GABI, HRABRO SRCE BEOGRADA – knjiga o hrabroj keruši Gabi, izdavačke kuće Pčelica

Izdavačka kuća PČELICA nedavno je objavila roman GABI, HRABRO SRCE BEOGRADA, autora Gorana Markovića. U pitanju je istinita priča o Gabi, ženki nemačkog ovčara koja je, suprotstavivši se odbegloj ženki jaguara, 22. juna 1987. godine spasla život Stanimiru Staniću, čuvaru Beogradskog zoo-vrta, ali i mnogim Beograđanima koji su se tog ranog jutra našli na ulici.

Nakon ovog romana snimljen je i dokumentarni film sa svedočenjima autora, ali i učesnika događaja opisanih u knjizi GABI, HRABRO SRCE BEOGRADA. Autor Goran Marković otkrio nam je detalje o nastanku ove knjige, o motivaciji i inspiraciji za njeno pisanje.

U savremenoj srpskoj književnosti za decu vi ste prepoznati kao autor više izdanja u kojima su životinje prisutne kao likovi. Tu je serijal slikovnica o labradorima Arčiju i Dori, ilustrovana knjiga Lajka među zvezdama, a životinje su i važni akteri priča o deci sa teškoćama u razvoju u okviru edicije Posebni prijatelji. Vaša najnovija knjiga govori o hrabrosti i odanosti keruše Gabi. Odakle to interesovanje za životinje?

Autor Goran Marković

Goran Marković: Više puta sam različitim povodom u intervjuima govorio o svom odnosu prema životinjama i kako sam svoj početni strah pretvorio u odnos iskrenog divljenja, poštovanja i ljubavi prema tim plemenitim bićima. Od životinja možemo mnogo da naučimo, a kao likovi posebno su pogodne za knjige namenjene deci, jer im ona instinktivno i čistog srca pristupaju sa posebnom emotivnošću, a i teme o životinjama ih podstiču na odgovornost i empatiju. 

Zašto ste se odlučili da životnu priču o keruši Gabi pretočite u roman za decu?

Goran Marković: Motivacija za pisanje ove knjige potekla je od mog intimnog divljenja prema Gabinom herojskom činu i potrebe da na njega posle više od trideset godina podsetim i skrenem pažnju javnosti. Tome bih dodao i svoju profesionalnu intuiciju da osetim značaj neke priče i njen potencijal da se pretoči u književno delo za decu koje bi imalo sve one potrebne elemente koji se od jedne knjige za decu očekuju: uzvišenost teme, visoke moralne principe, crtu humanizma, poučnost i zanimljivost samog događaja. Gabina životna priča posedovala je sve te elemente.

Pošto je vaš roman zasnovan na istinitim događajima, kako ste došli do potrebnih informacija?

Goran Marković: Istraživački rad koji je prethodio samom pisanju knjige trajao je veoma dugo. Želeo sam da prikupim što više informacija i pojedinosti kako bih u romanu mogao da rekonstruišem i sa što više detalja oživim Gabikin život, a posebno centralni događaj, tačnije noć sukoba sa ženkom jaguara. S jedne strane, imao sam sreće što su o tom događaju pisale skoro sve jugoslovenske novine, ali i pojedine inostrane. S druge strane, kada sam se ozbiljno upustio u istraživanje, shvatio sam da su arhive novinskih kuća sačuvale malo toga. Ipak, svi tekstovi do kojih sam posle višemesečne potrage došao bili su mi više nego dragoceni, ali najveću težinu za mene su imala usmena svedočenja samih učesnika u opisanim događajima. 

Vaše divljenje prema keruši Gabi je veliko i to se u samom tekstu romana nedvosmisleno oseća. Međutim, primetili smo da jaguarka, koja bi po načelima romaneskne priče i zapleta trebalo da bude negativac, zapravo, nije tako prikazana. Kako to objašnjavate?

Goran Marković: Jaguar jeste opasna divlja životinja kojoj se malo koja druga može suprotstaviti. Međutim, jaguar je i biće divljine, ugrožena vrsta životinjskog sveta ove planete, koje, ako je zatvoreno, žudi za slobodom i prostranstvom. Tokom pisanja ta tema me je prilično opsedala i pokušao sam što bolje da razumem instinkte i ponašanje divljih životinja, a ne da zbog same priče stvaram formalne negativce. Ali, to svakako ne umanjuje hrabar podvig Gabi, jer problem našeg odnosa prema životinjama mnogo je kompleksniji od priče u kojoj je zoo-vrt mesto radnje.

Gabi

I za kraj nam recite šta su vaša očekivanja od ove knjige.

Goran Marković: Kao autoru teško mi je da ne budem pristrastan. Voleo bih da knjiga o Gabi stigne do što većeg broja dece, ali i odraslih, što da ne? Za sada sam prilično zadovoljan recepcijom knjige i interesovanjem za ovu temu. Snimljen je istoimeni dokumentarni film, zakazan je veliki broj promocija, pa čak neke i u zemljama u okruženju, jer je ovo tema događaja iz vremena bivše Jugoslavije, tako da priča ide svojim tokom. Ponosan sam što pored bronzanog spomenika hrabra Gabi sada ima i svoj književni spomenik.

Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Puno današnjih problema je nastalo u detinjstvu – prof. dr. sc. Jasna Bajraktarević

Koliko neki osećaji koji su nastali još u detinjstvu mogu da utiču na naš odrasli život?

Da li je u redu da čitate poruke svoje dece?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan „da“ ili „ne“. Starost, okolnosti i drugi faktori značajno utiču na donošenje ove odluke.

Plata za „baka servis“ – da li je to dobar način da se pomogne roditeljima?

U Švedskoj je donet Zakon prema kom će roditelji moći da deo svog plaćenog odsustva sa posla zbog deteta prenesu na drugo lice, čime bi bake i deke mogli da dobiju "platu" za čuvanje unuka

Nađite još 16 sati u danu da se izglačate i ne strašite svijet tim vašim potrebama, draga gospođo

Nisi baš najbolje društvo socijalnim radnicama. Tvoj bivši muž je stigao na vrijeme. Divanio je. Nije ni ljut ni ogorčen nije uplašen... Ne treperi kao ti.

Dopis Ministarstva školama koje su štrajkovale: „Zabranjeno je obaveštavati roditelje da deca ne dolaze u školu i pozivati ih na proteste“

Ministarstvo prosvete uputilo je Dopis direktorima srednjih i osnovnih škola u Srbiji, a u vezi sa obustavom rada do koje je, prema rečima ministarke, došlo u oko 35% škola u Srbiji.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img