Intervju, Vesna Aleksić: “Deca nisu kriva, a vi se dogovorite ko jeste”

Knjiga “Ako mi slučajno ne verujete” novo je u nizu vaših dela koje je “Kreativni centar” objavio u ediciji namenjenoj čitaocima početnicima. Kako pristupate pisanju za decu koja se prvi put susreću sa samostalnim čitanjem? Kako birate teme?

Uvek postoji jedna knjiga koju dete u nama upamti kao prvu, odnosno kao onu najvažniju knjigu koja ga je oduševila i ubedila da postane čitalac i ljubitelj knjiga za celi život. Postoje knjige koje se pišu specijalno u tu svrhu, one treba da nagovore dete da ih zavoli. One treba da objasne kako su knjige najlepše igračke, koristeći druge knjige, a i svojim sadržajem i zavodljivošću. Povod da se priča o knjigama može se naći na svakom koraku. Devojčica, lik iz moje knjige počela je da razmišlja šta bi želela da bude kad poraste… Opšte mesto svakog odrastanja sa neočekivanim zaokretom. Ideju mi je dala moja unuka Mitra koja je bila jedno vreme opsednuta vozovima, pa mašinama, pa crtaćima, pa konjima… a svi radimo na tome da je „zaokrenemo“ ka knjigama, iako je još mala i nepismena. Svrha ovih početnih knjiga jeste da ih deci pročitaju drugi!

Vaš prethodni roman, “Lovac na maslačke” bavi se temom odrastanja u nekompletnim porodicama. Danas ogroman broj dece odrasta tako, a da li se književnost za decu dovoljno posvećuje problemima koje deca u takvim porodicama imaju?

Broj dece iz nekompletnih porodica sve je veći i veći. Književnost ne mora neizostavno da se bavi ovom problematikom, to nije njen posao, o tome treba da se brinu druge institucije i ljudi. Književnost ima pravo da izabere temu koju će umetnički obraditi, pre svega umetnički. Ako pored svog glavnog cilja uspe i da ima terapeutsku ulogu, to je dodatak plus. Prenos emocija može da se ostvari u obradi bilo koje teme, a emocija i lik za koji se dete- čitalac vezuje su veoma važni. Lepa knjiga neće rešiti problem nijednog deteta ali će ga hraniti i nahraniti u duhovnom smislu, uticaće na njegovu ličnost, oplemeniće ga, ojačati… Malo li je to?

Takođe, u ovoj knjizi dotičete se i nekih gorućih pitanja u vezi sa odrastanjem danas, kao što su mediji, otuđenost, “princezifikacija” devojčica. Šta vidite kao najveća iskušenja za savremene roditelje?

Mediji su opasni i korisni, važno je samo doziranje naročito kad su u pitanju deca. U našem društvu postoji neobična tendencija da se detinjstvo što više skrati ( gledali ste film „Mala mis Sanšajn“). Deca se na rekreativnim boravcima vode u disko klub još u predškolskom dobu; šminkaju se, oblače u roze, slušaju muziku koja je potpuno neprilagođena uzrastu, i nudi im se i ponašanje i stil života u najmanju ruku estradni (šareno je srcu milo). Ili Barbika stil (bazen, kola, vila, praznina). Kad dospeju do doba adolescenata, ostaju adolescenti jako dugo, produžavaju mladost preko granica prirodnog, glume Petra Pana i u četrdesetim i pedesetim, kao da nisu sposobni da realizuju svoj vlastiti život. To je kontradiktorno ali kod nas je to već masovna pojava. Roditelji dakle imaju dva važna konkurenta u podizanju dece: jedan je društvena sredina, dakle uticaj okoline, a drugi su mediji. To je veliko iskušenje koje se može savladati i smanjiti jedino velikim posvećenjem deci, zajedničkim vremenom, roditeljskom angažovanošću i ličnim primerom.

