Koliko nas roditelji stvarno mogu pokvariti/popraviti?
Foto: Freepik
Piše: Brankica, ćerka
Sigurna sam da su oboje radili najbolje što su znali. Ali tu je upravo i problem. “Mi smo takvi kakvi smo” je rečenica koja otvara razna vrasta pakla. Roditeljstvo je proces koji traži stalni rad na sebi. Bile smo site, lijepo obučene i nimalo u kontaktu sa sopstvenim emocijama. Bile smo odlične u školi, sa 6 sam znala kako se mota sarma, ali nisam znala smijem li biti tužna i jesu li suze u redu. Znala sam da me tata voli najviše na svijetu i da ta strogoća koju je pokazivao je dio te ljubavi.
Od mene se očekivalo, ili sam bar mislila da jeste, jer se emocije nisu pretvarale u riječi, samo u nagađanja, da budem najbolja u svemu. Sve drugo mi je obezbijeđeno, zašto ne bih.
Nema najboljih, samo tužnih i umornih.
Ta Brankica je naučila od svojih roditelja koliko su granice važne i koliko se može biti roditelj koji više brine o tome jesu li djeca srećna i mirna od toga šta je u knjižici.
Piše: Brankica, majka
Biti roditelj je najteža i najljepša stvar na svijetu. Kad sam ja svoju Nadeždu pitala, nakon što sam jedva oprostila majci, ima li šanse da ja nešto ne pokvarim kod Lole, ona je rekla: “Gotovo je nemoguće ne pogriješiti u odgoju. Voli je, slušaj sve što kaže i razgovaraj s njom. Nešto mora i sama.”
Balans između “nisam samo njena majka i ne želim da joj budem teret” i “ja sam te rodila, ja ću ti i objasniti život” je olimpijska disciplina. I kad znaš da radiš najbolje što možeš, nekako je to uvijek malo.
Mnogo je lakše bilo kriviti roditelje, i ovog što je ostao i nju koja je otišla, dok nisam i sama postala majka.
Jeste, ja ću bolje. Bolje od onog što mislim da su oni mogli.
Jeste, možda su i oni tako mislili.
Jeste, za 20 godina i Lola će za mene reći: Mogla si bolje.
Ja sam za to da probamo da radimo najbolje što znamo. I za njih i za sebe.
Je li to bilo najbolje i za one koje smo rodili? Vrijeme će pokazati.
Voljela bih da prvo sa svojih leđa mogu skinuti taj stalni teret mogućnosti da nešto radim pogrešno. Radim, pomirimo se s tim. Iz najveće ljubavi.
Uostalom, ima terapeuta koji popravljaju roditeljske greške izvrsno. Moraju i oni od nečeg da žive ♥️
Izvor: Brankica Raković
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Tata Milorad: Ja, Tesla i Edison zbunjeni – ali konačno sam dobio 5 iz tehničkog
Sutra idem u školu po ocjenu, sješću u klupu, a sina poslati da radi moj posao 45 minuta, jer sam ja radio njegov (nije kriv, ali da shvati kako je...
MALA DECA I VREME ZA SEBE – kako ćeš u starosti gledati na ovo doba?
Kada ideš negde sa detetom, na more recimo ili na neku proslavu... Recimo da ideš na more... Možeš se truditi da ugrabiš tokom dana neko vreme za sebe, da prošetaš...
Uspostavljanje granica kod dece – kada i kako početi?
Čim prohoda, dete će početi da istražuje svet oko sebe na nov način. To je i vreme za vaša prva ozbiljna ograničenja. Kada nauči da izbegava kućne "pecbocsec" potencijalne opasnosti,...
Kojim postupcima roditelji najviše iritiraju ljude bez dece?
Mnogi od naših identiteta su sa nama od samog početka, ali niko se ne rađa kao roditelj. Roditelj postaješ - teoretski, svi bi trebalo da se sećamo kakvi bili pre...
Nema komentara.