Piše: Nataša Mojsilović
Holandija, zemlja lala, vetrenjača, kiše, bicikleta i dece koja nemaju strah od škole. Sigurno ne do svoje 12. godine.
Kako jedan roditelj sa Balkana doživljava obrazovni sistem u kome ima puno slobode, premalo krutosti, a previše pravila i normi?
Izazov na koji se čovek ne može pripremiti. Spontano, radoznala kao i deca, postavljala sam kako sebi tako i na svakom koraku drugima pitanja “zašto” i tražila logične i realne odgovore. Dugo sam sumnjala, nosila u sebi uvek prikriveni strah i tražila odgovor na pitanje “dokle” i “šta posle”. I trebalo mi je puno vremena da ubedim sebe da je taj sistem možda i bolji. Dugih 10 godina. Svaki pokušaj da se u kratkim crtama izloži pregled holandskog osnovnog obrazovanja sa akcentom na predškolsko ne bi dao vernu sliku, pa neka realnija slika i razumevanje zahtevaju koji red više i malo pažnje za jednu jasniju i precizniju analizu, doduše roditeljsku, zasnovanu na ličnom iskustvu.
Ovo je samo moj lični doživljaj, moja hobby analiza, a ne stručna analiza.
U osnovnu školu, odnosno predškolsko kreće se sa pune 4 godine. Svako dete ima samo svoj dan polaska u školu i nema akcenta na kolektivnoj pompi polaska u skolu, već na uklapanje u kolektiv. Škola je obavezna od pete godine. To znači da do pete godine dete može duže izostati iz škole bez nekog posebnog razloga i opravdanja i bez sankcionisanja roditelja. Deca pod krovom te škole ostaju do završetka VIII grupe odnosno 12/13. godine. Škole su male i obično nemaju više od 300 učenika, uglavnom po jedno odeljenje svakog razreda – uzrasta. Nastava traje od 8:30-15:00, a sredom i petkom do 12:00. Od 7. godine nastava se odvija samo sredom do 12:00. U toj školi nastavu ne drže nastavnici, već učitelji, obično dva učitelja koji različitim danima drže nastavu čak i iz istih predmeta, a tako je i u predskolškom uzrastu, dok deca, osim u slučaju ponavljanja razreda (uzroci ponavljanja su različiti) do kraja osnovne škole uglavnom ostaju u istom sastavu. Neko moje iskustvo me je dovelo do sledećih zaključaka, da je to i pozitivno i dobro iz više razloga:
* Ne stvara se previše prisan odnos izmedju učitelja i deteta.
* Smanjuje se mogućnost da neki učitelj ima privilegovanu decu.
* Pruža se mogućnost da svi imaju “omiljenu” učiteljicu.
* Povećava se mogucnost bolje prezentacije usled zdrave konkurencije – nemaju svi učitelji iste zahteve, iste sisteme i mogućnosti davanja znanja.
* Kombinacije učitelja u generaciji se menjaju, pa se na taj način izbegava mogućnost da učitelji stvore previše uigranu tandem-vezu koja bi mogla loše da se odrazi u odnosu prema nekom detetu.
Bez obzira na vrstu škole i obrazovanja, a uglavnom su zastupljene Montesori, Dalton i Jenaplan škole, u osnovi svakog obrazovanja je adaptivno učenje koje koristi filozofiju višestruke inteligencije po Gardneru. Adaptivno učenje podrazumeva usvajanje znanja korišćenjem različitih modela i tehnika, materija se deli deci u celine-oblasti-sekvence koje se kasnije sa smislom povezuju, a deca ih obrađuju po grupama, selektovani po istom afinitetu usvajanja znanja i interesovanjima.
Generalno se pruža šansa da u raznim slojevima populacije bude više zadovoljnih roditelja, a naravno i dece, i kreira sistem koji se ipak može nazvati “po meri za svakoga”.
Dakle da ne bude zabune deca su mi u holandskoj školi poslednje 3 godine. Deca će vam biti ismevana da su iz Sirije, Sibira i tako redom jer nikako ne mogu da skapiraju da je Srbija. Isto maltretiranje trpiće zbog imena i prezimena koje holanski ni odrasli ni deca ne mogu da izgovore. Svako novo dete a posebno stranac je maltretirano gurano sve na finjaka da učitelj ne vidi. Na časovima nema discipline uvek neko diźe galamu a učitelji često nemaju nikakvu kontrolu. Isto je i za vreme testova na osnovu čijih rezultata će vaše dete moći ili ne da upiše srednju školu koju želi. Knjige ne smeju da se iznesu iz škole tako da ne možete da pomognete detetu u učenju. Nivo znanja koji imaju posle osnovne škole je kao 4 razred u Srbiji, bez ikakvog znanja o bilo čemu sem jeziku i osnovima matematike. Jedva nauče imena provincija i većih gradova. Engleski ako ih sami ne naučite u školi će naučiti do 150-200 reči. Srednje škole su usko stručne i ako se ne borite sistem lako može da odluči da vam je dete za vozača kamiona za smeće iako je samostalno pokazalo inicijativu da uči za lekara, veterinara, programera, inženjera. Dakle ako želite da vam dete završi baš ono što ga interesuje i u čemu uživa. Makar ga za fakultet-višu školu vratite u Srbiju makar moralo da polaže neke diferencijalne ispite. Ovde štancuju fizikalce i menadžere ostalo ako se posreći vašem detetu. Ona fora da su ovde deca srećnija važi za holandsku decu. I ove koje su morali da prime sa bliskog istoka. Stomatolozi su užas. Dakle samo da ne završite kod lekara. Fizičko je kao da ga nema, ako to ne preuzmete na sebe dete će patiti. Teško ćete naći posao plaćen dovoljno da bi živeli u Holandiji bez znanja jezika. Vazduh je super čist, hrana je ukusnija i najčešće jeftinija. Svuda se stiže biciklom i imate slobodu kretanja kakvu do trenutka preseljenja niste osetili. Vraćanje u Srbiju dolazi u obzir samo zbog dečijeg obrazovanja, a za lekarske kontrole obavezno odvojite 7 dana godišnje i uradite ih u Srbiji. Lekari ovde ne umeju ni osip kod deteta da izleče ljudski.