U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Dobar roditelj, nedavno je objavljen priručnik za roditelje prevremeno rođene dece Put roditeljstva: od mrvice do zvezde autorke Milice Lazarević Jekić. Iznoseći svoje iskustvo putem dnevničkih zabeležaka, autorka čitaocima otkriva sve ono što prevremeni porođaj unosi u porodicu: govori o uticaju neočekivanog porođaja – kako na mamu i tatu tako i na njihovo okruženje – o emotivnom aspektu borbe za bebino zdravlje i važnosti zajedništva porodice u tim trenucima, o nezi bebe u prvim danima roditeljstva u bolničkim uslovima i uz pomoć medicinskog osoblja, kao i samostalno, kod kuće, po izlasku iz bolnice.
Priručnik sadrži i delove koji predstavljaju medicinske osvrte prim. dr sc. med. Milice Ranković Janevski, direktorke Instituta za neonatologiju u Beogradu, na najčešća pitanja koja roditelji postavljaju u ovim situacijama.
S autorkom knjige Milicom Lazarević Jekić razgovarali smo o nastanku ovog dnevnika, vodiča i priručnika za roditelje prevremeno rođenih beba.
Ovo je prva knjiga na našim prostorima koja se bavi temom prevremenog porođaja, kako ste rešili da svoje iskustvo pretočite u knjigu?
Jedan od razloga je upravo taj, što knjiga poput ove ne postoji, iako postoji ogromna potreba za njom. Tako nešto mogu da tvrdim jer znam koliko sam je ja želela, kada sam se pre sada više od 10 godina porodila 104 dana pre termina, u 26. nedelji trudnoće. Žudela sam za knjigom koja bi mi pružila informacije, koja bi uvek bila uz mene da me smiri i ohrabri me, i pomogne mi da razumem sve okolnosti u kojima smo se sa porođajem daleko pre vremena našli. Upravo po toj svojoj želji sam je i pisala, ne gubeći iz vida sve ono što se tih meseci dešavalo u meni – sva pitanja, brige, osećanja pronašli su svoje mesto na stranicama knjige, da pomognu i drugim roditeljima da se uhvate u koštac s svojima. Jer, koliko god svi mi bili drugačiji, prevremeni porođaj sa sobom nosi slične terete.
I iako sam isprva mislila da će mi biti teško i bolno da podelim svoje iskustvo, što na mahove svakako i jeste bilo, pokazalo se da je to posle svega bilo jedno stvarno oslobađajuće iskustvo. Dala sam sebi priliku da u svoj omiljen medij smestim sve ono što smo moj muž i ja imali priliku da doživimo i preživimo sa svojom majušnom bebicom, i sada sam presrećna što znam koliko to naše iskustvo može da pomogne drugim roditeljima, koji moraju ili će morati da prođu istim tim putem.
Zanimljiva je forma ova knjige. Pored iskustva vaše porodice, knjiga sadrži i priručnički i stručno -medicinski deo. Kako ste se odlučili baš za ovu formu i ko vam je u tome pomogao?
Složenost naše situacije zahtevala je i prilagođavanje forme u kojoj ću o njoj pisati. Iskustvo roditelja, ispisano kroz dnevničke beleške, centralni je deo knjige, onaj od koga sve kreće. Naša priča je iskrena, topla i iz prve ruke, i to je ono što drugom roditelju pruža poverenje i sigurnost koje tada ni od koga drugog ne mogu da dobiju. “I mi smo bili tu, znamo kroz šta prolazite, biće sve u redu”, poruka je koju im naša priča šalje. Ipak, sama po sebi, ona bi ostala samo ispovest, kojoj nedostaju i jasne informacije i instrukcije kako se poneti u tim novim okolnostima.
Zato je tu i priručnički deo, u kome sam podelila sva svoja iskustva vezana za roditeljstvo u otežanim okolnostima: kako se oporaviti od šoka, kako se što bolje upoznati sa neonatologijom, mestom na kome će vaša beba provesti svoje prve dane, i naredne mesece, kako voditi računa o sebi, o svom psihičkom stanju, kako da održite mleko i zašto je to uopšte važno, kako da se ostvarite kao roditelj u bolnici, kako da priđete svojoj bebi i pomognete joj da se oporavi i istovremeno raste sa što manje rizika… Taj deo izuzetno je važan, jer roditeljima nudi konkretne korake, na tu njihovu neumoljivu roditeljsku želju da budu tu, odgovara sa “kako”. U periodu preovlađujuće bespomoćnosti, koja je toliko karakteristična za ono što sledi prevremeni porođaj, ovi odeljci u knjizi su putokazi koji roditeljima poručuju da ipak imaju nekakvu kontrolu nad onim što im se dešava, a to ne treba nikako da odbace.
Stručno-medicinski deo je skup kratkih tekstova koji jednostavnim rečima objašnjavaju najčešće zdravstvene probleme i izazove sa kojima se prevremeno rođene bebe suočavaju, sve ono čega se roditelji najviše plaše i što im donosi najviše briga, budući da je njihova beba u bolnici. To su sva ona znanja koja sam kao mama kroz sve ono što je Sunčica prošla stekla na ovom našem putu, a načelnica Instituta za neonatologiju, dr Milica Ranković, i tadašnja Sunčicina doktorka, pomogla mi je da ih približim drugim roditeljima na jedan neposredan, manje strašan način, jezikom koji mame i tate mogu najbolje da razumeju.
