Ima li vaš mališan izlive besa?

Deca pokazuju različite vrste ponašanja, kao što su bacanje na pod, vrištanje, udaranje o pod, plač uz zadržavanje daha i sl. Takva ponašanja se nazivaju izlivi besa ili tantrumi.

Zbog različitih razloga kao što su umor, glad, nerazumevanje, traženje parkinga, sporog računara i sl., često se desi da vičemo, opsujemo, ljutimo se, udaramo, odemo. Iskazujemo svoje ponašanje na različite načine u različitim situacijama i različitim intenzitetom prema različitim ljudima. Sve to činimo jer, zbog navedenih razloga, više nemamo strpljenja i ne pronalazimo drugačiji način iskazivanja svojih potreba koje želimo što pre da zadovoljimo. Slično tome, deca imaju nekontrolisane ispade ljutnje i besa), što je frustrirajuće za okolinu i otežava svakodnevne aktivnosti i učenje.

Mnoga deca urednog razvoja imaju izlive besa. Neka istraživanja pokazuju da čak 91 odsto dece u periodu od 30 do 36 meseci ispoljava takav oblik ponašanja. Uzroci izliva besa su mnogobrojni, a najčešći uzroci su:

– temperament (neka deca lakše dospevaju u stanje frustracije i teže se nose s frustracijom)
– stres, glad, umor, senzorički preterano stimulirajuće okruženje
– emocionalni okidač

Kada dete ima izliv besa i ljutnje, malo je verovatno da će slušati ako roditelj pokuša da racionalno obrazloži situaciju. Isto tako, negativno će reagovati na vikanje ili pretnje.

Kod dece s razvojnim odstupanjima ovakva ponašanja neretko su jačeg intenziteta, učestalijia, duže traju i imaju više uzroka. Do takvih ispada najčešće dolazi kod dece koja imaju teškoće u području komunikacije i socijalne interakcije upravo zbog nemogućnosti iskazivanja potreba primerenom komunikacijom. Izliv besa je tada oblik komunikacije kroz nepoželjno ponašanje koje dete manifestuje jer njime želi da zadovolji svoju potrebu, tj. ostvaruje cilj. Važno je prepoznati potrebe koje dete pokušava da izrazi takvim ponašanjem, a one mogu biti:

– dobijanje pažnje ili stvari/hrane
– izbegavanje ili bežanje od situacije ili zahteva
– iskazivanje emocija zbog kojeg se dete oseća bolje.

Zadatak je saznati koja je potreba deteta koju traži takvim ponašanjem. Tada se mogu regulisati i usmeravati detetove potrebe i motivacija, i učiti dete primerenijim načinima iskazivanja potreba. Možete ga naučiti da svojim nepoželjnim ponašanjem, tj. starim načinom komunikacije više neće dobiti traženo, tj. zadovoljiti potrebu.

Kako se nositi s izlivima besa (tantrumima)?

Jedan od načina nošenja s ovakvim ponašanjem je prevencija njihovog pojavljivanja. Ovo su neke od korisnih strategija:

– Pobrinuti se da ispadi besa ne budu način na koji dete privlači pažnju. Detetu je svaka pažnja bitna, pa će se truditi da je zadobije i na negativan način. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da pružanje pažnje detetovom lošem ponašanju podstiče to ponašanje. Potrebno je imati naviku da se čini suprotno, tj. ukazati pažnju detetu kada iskazuje pozitivno ponašanje. Čak i pozitivan komentar na ono što radi kada se dobro ponaša smanjuje mogućnost upadanja u ovaj nepoželjni oblik ponašanja.

– Preusmeriti pažnju detetu. Iskoristiti kratak raspon pažnje deteta tako da pokušate da preusmerite pažnju s objekta ili aktivnosti koja izaziva frustraciju na nešto drugo
– Dati detetu kontrolu oko manjih stvari. Time se ispunjava njegova potreba za samostalnošću, npr. pitati dete da li želi da pije čaj ili sok, da li želi da se igra autićem ili loptom
– Biti upoznat s detetovim mogućnostima odnosno ograničenjima (npr. ne voditi umorno dete u kupovinu)
– Omogućiti detetu osećaj uspeha u igri i novim zadacima u skladu s dobi i mogućnostima. Kod zadataka početi od najjednostavnijih i postupno uvoditi komplikovanije
– Predmete koje dete ne sme da dira treba sakriti i staviti van dosega kako biste isključili mogućnost sukoba oko tih stvari
– Dobro razmisliti o svakom zahtevu koje dete postavi pre nego što ga odbacite. Da li je zahtev zaista preteran? Možda i nije. Ako dete ne traži previše, trebalo bi pokazati da mu neke želje mogu biti ispunjene

Ako se problem s ponašanjem ponavlja, tada ono što se događa neposredno pre (okidač) i neposredno nakon (reakcija okoline) tog ponašanja je ono što uzrokuje da se ponašanje ponavlja. Stoga je važno prepoznati/analizirati šta se događa pre i posle ponašanja, pogotovo ako je ponašanje učestalo.

Izvor:  ordinacija.hr / Zelena učionica

Milica Novković: Dete ne sluša roditelja, zašto bi slušalo nastavnika?

Kako da se poprave: 12 sjajnih vaspitnih saveta beogradskog nastavnika roditeljima

Kad se devojčice ovako ponašaju, šta li tek rade njihovi drugari?

Kako da deca sama odluče da budu dobra?

Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?

Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...

Pogledajmo se u ogledalu – ipak je i do nas

Piše Ljubinka Boba Nedić   Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti. Da će se to dogoditi ovako...

“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta

'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...

Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu

Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...