Dete koje je često testirano, a ne postiže dobre rezultate, gubi samopouzdanje. To je mnogo veći problem nego loše ocene.
Za njega kažu da ne podučava već – inspiriše. Godi Keler je norveški pedagog koji je nekad radio s decom, danas mnogo više s odraslima. Putuje tako od Norveške, Islanda, Švedske do Baltika, Azije, Mađarske, Slovenije i nastavnike i roditelje savetuje kako iz dece da “izvuku” najbolje, kako da im pomognu da razviju svoje potencijale, jer svako ih ima, ali ih mnogi ne prepoznaju pa postanu frustrirani ljudi koji, ako nisu znali da se uklope u sistem, žive obeleženi neuspehom. “U Evropi gotovo 25% srednjoškolaca napušta školu, odustaju najčešće u 16. ili 17. godini. Neki od njih završavaju u kriminalu, drogi… To su uglavnom ljudi koje je sistem naveo da izgube samopouzdanje, veru u sopstvene sposobnosti.
Pročitajte i: Škole u Finskoj – mesto za rad i radost
Treba ih motivisati
Današnja škola često ne zna da motiviše decu, ali zna da ih zaplaši i poruči im da nisu dovoljno dobri”, kaže Keler koji je desetak godina bio predavač na valdorfskom Univerzitetu Rudolf Štajner u Oslu, a sad već desetak godina svoju Školu za roditelje održava kao niz radionica i seminara koje je prošlog vikenda napravio i u Zagrebu.
Pročitajte i: Savremeno školovanje podanika
Roditelji s kojima radi, bili oni u Jermeniji, Hrvatskoj ili na Islandu, vrlo su slični. “Veća je razlika između tih ljudi i njihovih ostarelih roditelja, nego između današnjih roditelja u Jermeniji ili Norveškoj, u ovo doba globalizacije svuda vidim sličan tip individualizma. Zapadnjački način razmišljanja uzima maha.” Šta to znači u školi i pedagoškoj praksi? “Obrazovni sistem je većinom uniformisan i kratkovid, priprema decu za sledeći ispit, ali ne i za život. Ponekad se tako ponašaju i roditelji. Stavljaju veliki pritisak na decu ne bi li imala dobre ocene, bila uspešna ovde i sada, međutim, pripremiti dete za život ne znači tražiti od njega da nužno bude odlično u svim predmetima i svemu što od njega traži škola.”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Zašto se javlja nedostatak motivacije za učenje?
Motivacija je dispozicija ličnosti koja podstiče i usmerava određeno ponašanje. Podrazumeva postojanje želje za ostvarivanjem određenog cilja, ali i spremnost da se na putu ka tome uloži neophodan napor. Najbitniji je faktor...
Upis prvaka – rok za izbor škole po želji do 1. februara
Upis prvaka za školsku 2019/2020. godinu zvanično počinje 1. aprila. Roditelji/staratelji koji žele da im dete pohađa školu kojoj ne pripada teritorijalno, međutim, imaju rok do 1. februara da izaberu...
Zašto je Katarina Veljković jedna od 50 najboljih nastavnika na svetu
U nastavu je uvela robota od Lego kockica, a klasično programiranje “prebacila” je na programiranje na robotu. “Zašto to učimo i čemu uopšte služi”, pitali su učenici profesorku informatike Katarinu...
Sedam godina tradicije: Nastavnica istorije organizuje čajanke u surčinskoj školi
Vreme u kojem živimo i brzina promena oko nas, stvaraju utisak da smo na rolokosteru koji se neće zustaviti. Takvo stanje se ponavlja iz dana u dan. Tome smo izloženi...
Nema komentara.