Rađanje manje od troje ili više od četvoro dece ubrzava neke procese starenja nakon menopauze, čak i uprkos faktorima poput starosti ili stila života.
Prema studiji objavljenoj 25. novembra u časopisu “Scientific reports”, rađanje manje od troje ili više od četvoro dece ubrzava neke procese starenja nakon menopauze, čak i uprkos faktorima poput starosti ili stila života.
Međutim, ovaj obrazac je najizraženiji u krajnostima; to jest žene koje nemaju decu i žene koje su imale sedmoro dece u proseku stare brže od žena koje imaju jedno dete ili njih petoro. Naučnici sa Univerziteta Pen stejt i Nortvestern kažu da su očekivali ovakve rezultate jer je poznato da trudnoća i porođaj imaju pozitivne efekte na telo, ali nakon određenog trenutka takva iskustva mogu iscrpeti telo.
Za istraživanje su istraživači pregledali podatke prikupljene između 1999. i 2010. od 4.418 učesnika. Želeli su da vide da li su broj živorođene dece i da li je žena ušla u menopauzu povezani s raznim merama biološkog starenja, uključujući procene metaboličkog zdravlja, funkcije bubrega i jetre, anemije, određenih poremećaja i imunološke funkcije i upale.
Otkrili su da postoji krivulja u obliku slova “U” koja pokazuje odnos između broja živorođene dece i ubrzanog biološkog starenja, ali samo na načine vidljive nakon menopauze.
Vejlon Hejstings, jedan od autora studije i postdoktorski istraživač u Pen stejtu, rekao je za “Insajder” da postoji nekoliko potencijalnih objašnjenja zašto žene koje nisu imale decu ili su ih imale manje od troje izgledaju slično u smislu bioloških markera starenja kao i žene koje su imale puno dece.
Može biti da žene s osnovnim zdravstvenim stanjima, poput naslednih bolesti, imaju manje šanse da će imati decu, a verovatnije će doživeti ubrzano starenje. Takođe je moguće da žene s manje dece ili bez njih imaju manje socijalnih kontakata i da su pod većim stresom od žena koje imaju troje ili četvoro dece, rekao je Hejstings.
Na kraju, rekao je, moglo bi biti da su trudnoća i porođaj korisni za neke sisteme, a štetni za druge, prenosi “Insajder”.
Međutim, važno je istaći kako je ovo istraživanje samo stvorilo široku sliku, ali nije dokazalo uzročno-posledičnu vezu.
“Želeo bih da [mame] shvate da su obrasci koje pokazujemo proseci za hiljade žena, a nisu nužno reprezentativni za sve žene i verovatno će se menjati kroz vreme i prostor”, rekao je Hejstings i dodao da su rezultati samo široka slika, ali ne ukazuje na to kako će trudnoća i porođaji dugoročno uticati na telo bilo koje žene.
Izvor: Index.hr
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Priče u prolazu: La Bamba
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Hodam pravo. Korak mi je lak. Imam 35 al ko da mi je 5. Sve je super. Sve je dostižno i lagano. Leto je, more...
“Žena mora da ume da trpi!” – psiholog Mihail Labkovski savetuje šta nijedna majka ne sme da govori ćerki
"Statistički, u porodicama su najčešće žene žrtve. Ne sviđa mi se ideja da su žene po prirodi pasivne i požrtvovane. U stvari, postoje društveni koreni, norme, ali i roditeljske rečenice...
Priče u prolazu: Život od porcelana
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Gospođa Ljubica nikada nije koristila dasku za peglanje. Verovala je da će onog momenta kada uzme dasku u svoje ruke postati najobičnija dosadna domaćica. Bila je...
Biram da ne budem ambiciozna
Ćao, ćao! Soba moje desetogodišnje ćerke okićena je nagradama. Ima nekoliko nagrada za akademska postignuća, nagradu za društvenu pravdu i brojna druga „zvanična” priznanja. Da ih uramimo i okačimo na...
Nema komentara.