Sadržaj tamnog masnog tkiva razlikuje se od osobe do osobe, a švajcarskih naučnici identifikovali su jedan od mogućih faktora.
Naučnici su pre dve godine dokazali da se debljina takoreći nasleđuje. Višak kilograma izaziva takozvane epigenetske promene na gotovo 200 mesta u naslednom materijalu, pokazuje studija objavljena 2016. u stručnom časopisu “Nature”.
Sudeći prema rezultatima istraživanja Saveznog tehničkog univerziteta (ETH) u Cirihu, i vitkost je nasledna, a centralnu ulogu u tome igraju tamne masne ćelije, koje sagorevaju više šećera od bilo koje druge ćelije u organizmu i pretvaraju energiju u toplotu. Jastučići na telu beba pretežno se sastoje od tih tamnih masnih ćelija.
Sadržaj tamnog masnog tkiva razlikuje se od osobe do osobe, a švajcarskih naučnici identifikovali su jedan od mogućih faktora.
Ako otac pre začeća boravi na hladnoći, njegovi potomci će imati više tamnog masnog tkiva.
Mužjaci miševa koji su nedelju dana pre parenja proveli na temperaturi od 23 stepena Celzijusa, imali su potomstvo sa više tamnog masnog tkiva od mužjaka koji su pre i tokom parenja boravili na osam stepeni Celzijusa. Studija je takođe pokazala da temperatura na kojoj je boravila majka ne utiče na sadržaj tamnog tkiva kod potomstva.
Potomstvo mužjaka koji su boravili na hladnoći bilo je i bolje zaštićeno od viška kilograma: čak i kada su konzumirali veoma masnu hranu manje su se gojili od miševa iz kontrolne grupe.
Objašnjenje naučnika: usled izloženosti testisa spoljašnjim uticajmi, hladnoća više utiče na spermatozoide nego na jajne ćelije, koje sazrevaju u utrobi. Prema tome, temperatura na spermatozodima izaziva epigenetske promene (promene na genima izazvane mehanizmima drugačijim od mutacije), koje se prenose na potomstvo.
Stručnjaci ETH, u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom u Cirihu, uradili su i retrospektivnu studiju sa 8.400 ljudi. Oni su merili udeo tamnog masnog tkiva učesnika i uspostavljali vezu sa momentom začeća. Rezultat: oni koji su začeti u hladnim mesecima (oktobar-februar) imali su mnogo više tamnog masnog tkiva nego oni začeti kada je bilo toplo.
Naučnici kažu da će morati da obave dodatna istraživanja pre nego što počnu da dele savete budućim očevima:
– Pretpostavljamo da je za razvoj određenih epigenetskih svojstava neophodno duže izlaganje hladnoći. Skok u hladnu vodu verovatno neće biti dovoljan – kažu oni.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Leto je savršeno vreme: Kada i kako odviknuti bebu od pelena
Mnogi roditelji počinju odvikavati svoju bebu od pelena s navršenom godinom života. Međutim, pravo vreme za odvikavanje pelena je u periodu između 18. i 24. mjeseci starosti, dok je kod...
Nemojte davati maloj bebi vodu ni na vrućinama – apeluju stručnjaci
Temperature tokom leta dosežu vrhunac, pa stručnjaci apeluju na roditelje novorođenčadi da budu na oprezu. Naime, normalno je osvežiti se i napiti vode kako organizam ne bi dehidrirao, ali bebama...
Nisam mogla da dojim svoju bebu, ali sam i dalje dobra mama – iskrena priča jedne žene
Kako imam lajmsku bolest, većina stvari u mom životu bila je poprilično drugačija - što uključuje i trudnoću. Pre nego što sam zatrudnela, istraživala sam mnogo o svojoj bolesti i...
Kako smo hranili bebe: majčino mleko i njegove alternative kroz vekove
Tekst: Ivana Nikolić Kada je pre izvesnog vremena poznata manekenka na društvenoj mreži Instagram objavila fotografiju na kojoj doji svoju ćerku u jednom salonu dok je šminkaju, istovremeno su se...
Nema komentara.