Mentalno zdravlje tinejdžera s razlogom zabrinjava današnje roditelje: preko trećine srednjoškolaca kaže da su osetili stalnu tugu ili beznadežnost, i otprilike svaki peti u izveštajima je izjavio kako je razmišljao o samoubistvu. Mnogi stručnjaci se bave istraživanjem uzroka ovog trenda.
Ali jedan od glavnih krivaca nam je ispred nosa sve vreme, pišu Heder Terdžen i Džuli Rajt, stručnjaci za spavanje, u članku objavljenom u Vašington Postu. U pitanju je činjenica da je današnja generacija tinejdžera najneispavanija u istoriji čovečanstva.
Nijedna ljudska populacija nije ikada ranije spavala tako malo koliko spavaju današnji adolescenti.
Dok 75% dece i 65% odraslih imaju dovoljno sna, samo oko 15% srednjoškolaca spada u ovu kategoriju. Prosečan srednjoškolac spava šest i po sati svake noći, a potrebno mu je devet. Svaki peti spava pet i manje sati. Po svim standardima, adolescenti su u tanju ozbiljne i hronične neispavanosti.
Naučni časopisi prepuni su studija koje dovode u vezu nedostatak sna sa lošim mentalnim zdravljem. Adolescenti koji spavaju manje od osam sati svake noći u većem su riziku da prijave simptome depresije. Jedna analiza je utvrdila da su neispavani tinejdžeri koji spavaju šest do sedam sati 17% skloniji da misle o samopovređivanju u odnosu na one koji spavaju osam sati. Mladi koji spavaju pet sati imaju čak 81% više šanse da razmišljaju o tome kako da naude sebi.
Gotovo svaka psihijatrijska dijagnoza podrazumeva i nedovoljno spavanja. Neispavanost stimuliše reaktivne moždane centre koji su zaslužni za negativne emocije, dok je natčeoni korteks, koji je zadužen za prosuđivanje, umirivanje i emocionalnu regulaciju – manje aktivan.
Mozak i telo tinejdžera se menjaju i rastu isto onoliko koliko su to činili i u najranijim godinama. Reorganizovanje mozga adolescenta je od ključne važnosti za zdrav razvoj. U velikoj meri, ono se dešava u snu.
Kako su tinejdžeri postali neispavani?
Za početak, tinejdžeri već decenijama spavaju sve manje zbog preranog početka nastave i nagomilavanja domaćih zadataka i aktivnosti. Srednje škole veoma sporo usvajaju preporuke nauke u pogledu zdravih rasporeda, što znači da se mnogi tinejdžeri bude po mraku i propuštaju važne sate sna.
Zamislite eksperiment u kome naučnici teraju subjekte da se bude tri sata pre prirodnog vremena za ustajanje, i onda od njih traže da izvršavaju složene kognitivne zadatke, pet dana za redom. Ovo je opis prosečne školske nedelje. Na to dodajte i do četiri sata domaćih i učenja svako veče.
U međuvremenu, pojava pametnih telefona dala je tavršni udarac spavanju tinejdžera. Neki od najvećih kradljivaca sna su Meta, Jutjub, TikTok, Epl i druge kompanije koje su se specijalizovale za razvoj tehnologija koje izazivaju zavisnost. Adolescenti provode vreme pre spavanja na telefonima i ležu u krevet sa uređajima na uzgavlju, što značajno odlaže san.
Deluje kao nerešiv problem. Međutim, za sve postoji rešenje kada postoje svest o važnosti problema i volja da se reši.
Škole bi trebalo da započinju nastavu kasnije i smanje količinu domaćih zadataka. Tehnološke kompanije bi trebalo da budu regulisane i pozvane na odgovornost zbog kreiranja sadržaja koji izazivaju zavisnost. Svakako da za sistemske promene treba vremena. Ali i porodice mogu da zaštite san svoje dece. Počnite odmah, večeras.
Istraživanja pokazuju da postojanje kućnih pravila u vezi odlaska na spavanje i korišćenja digitalnih uređaja zaista pomaže. U studijia na 15000 srednjoškolaca, oni koji su išli u krevet u 22h ili ranije su imali 24% šanse manje da pate od depresije i 20% šanse manje da imaju suicidne ideje u odnosu na mlade koji na spavanje idu u ponoć ili kasnije.
Roditelji obično potcenjuju svoj uticaj, ali ono što kažu i urade zaista pravi razliku. Za početak, budite im uzor. Uspostavite vremenske periode bez uređaja i ustanovite razumne termine za odlazak na spavanje. Podstičite jednostavne i moćne prakse poput obezbeđivanja pet do deset minuta jutarnjeg sunca (čak i kad je oblačno), kako bi ojačali prirodni ritam spavanja.
Sigurno je da postoje i mnogi drugi faktori koji ugrožavaju mentalno zdravlje tinejdžera. Ali nauka pokazuje da će mnogima dodatni sati sna ovaj svet učiniti vedrijim mestom i da će im nivo stresa opasti. Ako želimo da zaustavimo ovu krizu mentalnog zdravlja mladih, san bi trebalo da bude prioritet. Tek kada zauzdamo ovaj problem, možemo da krenemo da se bavimo otkrivanjem ostalih uzroka, i istinski pomognemo deci, poručuju autorke.
Izvor: Detinjarije.com
Ja imam 13 godina i veoma sam depresivna svakodnevo. Vec vise puta sam razmisljala o samoubistvu i kako da ga obavim, i kada sam rekla svojim roditeljima o cemu razmisljam rekli su mi da nikad vise ne pomislim o tome niti bilo cemu slicnom . Moj najveci uzrok tome je prekomerno opterecenje u skoli, a ujedno i neispavanost. Takodje sam i preopterecena uspehom u skoli jer sam odlican djak.