Mladi u Srbiji svoje slobodno vreme provode u druženju i zabavi, značajan izvor podrške im je porodica, institucije države ne ulivaju njihovo poverenje, a čak tri četvrtine omladinaca ima želju da emigrira.
Foto: Unsplash
Andriana Janković
Kakve aktivnosti u slobodno vreme, način života i percepcije vrednosti preovlađuju među mladima? Šta planiraju u pogledu svoje budućnosti u srpskom društvu, odnosno planiraju li da uskoro postanu građani neke druge države? Kako percipiraju šanse za obrazovanje i zapošljavanje? Kako ocenjuju rezultate rada države i institucija građanskog društva? Da li podržavaju demokratiju i jesu li voljni da učestvuju u politici, kao aktivnoj i asertivnoj javnoj areni?
Ovo su neka od glavnih pitanja kojima su se rukovodili Dragan Popadić, Zoran Pavlović i Srećko Mihailović, autori međunarodnog istraživačkog projekta “Studije o mladima u državama jugoistočne Evrope 2018/2019”, koju je organizovala i finansirala Fondacija “Fridrih Ebert”.
O SLOBODNOM VREMENU
Brzo zadovoljstvo, plitka pažnja
Svoje slobodno vreme mladi na prvom mestu provode u druženju i zabavi, pokazali su rezultati ovog istraživanja. Privatni život im je u centru pažnje, odnosno porodica/prijatelji i konzumerizam imaju prioritet u odnosu na društveno angažovanje i samorazvoj.
U najnepopularnije aktivnosti u slobodno vreme spadaju one koje se odnose na duhovni razvoj; poput meditacije, joge, čitanja duhovne literature ili molitve, a oko 50 odsto mladih redovno se bavi sportskim aktivnostima. I dok su ženske osobe više sklone čitanju knjiga, druženju sa porodicom, odlascima u kupovinu, aktivnosti poput sporta, igranja video-igrica i druženja u kafićima su manje zastupljene.
– Vladajući sistem vrednosti i okruženja diktira takve sklonosti mladima. Sve je usmereno ka brzom zadovoljstvu, bez preteranih ulaganja napora. Deca čitaju samo zato što moraju, a većina njih smatra da je čitanje gubljenje vremena, da za to vreme mogu da urade mnoge druge “korisne” stvari – kaže za “Blic” psiholog Marina Nadejin Simić.
To je sve rezultat načina života, dodaje ona.
– Pažnja mladih je sve plića, u stanju su da u jednom trenutku misle o pet stvari, ali da ne idu duboko u obradu informacija. Prikupiti informacije i progutati ih bez nekog kritičkog razmišljanja, stava i slično. A recimo čitanje im je jako sporo. Ti intelektualni procesi, računajući pažnju i mišljenje, zahvaljujući dugoročnom korišćenju digitalnih medija, u principu se menjaju u smislu toga da imamo “multitasking”, ali naš mozak može šta može, sve to na kraju ostaje površno – pojašnjava Marina Nadejin Simić.
U prilog tome govori i činjenica da je za mlade boravak na internetu aktivnost kojoj posvećuju mnogo vremena. U poređenju sa mladima u regionu, mladi u našoj zemlji su na trećem mestu, iza Makedonije i Crne Gore, po prosečnom vremenu koje provode na internetu koji, prema istraživanju, najviše koriste za komunikaciju i zabavu.
Osim što se druže i zabavljaju, mladi se ne libe da rano probaju alkohol i cigarete.
“Konzumiranje alkohola je mnogo rasprostranjenije od pušenja. Svega 24 odsto mladih nikada ne pije, 44 odsto pije retko, 21 odsto samo vikendom, a samo 19 odsto njih smatra pijenje alkohola neprihvatljivim”, istakli su autori istraživanja.
O PORODICI I PRIJATELJIMA
Odluke donose zajedno sa roditeljima
U periodu odrastanja značajan izvor podrške mladima je porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu podršku. Međutim, porodica na sebe preuzima obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što za porodicu predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima raspolaže. To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive.
