Prema studiji objavljenoj 25. novembra u časopisu „Scientific reports“, rađanje manje od troje ili više od četvoro dece ubrzava neke procese starenja nakon menopauze, čak i uprkos faktorima poput starosti ili stila života.
Međutim, ovaj obrazac je najizraženiji u krajnostima; to jest žene koje nemaju decu i žene koje su imale sedmoro dece u proseku stare brže od žena koje imaju jedno dete ili njih petoro. Naučnici sa Univerziteta Pen stejt i Nortvestern kažu da su očekivali ovakve rezultate jer je poznato da trudnoća i porođaj imaju pozitivne efekte na telo, ali nakon određenog trenutka takva iskustva mogu iscrpeti telo.
Za istraživanje su istraživači pregledali podatke prikupljene između 1999. i 2010. od 4.418 učesnika. Želeli su da vide da li su broj živorođene dece i da li je žena ušla u menopauzu povezani s raznim merama biološkog starenja, uključujući procene metaboličkog zdravlja, funkcije bubrega i jetre, anemije, određenih poremećaja i imunološke funkcije i upale.
Otkrili su da postoji krivulja u obliku slova „U“ koja pokazuje odnos između broja živorođene dece i ubrzanog biološkog starenja, ali samo na načine vidljive nakon menopauze.
Vejlon Hejstings, jedan od autora studije i postdoktorski istraživač u Pen stejtu, rekao je za „Insajder“ da postoji nekoliko potencijalnih objašnjenja zašto žene koje nisu imale decu ili su ih imale manje od troje izgledaju slično u smislu bioloških markera starenja kao i žene koje su imale puno dece.
Može biti da žene s osnovnim zdravstvenim stanjima, poput naslednih bolesti, imaju manje šanse da će imati decu, a verovatnije će doživeti ubrzano starenje. Takođe je moguće da žene s manje dece ili bez njih imaju manje socijalnih kontakata i da su pod većim stresom od žena koje imaju troje ili četvoro dece, rekao je Hejstings.
Na kraju, rekao je, moglo bi biti da su trudnoća i porođaj korisni za neke sisteme, a štetni za druge, prenosi „Insajder“.
Međutim, važno je istaći kako je ovo istraživanje samo stvorilo široku sliku, ali nije dokazalo uzročno-posledičnu vezu.
„Želeo bih da [mame] shvate da su obrasci koje pokazujemo proseci za hiljade žena, a nisu nužno reprezentativni za sve žene i verovatno će se menjati kroz vreme i prostor“, rekao je Hejstings i dodao da su rezultati samo široka slika, ali ne ukazuje na to kako će trudnoća i porođaji dugoročno uticati na telo bilo koje žene.
Izvor: Index.hr
