Dok ispijaju poslednje ture prepisanih lekova, konačno prestajem da osećam pritisak da ne smem i ja da posustanem – i padam u krevet.
Ne znam šta da mislim o februaru.
S jedne strane, u tom mesecu su rođendani moje voljene majke i mog Sunca Sina i mnogo volim ovaj naš zajednički život.
A opet s druge strane, Univerzum me svakog februara stavi na trojku i čeka da vidi kad ću da provrim.
Dakle to otprilike izgleda ovako, kada baba i unuk obeleže divan dan, negde u sumrak sledećeg dana moj nos počinje da mrzne i ja njušim nadolazeći vetar. Evo ga. Uvežbavam tiho nindža pokrete i žmirim kao prerijska lija. Spremna sam.
A onda zabava počinje.
Gripozni cunami stiže niotkuda i prvo pokosi Sunca Sina koji samo u jednom posebnom trenutku legne ispruženih nogu i izmeri temperaturu, pa se tek onda razboli.
Pročitajte i: Zašto bolesna deca treba da idu u vrtić
Dok njemu postaje muka i izraz lica prelazi u jedan mučenički odraz pacijenta kome leka nema, sledeći za slobodu pada Plavooki koji ne poseduje gotovo nikakav imuni odgovor.
Znate, zlatni standard je da kada kasirka u prodavnici na početku ulice kine, Plavooki se u s svojoj sobi, u zgradi na kraju ulice, iste noći razboli i potom leči dugo i neizvesno.
Kada njih dvojica kontaminiraju našu kuću bacilima, Zlatokosi se zapuši nos, a Lešnik devojku počne da boli prvo jedno uvo, a kroz nekoliko sati i drugo.
Potom Zlatokosi odebljaju glasne žice i ona konačno dobija laringitis od koga veoma teško diše, a još teže govori, a Lešnik devojka pada u postelju u zagrljaju sa laptopom, temperatura joj skače i konačno možemo da objavimo da je epidemija počela.
Tada ja otkazujem sve planirane aktivnosti i mrzim sve ljude s kojima smo se družili krajem januara jer nam je neko od njih preneo infekciju. Sumnjivi su svi.
Lečimo se na sve raspoložive načine, a svako dete zahteva nepodeljenu pažnju za svoje lične probleme (bez obzira koliko je malo, tj. veliko). Muka je što ta pažnja obuhvata ne samo posvećivanje simptomima infekcije već i bavljenje ličnim demonima kao što su:
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Maja Uzelac: Ljudi se čude što se toliko radujem svojoj deci
Sreća je pored mora, bez dece ...u zagrljaju voljene osobe, letnjeg dana - kažu rezultati istraživanja. Jbg videla sam na instagramu. Dobitak u osećaju sreće od bivanja s romantičnim partnerom,...
Zašto današnja deca ne žele da odrastu?
Piše: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje Da li današnja deca pokušavaju da izbegnu odrastanje? Džin Tvendži, američki psiholog i autorka knjige "I-generacija: Zašto današnja super-povezana deca rastu u...
Iva Gajić, SBB kompanija: Zašto je EON platforma najbolji izbor za bezbrižno detinjstvo?
Detinjstvo ste proveli na malim ekranima i ta ljubav vas je vodila kroz život. Kada te shvatili da su mediji ono čime želite da se bavite, iako je poznato da...
Memedović: ekološku borbu gubimo jer decu nismo naučili pravom odnosu prema prirodi
Bitku za zaštitu životne sredine građani Srbije vode na ulici jer nisu naučili decu ispravnom odnosu prema prirodi, rekao je Jovan Memedović, novinar i autor serijala Savim prirodno, na 36....
Ovako: Zena pise 3000 puta bolje i zanimljivije od tamo neke izvikane Bobic-Mojsilovic, koju ja nemam iskreno zivaca da citam. I draga moja…jeste tako…sada kada mogu da mahnem i spakujem kofere ,a u nedelju ranac pa malo do Temisvara…cisto da se ubije vreme….nema vec dugo moje majke,a nema ni Sunca Cerke….eno je na pola puta do Vas ,u Bratislavi, vodjena srcem ,gaji plavusana naseg prvenca unuka. I zato, dobar je februar, mesec kada je i moja majka bila rodjena i moja sestra kojih davno nema,ali eto, tu je ON , najvece Sunce svih sistema i najveca radost. U svakom periodu postoji nesto sto raduje. Uzivala sam u citanju!