Sadržaj tamnog masnog tkiva razlikuje se od osobe do osobe, a švajcarskih naučnici identifikovali su jedan od mogućih faktora.
Naučnici su pre dve godine dokazali da se debljina takoreći nasleđuje. Višak kilograma izaziva takozvane epigenetske promene na gotovo 200 mesta u naslednom materijalu, pokazuje studija objavljena 2016. u stručnom časopisu “Nature”.
Sudeći prema rezultatima istraživanja Saveznog tehničkog univerziteta (ETH) u Cirihu, i vitkost je nasledna, a centralnu ulogu u tome igraju tamne masne ćelije, koje sagorevaju više šećera od bilo koje druge ćelije u organizmu i pretvaraju energiju u toplotu. Jastučići na telu beba pretežno se sastoje od tih tamnih masnih ćelija.
Sadržaj tamnog masnog tkiva razlikuje se od osobe do osobe, a švajcarskih naučnici identifikovali su jedan od mogućih faktora.
Ako otac pre začeća boravi na hladnoći, njegovi potomci će imati više tamnog masnog tkiva.
Mužjaci miševa koji su nedelju dana pre parenja proveli na temperaturi od 23 stepena Celzijusa, imali su potomstvo sa više tamnog masnog tkiva od mužjaka koji su pre i tokom parenja boravili na osam stepeni Celzijusa. Studija je takođe pokazala da temperatura na kojoj je boravila majka ne utiče na sadržaj tamnog tkiva kod potomstva.
Potomstvo mužjaka koji su boravili na hladnoći bilo je i bolje zaštićeno od viška kilograma: čak i kada su konzumirali veoma masnu hranu manje su se gojili od miševa iz kontrolne grupe.
Objašnjenje naučnika: usled izloženosti testisa spoljašnjim uticajmi, hladnoća više utiče na spermatozoide nego na jajne ćelije, koje sazrevaju u utrobi. Prema tome, temperatura na spermatozodima izaziva epigenetske promene (promene na genima izazvane mehanizmima drugačijim od mutacije), koje se prenose na potomstvo.
Stručnjaci ETH, u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom u Cirihu, uradili su i retrospektivnu studiju sa 8.400 ljudi. Oni su merili udeo tamnog masnog tkiva učesnika i uspostavljali vezu sa momentom začeća. Rezultat: oni koji su začeti u hladnim mesecima (oktobar-februar) imali su mnogo više tamnog masnog tkiva nego oni začeti kada je bilo toplo.
Naučnici kažu da će morati da obave dodatna istraživanja pre nego što počnu da dele savete budućim očevima:
– Pretpostavljamo da je za razvoj određenih epigenetskih svojstava neophodno duže izlaganje hladnoći. Skok u hladnu vodu verovatno neće biti dovoljan – kažu oni.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Igra se, trlja oči, sisa palac: Video fascinantnog života bebe od začeća do rođenja
Koliko puta ste poželeli da saznate kako to istinski nastaje beba i šta se sve dešava u vašem telu tokom trudnoće? Sam proces oplodnje nam ostaje na nivou pretpostavke. Zamišljamo...
Šta je meni pomoglo u prvih godinu dana života sa bebom
Piše: Željka Kurjački Stanić, psihoterapeut Razmišljanja i saveti su krajnje lični, ali bih volela da svaka mama, čija je beba još mala, doživi ove savete samo kao poziv da razmisli...
“Za prvo dete podsticaj do 300.000 dinara, za drugo pet godina po 10.000 mesečno”
Ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da je ministarstvo predložilo dodatne mere za podsticanje rađanja, među kojima je i mera da se za prvo dete...
Pružite svojoj bebi adekvatnu negu uz Mamma & Baby proizvode
Od samog rođenja, potrebno je posvetiti posebnu pažnju pravilnoj nezi i higijeni bebinog tela jer se na taj način održava celokupno zdravlje. Zahvaljujući novoj liniji Mamma & Baby kozmetike, koja...
Nema komentara.