U knjizi su zastupljeni i dnevnički zapisi mame i tate – koliko vam je pisanje dnevnika pomoglo u situaciji u kojoj ste se našli?
Pisanje dnevnika za nas je tada predstavljalo spas. Dnevnik je forma koja može savršeno da istrpi svako vaše osećanje pretočeno u reči. Dok pišete dnevnik, vi ste potpuno iskreni, u dnevniku nema maski niti skrivanja, on može da ponese sve ono što vam je na duši. Tako, bez cenzure ispisano na papiru, sve je izgledalo drugačije, manje teško i manje zastrašujuće. Pišući dnevnik dali smo sebi oduška, ali i pomogli sebi da bolje razumemo sve ono što nam se dešava. Jedino tako smo mogli da se odmorimo, napravimo plan i idemo dalje, uz našu devojčicu. I za nju.
Šta biste poručili roditeljima koji sada prolaze kroz iskustvo prevremenog porođaja?
Rekla bih im da pored svih briga nikako ne zaborave i da se raduju i uživaju u svom roditeljstvu, jer iako je ono drugačije od onoga što je trebalo da bude i što su očekivali, i u njemu ima mnogo lepote, kao i u svakom drugom. Usredsređenost na ono što je dobro daje mnogo snage za dalje, jer je činjenica i da je ovakvo roditeljstvo zahtevno, mnogo zahtevnije od uobičajenog. Korak po korak, dan po dan, učite, raspitujte se, upoznajte svoju mrvicu, tražite svoje načine da rastete zajedno. Verujte u sebe i svoju bebu, koja je mnogo snažnija nego što vam se čini. Pametno raspoređujte svoje snage. Budite beskrajno strpljivi i radujte se svakom napretku.
Koliko je vama kada ste se našli u toj situaciji značilo da čujete ličnu priču nekog ko je prošao kroz slično iskustvo? Kako ste se tada informisali i šta vas je bodrilo?
To mi je mnogo značilo a tako mnogo mi je nedostajalo! Kad god bih tada imala prilike da popričam sa mamom koja se kao i ja porodila pre vremena, imala sam toliko toga da je pitam. Želela sam da znam šta mogu da očekujem, kako oporavak traje, šta treba da radim, kako će sve izgledati kada izađemo iz bolnice… Nažalost, nisam imala prilike da sretnem dovoljno tih žena, koje su pri tom bile voljne da sa mnom podele svoje iskustvo. To je bilo iza njih, bolna tema koju nisu želele da pokreću.
Zato sam se okrenula čitanju stranih sajtova i blogova, na kojima su žene bile daleko otvorenije da dele svoja iskustva, stranice na kojima je bilo toliko za mene novih i konkretnih informacija i saznanja, a tu su bile i strane knjige, doduše takođe malobrojne ali tim pre dragocene, koje su se bavile istom tematikom. Njih sam uvek imala uz sebe: kada je sve bilo dobro – da učim, i u teškim danima – da me osnaže i dodatno motivišu.
Da li ste se kao mama prevremeno rođene bebe oslanjali na ono što ste učili ili ste osluškivali i sopstvene instinkte? Čemu vas je vaše posebno roditeljstvo naučilo?
Pošto sam u početku bila potpuno nespremna, morala sam mnogo da učim. I ono što treba svaka mama da zna, ali i ono što se odnosilo na bebu poput moje, rođenu mnogo pre vremena. Brzo sam učila o dijagnozama, o tome šta pokazuju parametri na opremi kojom je okružena, na to kako da joj pripremim mleko, kako da je presvučem preko otvora inkubatora, kako da razumem njeno ponašanje i pravilno joj dam terapiju. Znanje je skup svega onoga što nam je potrebno da bismo se bebom “bavili” i praktično joj pružili sve ono što joj je neophodno. Ipak, odmah sam naučila i da pažljivo osluškujem taj svoj prefinjeni glas instinkta koji je uvek u to moje u početku krhko roditeljstvo unosio toplinu i spontanost, a meni donosio smirenost i optimizam. On je tu da nas vodi i gradi tanane ali moćne zvezdane mostove između vas i vaše bebice.
Najveća vrednost mog posebnog roditeljstva leži u razumevanju da smo svi mi drugačiji, i ujedno je svako od nas jedinstven, a da je naš zadatak kao roditelja ne da dete “odgajamo”, već da mu “otvorimo vrata” da raste.
Koja je glavna poruka koju vaša knjiga pruža drugima?
Ovu knjigu sam namenila prvenstveno roditeljima prevremeno rođenih beba, porodici i svima onima koji su joj bliski, i za njih je poruka vrlo jasna – da nisu jedini koji su doživeli isto i da postoji način da se sve prepreke na njihovom putu prevladaju i da njihova porodica raste srećno, i u takvim okolnostima. Ali naša priča istovremeno je tu i da pokaže kako optimizam, znanje, upornost i ljubav stvaraju čuda, i u roditeljstvu bez većih izazova, ali i u bilo kojoj drugoj graničnoj životnoj situaciji.
Izvor: Detinjarije.com
