraste
Let us go to the shore; there the waves will kiss our feet. With mysterious sadness the stars will shine down on us.* Aleksey Pleshcheyev Deca, kada su sasvim...
Ovako: Zena pise 3000 puta bolje i zanimljivije od tamo neke izvikane Bobic-Mojsilovic, koju ja nemam iskreno zivaca da citam. I draga moja…jeste tako…sada kada mogu da mahnem i spakujem kofere ,a u nedelju ranac pa malo do Temisvara…cisto da se ubije vreme….nema vec dugo moje majke,a nema ni Sunca Cerke….eno je na pola puta do Vas ,u Bratislavi, vodjena srcem ,gaji plavusana naseg prvenca unuka. I zato, dobar je februar, mesec kada je i moja majka bila rodjena i moja sestra kojih davno nema,ali eto, tu je ON , najvece Sunce svih sistema i najveca radost. U svakom periodu postoji nesto sto raduje. Uzivala sam u citanju!