Kakve ste vi knjige voleli da čitate kao dete, a kakve vole današnja deca?

Nisam nikad bila izbirljiv čitalac. Čitala sam sve šta mi dopadne ruku. Od “Hajdi“ do „Hajduka“. Sećam se dobro edicije „Lastavica“. Mislim da sam kao dete pročitala sve te knjige. Kasnije su to bile čuvene knjige u crvenoj boji pod nazivom „Reč i misao“. Današnja deca čitaju takođe sve što im se nudi, a nudi im se dosta stranih, bezveznih knjižica, konzumnih i ponižavajuće lakih, bledunjavih. One su verovatno jeftine na tržištu za preuzimanje, pa se dosta preuzimaju, donose laku zaradu izdavačima. Međutim, neke kuće se drže dobrog ukusa pa štampaju klasike za decu i vrlo dobre prevedene knjige. Te kuće su hrabre i u manjini.

Kada biste vi odlučivali o tome kako treba da izgleda školska lektira, šta biste promenili?

U lektiri bi se moralo dosta toga promeniti, pre svega jedna vrlo neukusna pojava: stavi se savremena italijanska knjiga u lektiru a od nas savremenika ni traga nema. Pitam se da li bi se to moglo dogoditi u Italiji ili u nekoj drugoj zemlji: da stave našeg pisca deci u lektiru a svog vlastitog – ne?!

Često se susrećete sa vašim čitaocima. Šta deca najviše vole u vašim knjigama, kako ih prihvataju i doživljavaju?

Moji junaci su savremeni, realni, sa problemima i manama i deci se dopada to što mogu lako da se prepoznaju i da shvate da je problem koji oni misle da muči samo njih, zapravo opšte mesto odrastanja. Onda im bude lakše. Moje devojčice su debeljuce, trapave, brbljive ili pak stidljive i mršavice, ali sve misle svojom glavom. Moji dečaci su cvikeraši, ljubomorni, loši košarkaši ali zato su takođe pametni i zanimljivi. Ja pišem za običnu decu, takva deca su pametna, pogotovu ona koja čitaju.

Šta trenutno pišete ili pripremate za objavljivanje?

Trenutno je u štampi moja knjiga pod nazivom KALjAVI KONj, objaviće je PČELICA. To su priče iz vremena starih Slovena, liče na strip, imaju svoj poseban, simpatičan jezik i mislim da će se dopasti čitaocima i to onim koji uvek hoće malo više i da otputuju malo dalje. Ovo će biti putovanje u vreme, u svet dece koji je naš pra-svet.

Kako vam se čini izdavaštvo za decu danas u Srbiji?

U našoj zemlji čini mi se samo dve izdavačke kuće objavljuju domaće pisce i podržavaju dobru literaturu za mlade. To je mnogo skuplja varijanta. Sve druge, čini mi se, idu na zaradu, kupuju inostrane već ilustrovane i priređene knjige i to je mnogo isplativije. Ne treba ovome ništa dodati. Do skora je postojalo jedno mesto u kome su se prikazivale knjige za decu, bio je to književni dodatak u Blicu ali je nedavno ukinut. Kritika književnosti za decu ne postoji, kao da je u pitanju niža vrsta stvaralaštva, što je jedan vid primitivnosti, svakako.

Šta biste poručili roditeljima, kako da vaspitavaju decu da bi odrasla u dobre ljude i ljubitelje knjige?

