Intervju, Ljiljana Marinković: Udžbenici ne smeju biti samo biznis

“Načinom odnošenja prema udžbenicima društvo pokazuje stav koji ima prema obrazovanju mladih generacija. Mislim da je zaštita domaćih izdavača udžbenika važan zadatak svake države.”

Ovih dana intenzivno se priča o promenama u sistemu odabira udžbenika, budući da je Ministarstvo prosvete Srbije početkom marta objavilo na svom sajtu listu udžbenika za osnovnu školu sa koje će nastavnici birati knjige po kojima će raditi u naredne tri školske godine. Kada su udžbenici u pitanju, tokom poslednje decenije bili svedoci mnogih nedovoljno promišljenih i teško izvodljivih odluka nadležnih, koje su pritom prečesto menjane, što je uvelo još veći nered u ovoj oblasti, pa se svaka novina dočekuje sa svojevrsnim oprezom kako kod nastavnika i roditelja, tako i kod izdavača. Zbog toga smo o ovoj važnoj i aktuelnoj temi razgovarali sa Ljiljanom Marinković, direktorkom izdavačke kuće Kreativni centar, koja već više od četvrt veka objavljuje knjige za decu a već preko deceniju i udžbenike, za koje su dosad dobili brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.

Da li su se i koliko značaj i uloga udžbenika u obrazovanju promenili u 21. veku?

Bez obzira na to štо su nam, zahvaljujući razvoju tehnologije, mnoge činjenice postale lako dostupne, svima nam je i dalje potrebno sistematizovano znanje. Dobar udžbenik omogućuje učenicima da dobiju upravo tu sistematizaciju, on im pomaže da povežu prethodna znanja s novim, da integrišu znanja iz različitih predmeta, a takođe im pokazuje kako da ta znanja primene u životu. To je izuzetno važna funkcija i ona se nije promenila. S druge strane, od stepena ulaganja u obrazovanje zavisi da li će udžbenik biti jedino nastavno sredstvo ili samo jedno od brojnih različitih sredstava.

“Svedoci smo toga da se gotovo svake godine donose neki novi propisi u oblasti udžbeničke politike i da se u tim rešenjima ide napred-nazad, što znači da nema jasne strategije.”

Kada ste kao izdavačka kuća počeli da radite na priređivanju udžbenika, šta je ono po čemu ste najvećma hteli da se oni razlikuju od dotadašnjih?

Te 2004. godine, kada smo započeli s radom na udžbenicima, na tržištu udžbenika postojale su knjige koje nisu menjane decenijama. Zato smo želeli da napravimo moderne knjige, u metodičkom smislu inovativne, bolje dizajnirane, knjige koje će odražavati svet savremenog deteta, a ne svet prethodnih generacija. Inicijatori otvaranja udžbeničkog tržišta podržavali su takvu ideju i naši prvi udžbenici kreirani su s velikim entuzijazmom i ambicijama. No, kako je vreme odmicalo, ideja o inovativnosti kod naših prosvetnih vlasti nekako je otišla u drugi plan, a sve je više počelo da se govori samo o tome koliko udžbenici koštaju, kako se distribuiraju, koliko su teški.

“Ideja o inovativnosti nekako je otišla u drugi plan, a sve je više počelo da se govori samo o tome koliko udžbenici koštaju, kako se distribuiraju, koliko su teški.”

Šta ste posle toliko godina iskustva u izdavanju udžbenika naučili?

Rad na udžbenicima veoma je složen i uključuje veliki broj stručnjaka različitih profila, pa je u tom smislu još zahtevniji od rada na knjigama iz opšte produkcije. Stoga početak nije bio nimalo lak, jer smo mi mala sredina, bez razvijene kulture naučnopopularnog pisanja, koja je neophodna za dobre udžbenike. Vrlo sam ponosna zbog toga što su se naši autorski i urednički timovi za ovih dvanaest godina razvili toliko da smo za naše udžbenike dobili čak pet evropskih nagrada.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana