Ukoliko obratite pažnju na naš obrazovni sistem, verovatno ćete se zapitati isto što i ja. Šta on nudi? Koja ponašanja ističe kao poželjna? Koje osobine ili afiniteti se kod dece cene i nagrađuju?
Svaki čovek je individua za sebe. Jedinstven. Bez copy-paste varijante. Originalan i neponovljiv. Čovek je i društveno biće, teži životu u zajednici, voli da pripada, da deli, da doprinosi i stiče ugled u toj istoj grupi ljudi. Imam osećaj da se često ta naša jedinstvenost zapostavi, izgubi ili jednostavno uguši zbog velike želje za pripadanjem ili konformizmom.
Pitanje glasi. Kako će se neko ko teži istosti razviti, doprineti zajednici ili postići ugled? Kako će ostaviti pečat i dostići samoaktualizaciju ukoliko želi da bude isti kao i svi drugi?
Ukoliko obratite pažnju na naš obrazovni sistem, verovatno ćete se zapitati isto što i ja. Šta on nudi? Koja ponašanja ističe kao poželjna? Koje osobine ili afiniteti se kod dece cene i nagrađuju?
Sistem je takav da je svako ponašanje koje odstupa od propisanog kažnjivo, bez obzira na osobenost deteta. Mnogo više se obraća pažnja na ono što se „ne sme raditi“, nego na ono što je korisno, što treba razvijati i podsticati kod svakog deteta. Uglavnom se nagrađuju vredni đaci, nadareni za prirodne nauke ili jezike, izostavljajući ostalu decu koja bi svojim darom za umetnost ili sport mogli mnogo da doprinesu kako sopstvenom razvoju, tako i zajednici u kojoj žive.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.