Nije važna toliko marka odeće i obuće koju deca nose, važno bi bilo znati biblioteku iz koje deca čitaju knjige. Kada sam ja bila dete branili su nam da čitamo stripove, sada sam srećna ako sretnem decu koja čitaju stripove. O dečijim časopsima i da ne govorim. Znam samo jedan odgovor na večno pitanje koje se provlači između roditelja, učitelja i bibliotekara: ko je kriv što današnja deca malo čitaju? Ja kažem: „Sigurna sam da deca NISU kriva, a vi se dogovorite ko jeste.“

(Razgovarala: Jovana Papan)

Ako mi slučajno ne verujete uzbudljiva je priča o devojčici koja, iako još ne zna da čita, otkriva veliku tajnu poznatu samo posvećenim čitaocima. Ta se tajna krije iza pitanja: Kako to da možemo da budemo i tu i tamo? Već samim pitanjem zaviruje se u veliki svet koji nam knjige pružaju i u najlepše ljudsko zanimanje koje postoji, a to je biti čitalac; tim pitanjem naslućuje se kako postoji jedna kritična tačka u odrastanju na kojoj se rešava važno životno pitanje – od te tačke ljudi se dele na one koji čitaju knjige i imaju bezbroj stvarnosti pred sobom i na one koji su osuđeni samo na jednu, pojavnu stvarnost.

Ako slučajno ne verujete autorki koliko je važno da odrasli pomognu deci na toj važnoj raskrsnici u odrastanju, pročitajte ovu priču do kraja. Ona počinje sasvim uobičajeno, razmišljanjem glavne junakinje o ljudskim zanimanjima i velikom dečjom dilemom u vezi s tim šta bi sve moglo da se radi u životu: da se prodaje sladoled, da se popravljaju veš-mašine, da se vozi voz … sve je tako primamljivo i teško je odlučiti se. A onda se pojavljuje jedna baka koja pouzdano zna gde se nalaze odgovori na dečja pitanja i gde se sama pitanja umnožavaju sve do čarolija…

Ovo je knjiga za podsticanje čitalačkog samopouzdanja, namenjena je predškolcima i mlađim osnovcima, kao i svima ostalima koji veruju u detinjstvo kao stanje duha.

Detinjarije i Kreativni centar poklanjaju čitaocima dva primerka knjige “Ako mi slučajno ne verujete”. Ostavite ispod teksta komentar i napišite svoju imejl adresu kako bismo mogli da vas kontaktiramo. Srećno!

Evo i rezultata prethodne nagradne igre Kreativnog centra. Ostavili ste 44 komentara, a primerak knjiga dvojezičnih bajki osvojili su: mldlida7@gmail.com, jovanovic.jovana@gmail.com, anarunika@gmail.com i zeljkojakovljevic@yahoo.com. Čestitamo!

Dobra knjiga deci treba da pruži radost čitanja

Sve što školarci žele da znaju u osam zanimljivih edukativnih knjiga

Knjiga-slagalica “Nova godina i Božić”

“Kad su mali veliki” – kako deca pomažu odraslima u rešavanju problema

Novi roman iz Pčelice: TAJNA GOSPOĐE MANDORLE autorke Ane Cakić

Gospođa Mandorla je starica koja živi u potkrovlju jedne zgrade. Kao i većina starijih gospođa voli vez, čaj iz porcelanskih šolja i prelistavanje časopisa, ali se i plaši promaje. Međutim,...

Nagrada Neven “STRIPOTERAPIJI” Ane Petrović, u izdanju Kreativnog centra

Za 34 godine postojanja Kreativni centar osvojio je čak 32 Nevena! Na ovogodišnji konkurs za Nagradu Neven za dela objavljena u 2022. godini stigla su 23 naslova namenjena deci i...

DANI KNJIŽARE KREATIVNOG CENTRA od 15. do 30. septembra!

Izdavačka kuća Kreativni centar obeležiće nizom aktivnosti 10 godina rada svoje prve Klub knjižare za decu i mlade, u Beogradu, u Makedonskoj 30. Proslava rođendana započinje u subotu, 16. septembra,...

Od septembra novi časopisi za decu stižu iz Pčelice!

USKORO U PČELICI: VRAPČIĆ - časopis za mališane (3-5 god.) i PČELICA - časopis za predškolce (5-7 god.) Od septembra meseca najmlađi čitaoci Pčelice moći će da uživaju u dva...