Veste Vesten (Woeste Westen) je prirodno igralište koje se nalazi kraj Amsterdama. Na mestu starog tresetišta ostalo je mnogo iskopanih kanala na kojima su sada mostići, splavovi i pontoni. Postoje i drvene barake, kolibe od pruća, ložišta za logorske vatre i mnogo, mnogo prilika za avanturističku igru. Okolo leži oboreno drveće za penjanje, plićaci su savršeni za gacanje i blatnjavljenje, životinje i biljke razvijaju bliskost dece sa prirodom a gomila granja i kamenja savršen su materijal za igru kroz koju deca stalno ispituju sopstvene granice bez ozbiljne opasnosti. 
Prirodno okruženje ne samo da je zabavno već na decu deluje i smirujuće, što mališanima odraslim u gradskoj vrevi i u užurbanom svetu pruža neophodan ventil i priliku za opuštanje.
Osnivač Martin Hup je bivši nastavnik biologije. Pre osam godina otkrio je ovo zemljište nadomak grada i odmah uvideo njegove potecijale za avanturističku igru na otvorenom. Obratio se za podršku lokalnoj vlasti i napravio toalete, ogradu, kafe i kancelariju „Avanturističkog kluba“ čiji su članovi postali roditelji koji dovode svoju decu. „Time što sam ogradio prostor stvorio sam kod roditelja osećaj sigurnosti,“ objašnjava on, dodajući da je i dalje u pitanju državno zemljište koje roditelji samoorganizovano koriste.
Martina je na stvaranje ovog raja za decu podstakla zabrinutost zbog izumiranja slobodne dečje igre. Holandske škole sve više zabranjuju upotrebu lopti i konopaca za preskakanje zbog roditelja koji se žale na povrede, pa su deca željna izazova. Kaže da mnogi roditelji koji prvi put dođu Veste Vesten paniče kad dete počne da se penje na drvo, ali 57.000 poseta godišnje pokazuje da prvobitni strah brzo i prevaziđu. Uprkos nepostojanju savremenih bezbednosnih mera, nijedno dete nije se do sada ozbiljnije povredilo.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Playgroundology
Imamo i mi nešto slično – Kamp životnih veština 🙂 Sjajno mesto. Samo treba pustiti decu da uživaju.
https://www.facebook.com/kamp.zivotnihvestina/?fref=ts
Evropljani su shvatili sta je uslov za razvijanje intelekta i fizickog razvoja pojedinca ,kao celije ,i drzave odnosno nacije kao tkiva ili organizma koji su upravo uslovljeni razvojem te iste celije.
Sada se dogadja reverzibilan proces. Mi , koji smo se igrali kao deca po prirodi i pravili lukove i strele od vrbe,
uvece se igrali zmurki i krili se po nezavrsenim kucama ,tada vezbajuci nesvesno ono sto se krije u nasim DNK lancima a to je potreba da se prezivivi i produzi vrsta sada dozvoljavamo sebi da posmatrano kako nam nacija (telo , organizam) polako trune samo zato sto smo postali robovi modernog drustva i ekonomskih prilika. Oni (Evropljani iz ekonomsko jacih drzava) ih upoznaju (decu)sa prilikama koje zivot moze da donese , a to je uprqavo ono zbog cega je nasa nacija nalazila nekad na celu liste kao najzdravija u Evropi (do samo pre 50 godina) , nasa deca su jela najzdraviju organsku hranu (sa sela koja danas ne postoje). Danas bih vecina populacije jednostavno nestala ukoliko bih joj bili uskraceni : voda, struja, internet … Do pre samo 100 godina ljudi u vecini gradova nisu imali prilike da koriste telefon. Mi vise nemamo mogucnosti da budemo ono sto smo bili osim ako ne odemo na neki hladan izvor u dobro se umijemo. Mozda nam planinska voda izbistri pogled na buducnost a svezina ciste vode udahne snagu predaka koju su istu pili.
Imamo i mi to -u svakom selu .Jok treba da nam Zapadnjaci otkriju.Niti smo mi tako daleko odmakli u civilizaciji pa sve same metropole ,te nema prirode kilometrima uokolo-sto cu reci ,ljudi lepa je Srbija samo malo iskocite iy fotelja.
Kada bi npr. u Beogradu napravili ovakvo igralište, mislim da bi eventualno pet mama dovelo decu da se tu igraju. I ovako po prakovima ne prodje dan a da ne čujem „ne sedi na zemlji, isprljaces se“ ,“ ne kleči , isprljaces se“… Zamislite kakva bi deca izašla sa ovakvog igrališta! Mislimda bi mame dozivele nervni slom a i vecina misli da bi im se deca tu podavila.