Koliko vremena imate ili odvajate samo za sebe? Da li to činite svesno ili samo kada se ukaže prilika? Da li imate potrebu za tim ili ipak izbegavate takve situacije?
Vreme u samoći može biti veoma korisno – osim kao odmor (fizički i psihički), to je situacija u kojoj možete puno toga da zaista uradite za sebe. Postoji niz tehnika koje vam mogu pomoći u tome da vreme u samoći pretvorite u vreme za rad na sebi, u vreme za upoznavanje sebe i svojih potreba, u vreme za poboljšavanje svog unutrašnjeg sveta, a samim tim i svog života.
Knjiga „13 pravila mentalno jakih ljudi“ ukazuje na to koliko je važno imati veštinu provođenja vremena u samoći, i otkriva neke od tehnika koje će vam pomoći u tome da vreme za sebe pretvorite u ono što vam je potrebno.
Provođenje vremena u samoći – veoma korisna veština koja se vežba
Za one koji su apsolutni početnici u provođenju vremena u samoći – ovo su prvi koraci koje biste mogli napraviti:
Ako ste navikli na neprestanu buku i aktivnost, mir i tišina u početku vam možda neće prijati. Ali ako redovno vežbate, biće vam sve lakše. Tokom ovih perioda radite sledeće:
– Razmišljajte o svojim ciljevima. Svakog dana odvojite nekoliko trenutaka da razmislite o svojim ličnim i profesionalnim ciljevima. Ocenite dotadašnji napredak i razmotrite da li postoje neke promene koje bi vam pomogle na tom putu.
– Obratite pažnju na svoja osećanja. Proverite kako se osećate i fizički i emocionalno. Utvrdite na kom nivou stresa se nalazite. Procenite da li se dovoljno dobro starate o sebi i da li postoje načini na koje možete da poboljšate svoj život.
– Postavite ciljeve za budućnost. Nemojte prestati da sanjate o budućnosti kakvu želite. Prvi korak u stvaranju života koji priželjkujete je formiranje slike o željenoj budućnosti.
– Vodite dnevnik. Vođenje dnevnika može biti moćan alat za bolje razumevanje osećanja i učenje važnih lekcija koje iz toga proizilaze.
Mindfulness – prisutnost u sadašnjosti
Pomozite sebi da se u samoći osećate bolje. Pokušajte da umesto razmišljanja o tome šta je ‘ispravno‘ ili ‘pogrešno‘ ili ‘kako bi nešto trebalo da bude‘ – prihvatite svoje misli u tom trenutku – baš onakve kakve su. Ovaj pristup naziva se mindfulness, odnosno prisutnost u datom trenutku, a postoji način i da to uvežbate.
Nekoliko načina da vežbate mindfulness – prema savetima autorke knjige „13 pravila mentalno jakih ljudi“ Ejmi Morin:
– Skenirajte svoje telo – polako usmeravajte pažnju na sve delove svog tela, od vrhova nožnih prstiju do temena. Potražite područja koja su napeta i pokušajte da se oslobodite tenzije i opustite mišiće.
– Brojte do deset – zatvorite oči i polako brojte do deset. Primetićete da će vam um verovatno usput negde odlutati. Kada se to desi, ponovo se usredsredite na brojanje.
– Svesno posmatrajte – pronađite neki predmet u kući, na primer, olovku ili šolju. Uzmite ga u ruke i usmerite svu pažnju na njega. Posmatrajte kako izgleda i kakav je osećaj držati ga u rukama, ali trudite se da ne donosite nikakve procene i zaključke. Samo se fokusirajte na sve što doživljavate u tom trenutku.
– Sa usmerenom pažnjom pojedite zalogaj hrane – uzimte parče hrane, na primer zrno suvog grožđa ili orah, i istražite ga svim mogućim čulima. Razgledajte ga i obratite pažnju na njegovu boju i teksturu. Držite ga u ruci i opazite šta tačno osećate. Pomirišite ga i koncentrišite se na njegov miris. Stavite ga u usta i osetite kakvog je ukusa. Poslednjih dvadeset sekundi polako ga žvaćite fokusirajući se na njegov ukus i sve što osećate u ustima.
Katerina May
Kako započeti meditaciju?
Još jedan od načina da osvestite ovaj trenutak i živite u sadašnjosti jeste i praktikovanje meditacije. Iako deluje jednostavno, možete u početku uvideti da vam je teško da se „isključite“ i da ne razmišljate o onome što vas čeka, što vas muči, šta bi trebalo da uradite, šta ste isplanirali i slično. Meditacija predstavlja ne odsustvo od svega, već naprotiv – apsolutno prisustvo u datom trenutku. Srećom, ovu tehniku samopomoći možete vrlo lako započeti – već sad, a ako ste apsolutni početnik u tome, evo nekoliko lakih koraka od kojih možete započeti meditaciju:
– Sedite u opuštenom položaju – pronađite mesto koje će vam omogućiti da sedite prave kičme, bilo na stolici ili na podu.
– Fokusirajte se na disanje – duboko i polako dišite i trudite se da što bolje osetite kako udišete i izdišete.
– Vratite pažnju na disanje – um će vam lutati i pojavljivaće vam se razne misli. Kada se to desi, vratite fokus na disanje.
Ali ništa od ovih tehnika vam neće biti od pomoći – ukoliko vreme za sebe nije posledica vašeg svesnog izbora i potrebe. Ejmi Morin u knjizi „13 pravila mentalno jakih ljudi“ poziva nas sve da zakažemo sastanak sa sobom:
„To ćete nazvati sastanak da bi vas ta reč stalno podsećala da nije u pitanju nešto na šta ste prinuđeni jer nemate dovoljno društvenih veza, već nešto što ste sami izabrali zato što je zdravo i korisno.“
Zašto provoditi vreme u samoći?
Uživanje u samoći i slobodi da svojim izborom radite šta želite, bez pritiska i očekivanja od strane drugih, sredine, društva, posla i obaveza, povezuje se sa mnogim benefitima za mentalno zdravlje pojedinca. Ukoliko i nije prvi osećaj spokoj i smirenost, verujte da će vremenom postati.
Za neke ljude vreme odvojeno samo za sebe ili vreme odvojeno za meditaciju, rad na sebi, mindfulness – deluje kao gubljenje vremena. Takvim ljudima je potrebno da uvek nešto rade i da uvek vide ‘proizvod’ svog rada, te se stalno zatrpavaju obavezama, poslovima ili barem – planiraju svoje aktivnosti, prave nove spiskove obaveza i slično, a pritom ne uviđaju koje su to pozitivne strane sedenja u miru i sa svojim mislima. Oni, čak, mogu osetiti i grižu savesti ukoliko „ne rade ništa“.
Neki od dokazanih efekata vremena provedenog u samoći su i:
– povećanje produktivnosti
– pojačana empatija
– probuđena kreativnost
– regeneracija, obnova fizičke i psihičke energiju
– poboljšanje raspoloženja i životnog zadovoljstva
Autor: Nevena D. Milanov
Izvor: Detinjarije.com
