Istraživanje o mladima u Srbiji: Okrenuti brzim zadovoljstvima, tri četvrtine želi da emigrira

Mladi u Srbiji svoje slobodno vreme provode u druženju i zabavi, značajan izvor podrške im je porodica, institucije države ne ulivaju njihovo poverenje, a čak tri četvrtine omladinaca ima želju da emigrira.

Foto: Unsplash

Andriana Janković

Kakve aktivnosti u slobodno vreme, način života i percepcije vrednosti preovlađuju među mladima? Šta planiraju u pogledu svoje budućnosti u srpskom društvu, odnosno planiraju li da uskoro postanu građani neke druge države? Kako percipiraju šanse za obrazovanje i zapošljavanje? Kako ocenjuju rezultate rada države i institucija građanskog društva? Da li podržavaju demokratiju i jesu li voljni da učestvuju u politici, kao aktivnoj i asertivnoj javnoj areni?

Ovo su neka od glavnih pitanja kojima su se rukovodili Dragan Popadić, Zoran Pavlović i Srećko Mihailović, autori međunarodnog istraživačkog projekta “Studije o mladima u državama jugoistočne Evrope 2018/2019”, koju je organizovala i finansirala Fondacija “Fridrih Ebert”.

O SLOBODNOM VREMENU

Brzo zadovoljstvo, plitka pažnja

Svoje slobodno vreme mladi na prvom mestu provode u druženju i zabavi, pokazali su rezultati ovog istraživanja. Privatni život im je u centru pažnje, odnosno porodica/prijatelji i konzumerizam imaju prioritet u odnosu na društveno angažovanje i samorazvoj.

U najnepopularnije aktivnosti u slobodno vreme spadaju one koje se odnose na duhovni razvoj; poput meditacije, joge, čitanja duhovne literature ili molitve, a oko 50 odsto mladih redovno se bavi sportskim aktivnostima. I dok su ženske osobe više sklone čitanju knjiga, druženju sa porodicom, odlascima u kupovinu, aktivnosti poput sporta, igranja video-igrica i druženja u kafićima su manje zastupljene.

– Vladajući sistem vrednosti i okruženja diktira takve sklonosti mladima. Sve je usmereno ka brzom zadovoljstvu, bez preteranih ulaganja napora. Deca čitaju samo zato što moraju, a većina njih smatra da je čitanje gubljenje vremena, da za to vreme mogu da urade mnoge druge “korisne” stvari – kaže za “Blic” psiholog Marina Nadejin Simić.

To je sve rezultat načina života, dodaje ona.

– Pažnja mladih je sve plića, u stanju su da u jednom trenutku misle o pet stvari, ali da ne idu duboko u obradu informacija. Prikupiti informacije i progutati ih bez nekog kritičkog razmišljanja, stava i slično. A recimo čitanje im je jako sporo. Ti intelektualni procesi, računajući pažnju i mišljenje, zahvaljujući dugoročnom korišćenju digitalnih medija, u principu se menjaju u smislu toga da imamo “multitasking”, ali naš mozak može šta može, sve to na kraju ostaje površno – pojašnjava Marina Nadejin Simić.

U prilog tome govori i činjenica da je za mlade boravak na internetu aktivnost kojoj posvećuju mnogo vremena. U poređenju sa mladima u regionu, mladi u našoj zemlji su na trećem mestu, iza Makedonije i Crne Gore, po prosečnom vremenu koje provode na internetu koji, prema istraživanju, najviše koriste za komunikaciju i zabavu.

Osim što se druže i zabavljaju, mladi se ne libe da rano probaju alkohol i cigarete.

“Konzumiranje alkohola je mnogo rasprostranjenije od pušenja. Svega 24 odsto mladih nikada ne pije, 44 odsto pije retko, 21 odsto samo vikendom, a samo 19 odsto njih smatra pijenje alkohola neprihvatljivim”, istakli su autori istraživanja.

O PORODICI I PRIJATELJIMA

Odluke donose zajedno sa roditeljima

U periodu odrastanja značajan izvor podrške mladima je porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu podršku. Međutim, porodica na sebe preuzima obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što za porodicu predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima raspolaže. To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive.

Iako je patrijarhalna, tradicionalna porodica na isteku i vremena se menjaju, psiholozi i sociolozi slažu se u jednom – mi porodicu nalazimo kao udomljenje za mladež koja ne može da pronađe perspektivu, niti da se zaposli u svojoj struci.

– Sva ta deca koja su postala “nešto” postala su to jer su njihovi roditelji dali sve što su mogli i imali. Nije, recimo, niko postao najbolji u sportu zbog države i društva. Društvene institucije tu nisu ništa učinile, nego su roditelji došli na ideju da je dobro da tu svoju decu poguraju jer su u njima videli potencijal – smatra sociolog Ratko Božović.

Ovo istraživanje, dodaje Božović, upravo pokazuje veliki nesklad između porodice i društva.

– Ranije ste imali sistem u kome ste imali besplatno školovanje, imali ste na stotinu pogodnosti. A danas, sve to što su bile prednosti tada su negde nestale, iščezle, te i ne čudi da se mladi u potpunosti oslanjaju na svoju porodicu, a ne na institucije društva i države – kaže Božović.

Takođe, skoro svi maloletni ispitanici ovog istraživanja žive s roditeljima, što važi i za tri četvrtine ispitanika starijih od 17 godina, dok je svaki šesti ispitanik u braku ili kohabitaciji s partnerom. Odnosi s roditeljima su uglavnom dobri i skladni, a roditelji deci pružaju emotivnu i ekonomsku podršku i trude se da ne guše njihovu samostalnost. Velika većina ispitanika, podjednako i muških i ženskih, kaže da odluke donose zajedno sa roditeljima ili samostalno, dok majke imaju veći uticaj na donošenje odluka od očeva.

– Vremena su se promenila i postoje druge potrebe i takva vrsta zajednice je ipak pretrpela promene. Ipak, mladi ljudi se opredeljuju za produžavanje vezanosti za porodicu uz opravdanje da tu imaju sve što im je potrebno – objašnjava psiholog Aleksandra Janković zašto su mladi ušuškani u porodičnom gnezdu.

Približno tri odsto mladih porodica živi u ekstremnom siromaštvu, dok 14 odsto živi u ekstremno dobrim uslovima. Većina mladih (62 odsto) svoje materijalno stanje ocenjuje kao prosečno u odnosu na svoje vršnjake, jedna četvrtina smatra da je njihovo materijalno stanje ispod proseka, a 15 odsto da je iznad proseka.

– Bez obzira na finansijsku oskudicu, produžavanje života u zajednici s roditeljima donosi očuvanju patološke simbioze. Ljudi i bez stalnog posla ipak mogu da se bave nečim od čega bi mogli s da se izdržavaju, ili učestvuju u kućnom budžetu – rekla je Janković.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: