“Svi očekujemo previše od škole, pa ako nešto ne bude u redu, onda su nam krivi učitelji.,” kaže dr Ranko Rajović. “Naravno da nije tako, moramo da krenemo sa stimulacijom još u vrtiću. Teško je kasnije nadoknaditi neke propuste.”
Kakavo je srpsko školstvo? Ili najbolje ili najgore – u zavisnosti od toga sa kim razgovarate. Neki se prvo sete svih onih priča o našim đacima koji „razbijaju“ kada odu u inostranstvo, a neki razočaravajućih rezultata na međunarodnim testiranjima školskog znanja. Jedni misle ne treba ništa menjati, drugi da treba promeniti sve. Treći, da i kad počnemo nešto da menjamo, radimo to na pogrešan način.
O tome kakva je zaista situacija u srpskom školstvu, da li i kako ga treba menjati i jesu li škole jedine odgovorne za nivo dečjeg znanja i intelektualnih sposobnosti, za „Roditelj & dete“ govori dr Ranko Rajović, izvršni direktor organizacije Mensa Srbije, predsednik svetskog Mensa komiteta za darovitu decu i jedan od tvoraca NTC (Nikola Tesla Centar) sistema učenja.
Pročitajte i: Ranko Rajović: Roditelji probudite se, greške se teško popravljaju
Razgovarala: Jovana Papan
Kod nas još uvek postoji mišljenje da su deca koja se obrazuju u srpskim školama ispred svojih vršnjaka u zapadnim zemljama, koliko je to realno? Gde su đaci sa ovih prostora, kada je reč o znanju?
I ja sam verovao da su naša deca bolja od svojih vršnjaka, jer sam u Mensi skoro 20 godina. Uvek sam od naših članova slušao priče o tome kako su se lepo snašli, da su među najboljim učenicima ili studentima, imaju dobre poslove. I onda su neke države odlučile da provere svoj obrazovni sistem tako što će učestvovati u međunarodnom testiranju gde će se videti koliko je koji obrazovni sistem bolji ili lošiji. Nažalost, Srbija tu nije dobro prošla, zapravo 2003. godine smo na PISA testu bili među najslabije plasiranim državama iz Evrope. Ti testovi se rade svake 3 godine, a Srbija je relativno malo napredovala 2006. i 2009. godine. Ove godine je ponovo rađen PISA test u preko 70 država sveta (možda i više, nemam zvanične podatke), pa će biti interesantno da vidimo da li smo bar još malo napredovali, kada početkom 2013. godine budu objavljeni rezultati.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Samo ne onlajn
Učiteljica iz Hrvatske koja poslednjih dana beleži ozbiljan rast broja obolelih od koronavirusa, iznela je svoj stav o situaciji i tome kako ona utiče na obrazovni sistem. Iako nismo ista...
Pomoćnik ministra: Ako dođe do prelaska na onlajn, to će se raditi postupno
Mere “zatvaranja” škola i prelazak na onlajn nastavu sprovodiće se u konkretnim školama u kojima dođe do naglog skoka broja zaraženih među nastavnicima ili učenicima, izjavio je danas pomoćnik ministra...
Deca u školu ulaze kao upitnici, a iz nje izlaze kao tačke
Piše: Vesna Andrić Sedneš, čitaš iz sveske ili udžbenika, ponavljaš naglas ili u sebi i trudiš se da zapamtiš gradivo, najčešći je odgovor roditelja na dečje pitanje kako da uče....
Hajde da škola ne bude bauk: Kako da dete nauči da prezentuje znanje
Pričali smo o komunikaciji u porodici i da onako kako mi komuniciramo sa decom da će ona tako predstavljati...
Dr se piše bez tačke. Srdačan pozdrav uz predlog za saradnju na lekturi.
Dr se piše bez tačke. Pa šta? Tačka nije suštinski problem našeg obrazovnog sistema, niti suština ovog posta. Platite oglas na primerenom mediju pa se reklamirajte za vaše lektorske usluge.
ma bravo za odgovor… što mi ove gramatičke stjenice idu na živce. Ako hoću da definišem snoba.. to je to.
Radim kao prosvetni radnik u Japanu vec 23 godine. Iz mog iskustva, mogu da kazem da Japanci ( a isto tako deca iz Singapura, Koreje i Kine) postizu bolje rezultate na mnogim testovima ne zbog “ovakvog” ili ”onakvog” nacina ucenja vec iz dva razloga: DISCIPLINA i RAD.
Ali danas nema velikih naucnika! Sumnjam da bi danas nastali novi Tesla, Pupin, da Vinci!