Sadržaj tamnog masnog tkiva razlikuje se od osobe do osobe, a švajcarskih naučnici identifikovali su jedan od mogućih faktora.
Naučnici su pre dve godine dokazali da se debljina takoreći nasleđuje. Višak kilograma izaziva takozvane epigenetske promene na gotovo 200 mesta u naslednom materijalu, pokazuje studija objavljena 2016. u stručnom časopisu “Nature”.
Sudeći prema rezultatima istraživanja Saveznog tehničkog univerziteta (ETH) u Cirihu, i vitkost je nasledna, a centralnu ulogu u tome igraju tamne masne ćelije, koje sagorevaju više šećera od bilo koje druge ćelije u organizmu i pretvaraju energiju u toplotu. Jastučići na telu beba pretežno se sastoje od tih tamnih masnih ćelija.
Sadržaj tamnog masnog tkiva razlikuje se od osobe do osobe, a švajcarskih naučnici identifikovali su jedan od mogućih faktora.
Ako otac pre začeća boravi na hladnoći, njegovi potomci će imati više tamnog masnog tkiva.
Mužjaci miševa koji su nedelju dana pre parenja proveli na temperaturi od 23 stepena Celzijusa, imali su potomstvo sa više tamnog masnog tkiva od mužjaka koji su pre i tokom parenja boravili na osam stepeni Celzijusa. Studija je takođe pokazala da temperatura na kojoj je boravila majka ne utiče na sadržaj tamnog tkiva kod potomstva.
Potomstvo mužjaka koji su boravili na hladnoći bilo je i bolje zaštićeno od viška kilograma: čak i kada su konzumirali veoma masnu hranu manje su se gojili od miševa iz kontrolne grupe.
Objašnjenje naučnika: usled izloženosti testisa spoljašnjim uticajmi, hladnoća više utiče na spermatozoide nego na jajne ćelije, koje sazrevaju u utrobi. Prema tome, temperatura na spermatozodima izaziva epigenetske promene (promene na genima izazvane mehanizmima drugačijim od mutacije), koje se prenose na potomstvo.
Stručnjaci ETH, u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom u Cirihu, uradili su i retrospektivnu studiju sa 8.400 ljudi. Oni su merili udeo tamnog masnog tkiva učesnika i uspostavljali vezu sa momentom začeća. Rezultat: oni koji su začeti u hladnim mesecima (oktobar-februar) imali su mnogo više tamnog masnog tkiva nego oni začeti kada je bilo toplo.
Naučnici kažu da će morati da obave dodatna istraživanja pre nego što počnu da dele savete budućim očevima:
– Pretpostavljamo da je za razvoj određenih epigenetskih svojstava neophodno duže izlaganje hladnoći. Skok u hladnu vodu verovatno neće biti dovoljan – kažu oni.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
U 38. nedelji trudnoće rodila bebu od 6 i po kilograma
MALENO klupko sreće za porodicu Patonai ispalo je nešto veće nego što su očekivali. Keri Patonai ranije ovog meseca rodila je dečaka Finlija, teškog čak 6400 grama. "Došla sam na...
Prvi delotvorni lek za postporođajnu depresiju mogao bi biti jedan od najvećih pomaka za žensko zdravlje
Svaka osma porodilja pati od postporođajne depresije, ali uskoro bi...
Dr Srđan Bošković: Trudnice ekstremno ugrožene koronom
BEOGRAD - U nedelji za nama gotovo da nije prošao nijedan dan, a da nismo pročitali vest o smrti trudnice u Srbiji. Trudnice su posebno ugrožene ali i kardiovaskularni bolesnici...
Trudnoća u Indiji: Red molitve, red rituala
Kao i u svim tradicionalnim društvima, trudnoća i rađanje u Indiji smatrani su najpoželjnijim stanjem za ženu. Zbog toga je odmah po sklapanju braka, vršen ritual pod imenom Garbhadhanam, čiji...
Nema komentara.