Roman Sazvežđe violina bio je povod za to da o pisanju, književnosti i detinjstvu popričamo s Vesnom Aleksić, nagrađivanom spisateljicom za decu i mlade.
Ana je nosila naočare za čitanje nota samo dok svira. Imala je pankersku frizuru, volela je Mocarta i grupu Kleš. Tijana, njena cimerka, volela je Vivaldija, Zagora i – Anu. Zajedno, čekao ih je veliki obećani svet muzike, koncerata, putovanja, slave… Ali taj svet počinje nezadrživo da se menja posle pada Berlinskog zida.
S nestpljenjem smo dočekali Sazvežđe violina, nov roman Vesne Aleksić koji je ilustrovala Maja Veselinović, a izdao Kreativni centar. Ova nežna i uzbudljiva priča o odrastanju smeštena je u vreme pojave grandža, prvih video-igrica i zlokobnog prelivanja borbe dobra i zla iz stripova u pravi život, u kojem se pojavljuju mnogo opasniji likovi od Džimija Gitare, Mortimera i Čoveka s Hiljadu Lica…
Roman Sazvežđe violina bio je povod za to da o pisanju, književnosti i detinjstvu popričamo s Vesnom Aleksić, nagrađivanom spisateljicom za decu i mlade.
O čemu govori vaša najnovija knjiga?
Roman Sazvežđe violina govori o odrastanju generacije X – dece rođene osamdesetih godina prošlog veka. Danas su to zreli ljudi koji se sećaju prvih glomaznih kompjutera, video-igrica sa džojstikom i besomučnog krčanja prilikom priključivanja na internet. Odrastali su u ratovima i demonstracijama, uz dobru muziku, filmove i stripove. Bili su svedoci prekrajanja atlasa i još kao deca vojni i politički komentatori, kao i muzički i modni. Bili su zaljubljenici u svoje snove i istovremeno njihovi zarobljenici, kao što se to događa u svačijoj mladosti.
Zašto pišete? Kako ste shvatili da je baš pisanje vaš poziv?
Odrasla sam kao vredni čitalac svega i svačega i kao kradljivica knjiga (devojčica iz istoimenog romana koja je čitala sve – od grobarskog rečnika, Hitlerovog Mein Kampfa, pa do nežnih knjiga za decu). Kako joj nije bilo dosta samo da čita, ona je počela i da piše. Posebno kada je shvatila da svojim knjigama ume da „dirne dušu“ čitaoca. Slično njoj, i meni je to motiv.
Jedna žena mi je rekla da je plakala dok je čitala moju knjigu Ja se zovem Jelena Šuman. – Ali tu ništa nije tužno, to je vesela knjiga! – začudih se ja. Ona mi odgovori: – Da, ali me je podsetila na vreme kad sam i ja tako lapila na stepeništu zgrade i, ne znam zašto, raznežila sam se.
Meni je to dovoljno. To je dobar osećaj. To je motiv. Posebno ako se knjiga dopadne detetu, biću bez mnogo čitalačkog iskustva i bez zadnjih misli, dakle najiskrenijem čitaocu. To je mrak, kako bi rekli današnji klinci.
Šta je, po vašem mišljenju, najvažnije za nastanak dobre knjige?
Iskrenost i jednostavnost su gorivo za knjige za mlade, za sve dobre knjige. Ako ove vrline progovaraju kroz neki lik a da se pritom ne oseti prisustvo pisca u njemu, već da lik bude toliko životan kao da je sam sebe stvorio, kao da je sam ušetao među stranice, e to je opet mrak! Zanat! Vrh! Čitaoci se najčešće vezuju za takve likove.
Šta je za vas dobra knjiga?
Ona za koju osetimo da nam je žao što će se uskoro završiti pa je namerno odugovlačimo ili se pitamo šta bi bilo dalje. U stvari, svaka dobrovoljno iščitana knjiga je odlična!
S druge strane, kao piscu veoma mi je važno šta će reći lektor. Lektori ne mogu da biraju šta će čitati, oni moraju da čitaju sve što dobiju. Ako se njima dopadne moj rukopis, onda mi lakne!
Ko je od pisaca uticao na vaše stvaralaštvo?
Teško pitanje. Knjige koje smo pročitali utiču na nas, a ne samo pojedini pisci. Na moje čitanje i pisanje najviše je uticala moja učiteljica. Ona je umela majstorski da nas nauči stilskim figurama, fluentnosti ideja, udaljenim asocijacijama, zanavek. Tek kasnije, kada sam studirala i kada sam učila psihologiju stvaralaštva, prepoznala sam njen trud i razumela ga. Sećam se da je jednom tražila da joj kažemo kako bismo opisali ljubav prema proleću. Većina dece je rekla da voli proleće jer može da se igra napolju, da trči, vozi bicikl… Samo je jedna devojčica, moja sadašnja kuma, rekla: – Volim proleće kao nove cipele! Učiteljica je vrisnula: – To! To je prava rečenica! Deco, to je književnost! Da li je ona znala sve ovo iz psihologije stvaralaštva ili je imala urođeni talenat za svoj posao, nije mi važno, ali je na mene i te kako uticalo! To je prosto kritično vreme za učenje, i to putem emocija, i zato je sve u detinjstvu važno. A kumina rečenica? Upotrebila sam je u jednoj slikovnici da ne bi propala tako lepa i iskrena, autentična i dečja!
Koje su vaše omiljene knjige iz detinjstva?
Po broju ponovljenih čitanja: Orlovi rano lete, Hajdi, Dobar vetar, plava ptico. Tu su i stripovi o Patkovgradu, Mirku i Slavku, zatim Zagor, Mandrak, Fantom, Rip Kirbi, Alan Ford, Dilan Dog i drugi. I to je sve važna literatura koju i danas čitam. Obožavam stripove i stripadžije.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Da bi stekli važna životna saznanja svi moraju da se malo pomuče, pa makar bili rođeni i s titulama
Višestruko nagrađivana autorka Vesna Aleksić napisala je novu knjigu za decu mlađeg školskog uzrasta. Radi se o Princezinom izvinjenju, trećoj knjizi u ediciji Princeza Sofija. Sve knjige iz te serije...
Strašno strašna priča
Slikovnice su važne za sve čitaoce, bili oni mladi ili stari. Za mlade čitaoce ona su vrata u svet umetnosti – i literarne i likovne. Njihovo je mesto u svim...
Pčelicinom ilustratoru nagrada BOOKILL FEST-a
Prvomajski praznici doneli su još jednu nagradu Izdavačkoj kući Pčelica. Među 1700 ilustracija likovnih autora iz 27 država sveta, na Međunarodnom festivalu ilustracije knjige „BookILL fest”, nagradu za najbolju ilustraciju...
Pipi me je naučila da zasmejavam decu, a Hajdi da ih razumem
Nova knjiga Kreativnog centra pod nazivom Baštovanov san poznatog autorskog tandema koji čine Jasminkа Petrović i Dobrosav Bob Živković objavljena je u ediciji Od čitanja se raste i namenjena je...
Nema komentara.