Iako je patrijarhalna, tradicionalna porodica na isteku i vremena se menjaju, psiholozi i sociolozi slažu se u jednom – mi porodicu nalazimo kao udomljenje za mladež koja ne može da pronađe perspektivu, niti da se zaposli u svojoj struci.
– Sva ta deca koja su postala “nešto” postala su to jer su njihovi roditelji dali sve što su mogli i imali. Nije, recimo, niko postao najbolji u sportu zbog države i društva. Društvene institucije tu nisu ništa učinile, nego su roditelji došli na ideju da je dobro da tu svoju decu poguraju jer su u njima videli potencijal – smatra sociolog Ratko Božović.
Ovo istraživanje, dodaje Božović, upravo pokazuje veliki nesklad između porodice i društva.
– Ranije ste imali sistem u kome ste imali besplatno školovanje, imali ste na stotinu pogodnosti. A danas, sve to što su bile prednosti tada su negde nestale, iščezle, te i ne čudi da se mladi u potpunosti oslanjaju na svoju porodicu, a ne na institucije društva i države – kaže Božović.
Takođe, skoro svi maloletni ispitanici ovog istraživanja žive s roditeljima, što važi i za tri četvrtine ispitanika starijih od 17 godina, dok je svaki šesti ispitanik u braku ili kohabitaciji s partnerom. Odnosi s roditeljima su uglavnom dobri i skladni, a roditelji deci pružaju emotivnu i ekonomsku podršku i trude se da ne guše njihovu samostalnost. Velika većina ispitanika, podjednako i muških i ženskih, kaže da odluke donose zajedno sa roditeljima ili samostalno, dok majke imaju veći uticaj na donošenje odluka od očeva.
– Vremena su se promenila i postoje druge potrebe i takva vrsta zajednice je ipak pretrpela promene. Ipak, mladi ljudi se opredeljuju za produžavanje vezanosti za porodicu uz opravdanje da tu imaju sve što im je potrebno – objašnjava psiholog Aleksandra Janković zašto su mladi ušuškani u porodičnom gnezdu.
Približno tri odsto mladih porodica živi u ekstremnom siromaštvu, dok 14 odsto živi u ekstremno dobrim uslovima. Većina mladih (62 odsto) svoje materijalno stanje ocenjuje kao prosečno u odnosu na svoje vršnjake, jedna četvrtina smatra da je njihovo materijalno stanje ispod proseka, a 15 odsto da je iznad proseka.
– Bez obzira na finansijsku oskudicu, produžavanje života u zajednici s roditeljima donosi očuvanju patološke simbioze. Ljudi i bez stalnog posla ipak mogu da se bave nečim od čega bi mogli s da se izdržavaju, ili učestvuju u kućnom budžetu – rekla je Janković.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Šestogodišnji heroj spasao sestru od pobesnelog psa, dobio je 90 šavova
Šestogodišnji Bridžer Volker rizikovao je svoj život kako bi od pobesnelog psa spasao mlađu sestricu. Kad je pas 9. jula napao njegovu sestru, mališan je hrabro uleteo, a pas ga...
Mama iz Novog Sada odbijena za dečiji dodatak jer “ima previše dece”
Autor: Ivana Stojanov Samo u Srbiji je moguće da te odbiju za dečji dodatak jer imaš previše dece. Violeta Sremac ih ima petoro i dobila je rešenje u kom je...
Uznemirujuće fotografije koje prikazuju detinjstvo u dva paralelna sveta
Umetnik iz Turske Ugur Galenkus na svojim fotografijama predstavlja paralelne svetove. Kombinujući prizore sa Zapada i sa područja pogođenih ratovima, glađu i siromaštvom, on demonstrira da se, iako živimo na...
Prestrogi roditelji – nesrećna i nesigurna deca deca
Biti roditelj nije lak posao i veliki deo mama i tata odlučuje se za strožiji pristup vaspitanju, u želji da svoje dete zaštite od opasnosti koje vrebaju, ali i "očeliče"...
Nema komentara.