“Svi očekujemo previše od škole, pa ako nešto ne bude u redu, onda su nam krivi učitelji.,” kaže dr Ranko Rajović. “Naravno da nije tako, moramo da krenemo sa stimulacijom još u vrtiću. Teško je kasnije nadoknaditi neke propuste.”
Kakavo je srpsko školstvo? Ili najbolje ili najgore – u zavisnosti od toga sa kim razgovarate. Neki se prvo sete svih onih priča o našim đacima koji „razbijaju“ kada odu u inostranstvo, a neki razočaravajućih rezultata na međunarodnim testiranjima školskog znanja. Jedni misle ne treba ništa menjati, drugi da treba promeniti sve. Treći, da i kad počnemo nešto da menjamo, radimo to na pogrešan način.
O tome kakva je zaista situacija u srpskom školstvu, da li i kako ga treba menjati i jesu li škole jedine odgovorne za nivo dečjeg znanja i intelektualnih sposobnosti, za „Roditelj & dete“ govori dr Ranko Rajović, izvršni direktor organizacije Mensa Srbije, predsednik svetskog Mensa komiteta za darovitu decu i jedan od tvoraca NTC (Nikola Tesla Centar) sistema učenja.
Pročitajte i: Ranko Rajović: Roditelji probudite se, greške se teško popravljaju
Razgovarala: Jovana Papan
Kod nas još uvek postoji mišljenje da su deca koja se obrazuju u srpskim školama ispred svojih vršnjaka u zapadnim zemljama, koliko je to realno? Gde su đaci sa ovih prostora, kada je reč o znanju?
I ja sam verovao da su naša deca bolja od svojih vršnjaka, jer sam u Mensi skoro 20 godina. Uvek sam od naših članova slušao priče o tome kako su se lepo snašli, da su među najboljim učenicima ili studentima, imaju dobre poslove. I onda su neke države odlučile da provere svoj obrazovni sistem tako što će učestvovati u međunarodnom testiranju gde će se videti koliko je koji obrazovni sistem bolji ili lošiji. Nažalost, Srbija tu nije dobro prošla, zapravo 2003. godine smo na PISA testu bili među najslabije plasiranim državama iz Evrope. Ti testovi se rade svake 3 godine, a Srbija je relativno malo napredovala 2006. i 2009. godine. Ove godine je ponovo rađen PISA test u preko 70 država sveta (možda i više, nemam zvanične podatke), pa će biti interesantno da vidimo da li smo bar još malo napredovali, kada početkom 2013. godine budu objavljeni rezultati.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ana Stevanović: Ministre, škola počinje za tri nedelje
Dok je ministar Šarčević očigledno na raspustu i izgleda da se ne uzbuđuje previše zato što je do prvog septembra ostalo oko tri nedelje, čini se da su roditelji i...
Čija je odgovornost početak školske godine?
Piđše: Ljubinka Boba Nedić Za razliku od prethodnih godina, kada su i roditelji i prosvetni radnici u avgustu imali svoje tradicionalne teme za raspravu, sada je najaktuelnija jedna – kako...
Toplomer obavezan pre škole: Krizni štab razmatra set protivepidemijskih mera za najmlađe u novoj školskoj godini
Masku će morati da imaju uvek kod sebe, a tek će biti odlučeno u kojim uslovima će ih đaci nositi. Ove mere najavio je u sredu epidemiolog dr Predrag Kon,...
Dr Kon: Više računamo na onlajn nastavu, nemamo još odluku da li će biti produženog boravka
Na današnjoj konferenciji Kriznog štaba govorili su premijerka Ana Brnabić i epidemiolog Predrag Kon, a jedna od tema bio je i početak školske godina. Već nekoliko nedelja se polemiše o...
Dr se piše bez tačke. Srdačan pozdrav uz predlog za saradnju na lekturi.
Dr se piše bez tačke. Pa šta? Tačka nije suštinski problem našeg obrazovnog sistema, niti suština ovog posta. Platite oglas na primerenom mediju pa se reklamirajte za vaše lektorske usluge.
ma bravo za odgovor… što mi ove gramatičke stjenice idu na živce. Ako hoću da definišem snoba.. to je to.
Radim kao prosvetni radnik u Japanu vec 23 godine. Iz mog iskustva, mogu da kazem da Japanci ( a isto tako deca iz Singapura, Koreje i Kine) postizu bolje rezultate na mnogim testovima ne zbog “ovakvog” ili ”onakvog” nacina ucenja vec iz dva razloga: DISCIPLINA i RAD.
Ali danas nema velikih naucnika! Sumnjam da bi danas nastali novi Tesla, Pupin, da Vinci!