Gde odlete ’’Plava ptica’’

Piše: Igor Miklja

U susret Sajmu knjiga koji počinje danas, pažnju mi je privukla pomalo gruba i radikalna ali očigledno iskrena izjava glumca Sergeja Trifunovića u kojoj izražava fascinaciju kolika je gomila njegovih mladih kolega tupava, neobrazovana, koliko ih ništa ne interesuje, ne čitaju knjige, nemaju pojma…Ističe da je njegova generacija živela u drugačijem tehnološkom dobu ali da se stanje svesti i interesovanja mlađe garde ne mogu pravdati vremenom u kome žive.

Ako je za utehu slično mišljenje ali o stanju svesti kompletnog čovečanstva ima peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa ističući da je pomenuto čovečanstvo duhovno i intelektualno otupelo zato što se pokoreva vizuelnim senzacijama. Politika razonode je nadvladala i potopila kulturne vrednosti a do toga je došlo jer smo bombardovani slikama koje umrtvljuju naša čula, maštu i razum ističe Ljosa.

Bio sam deo generacije koja je ogroman deo vremena provodila igrajući se napolju ali i čitala. Krenulo je to sa stripovima, Zagor, Blek stena, Komandant Mark a sa istom strašću smo gutali i knjige iz edicije ’’Plava ptica’’. Od lektire smo bežali ali smo bili očarani i rasli uz pisce koje smo otkrivali u ovoj ediciji. Nema tog tableta ili sajta koji može da bude maštovitiji i životniji od priča i junaka iz „Plave ptice“, koje su opisivali Karl Maj, Kipling, Gogolj, Lukas, Džek London, Žil Vern, Emilio Salgari, Konan Dojl i ostali. Možda zvuči čudno ali smo bar mi u novobeogradskom bloku 29 u pauzi između jurnjave po bloku sa loptom, igranja žmurke, ’’vije’’ i povremenih klinačkih tuča sa vršnjacima iz bloka 30, pored sličica fudbalera i stripova razmenjivali i knjige iz ’’Plave ptice“! Niko nije bio manje mangup ako je čitao knjige. U pravu je Sergej kada kaže da je bilo drugo vreme i manje virtuelnih sadržaja ali je fascinantan podatak da je svaka knjiga iz ove edicije štampana u tiražu od deset hiljada primeraka i da je svaka imala minimum još deset izdanja! Dakle govorimo o stotinama hiljada knjiga i silnoj deci koja su ih iščitala. Slažem se da je svesno ili nesvesno, čitanje u tom dobu uticalo na razvoj dece i stvorilo neku ’’podlogu’’ za razvoj društveno svesne i vaspitane osobe.

Nikako ne želim da pametujem i da potcenjujem današnje generacije. Naprotiv, one su kao i svaka generacija predodređene da budu pametnije i sposobnije od prethodne ali je problem u sistemu i okruženju koje ih usmerava. To je globalni a ne lokalni fenomen ili problem. Kada kažem sistem mislim na vrednosne kategorije koje se nameću ili ne nameću. Pretenciozno je da dajem bilo kakve predloge ali mogu bar da registrujem ohrabrujuće pojave kada je knjiga u pitanju. Manifestacije kao što su Sajam knjiga ili ’’Noć knjige’’, pokazuju da interesovanje postoji pa čak i kod onih koji ga nisu svesni. Problem je kada nemate kontinuiranu podršku društva i zato su ovi događaji sporadični. Kako god, važno je praviti okruženje i ambijent gde mediji, institucije daju više prostora knjigama i piscima. Dobar primer su dve supersile SAD i Rusija. Lepo je videti sliku gde skoro svaka druga osoba u metrou u Njujorku ili Moskvi čita knjigu. Nešto ne pamtim da sam sličan prizor viđao u našem javnom prevozu.

A ja kao pojedinac mogu da probam da utičem na svoju decu koja su doduše još mala za čitanje knjiga i ispričam im kako sam masu knjiga pročitao skoro u mraku kada bi me majka oterala u krevet a ja koristio svetlo iz hodnika kao osvetljenje za čitanje uzbudljivih stranica iz edicije ’’Plava ptica’’.

Plava ptica je u međuvremenu odlepršala u neke druge krajeve i vreme je da se vrati…jer je čitanje jedna od lepših i uzvišenijih aktivnosti.

Izvor: AllforMen