Iz ugla jedne tinejdžerke: Da li shvatate u kakvu nas zamku gurate?

Svaki dan imam primere iz svog okruženja kako nam odrasli otežavaju život.

U prethodnom tekstu sam započela jednu ozbiljnu temu. Pišem o nasilju odraslih nad decom. Iako sam obećala da ću nastaviti ovu temu, u dilemi sam. Vidim da niste zainteresovani da rešimo najveći problem koji imamo. To su svakodnevne situacije sa kojima se sudaramo u svetu odraslih. Dešavanja koja vi ne primećujete, a trebalo bi. Dok odrastamo, mnogo truda ulažete u nas. I mnogo nade. Onda nas pustite u vaš svet a tu su teorija i praksa, što bi moja baka rekla “ko nebo i zemlja”. Da li shvatate u kakvu nas zamku gurate?

Možda ja nisam u pravu a možda kucam na pogrešna vrata?! U komentaru prošlog teksta je čitateljka baš lepo opisala moje obraćanje: „ Nataliji trenutno nedostaje iskustva u obrađivanju i pisanju tekstova na ovakve teme ali važno je da ima entuzijazma da se uopšte i usudi da priča o tome“. Nemojte da mi zamerite nedostatak iskustva. Ja računam na vaše iskustvo.

Često imamo utisak da u vašem svetu vlada ćutanje i prećutkivanje. Da li prikrivate ono što svi vidimo jer vam je neprijatno da priznate da ne vladate situacijom? Ili stvarno živite u zabludi? Dok pričate izgledate kao sveznalice. Kada vas pitamo ono što nas zanima, imate nadmeni stav eksperta neznalice.

Svaki dan imam primere iz svog okruženja kako nam odrasli otežavaju život. Podeljeno po uzoru na Danteovih devet krugova pakla, to izgleda ovako:

Deveti krug čine pogrešne osobe koje slučajno sretnemo u pogrešnom trenutku. Ja sam preko interneta kupila privezak za ključeve – biber sprej. Izbegavam mračne ulice. Ne prihvatam pozive za upoznavanje koji stignu preko društvenih mreža. A da bih sve ovo zapamtila, povremeno mi mama „poturi“ neku strašnu priču. Tako prestrašena, ponekad sama sebi ličim na stanovnika neke države u Latinskoj Americi.

Osmi krug čini neko od osoba koje sretnemo na prvim poslovima. Tu je paleta nasilja široka. Od starijih kolega koji će nam „uvaljivati“ i njihove poslove, neurotičnih kolega koji će nam prigovarati za sve što uradimo, pa do navalenthih, neprijatnih i ucenjivačkih poteza onih koji su umislili da bez njih nećemo imati „leba da jedemo“. Plate, prijave, neplaćen probni rad … užasno je komplikovano. Planirala sam ovog leta da radim u nekom kafiću ali su svi odrasli apsolutno protiv. Ne razumem zašto jer u mnogim državama moji vršnjaci tako zaradjuju. Ipak je ovde nešto “ šuplje, al zveči”.

Sedmi krug nasilja dolazi iz grupe koju čini dalja rodbina. To su oni koji nam se preterano obraduju, preterano stisnu u zagrljaj koji preterano dugo traje. Nikada niste primetili nešto tako? Ne verujem u to. Ćutite jer vam je neprijatno da baš vi pokrenete lavinu. Ok. Bar sklonite decu i prekinite da budete srdačni.

Šesti krug nasilja preti od osobe koja je iz našeg društva ili mesta na koja izlazimo. Uvek imam novac za taksi, imam instaliranu aplikaciju Car.go i uvek me roditelji podsete da mogu da ih pozovem u bilo kom trenutku.Prošlo leto sam se našla u situaciji gde je žurka prerasla u ozbiljno opijanje. Mislite da će odrasla osoba zaposlena u klubu to sprečiti? Nikada. Gledaće trovanje, povraćanje, tuču… kao dobru komediju.

Peti krug nasilja preti od osobe sa treninga, kursa, privatnih časova… Od ozbiljnih situacija za koje nemam savet do devedeset minuta “ispiranja mozga”. Ovako izgleda jedan moj privatni čas matematike: Natalija, što si tako pasivna? Uspavljuješ me. Šta ćeš ti u mađarskoj školi? Što nisi upisala neku školu u kojoj nema matematike? Zašto tako čudno držiš olovku? Ko te naučio da tako pišeš sedmicu? Kakva ti je ovo knjiga iz matematike?… I dok ja odgovorim na sva pitanja, prođe dvočas. A sutra imam kontrolni. I onda se “neki” pitaju kako i pored privatnih časova ne razumem…

Četvrti krug čine osobe iz obrazovnog sistema. Ovo je najbolji primer gde treba da napravimo razliku izmedju kulturnog ponašanja i poštovanja. Kulturno ponašanje se podrazumeva. To je slika cele porodice. Tako sam naučena. Ostalo ne vidim, ne čujem, ne razumem, ne zaključujem. Čekam da odem dalje a da one koje poštujem sačuvam kao vredne prijatelje.

Treći krug čine osobe iz komšiluka. To su oni koji nisu u stanju da prepoznaju svoje promašaje ali su u isto vreme ubeđeni da oko njih raste tuđa stoka. Za to nemaju neke posebne dokaze, osim svog životnog iskustva i urođene sposobnosti da imaju odgovore na sva pitanja. Strah šire kao zarazu. O nekim ozbiljnijim problemima bih mogla još dugo da pišem.

Drugi krug nasilja stiže od člana bliže rodbine. Osim nasilja na koje ste svi pomislili ja mislim i na neka druga, mnogo češća. Prutić od babe ili dede, ucene i pretnje su valjda normalne jer čuvaju i vaspitavaju unučiće. Ipak, najgore je kada nas ispituju čime nas roditelji hrane, gde nas vode i šta nam kupuju. Neiskusno nasedamo i postajemo saučesnici protiv neodgovornih roditelja. Kao da moramo da izaberemo stranu. Duše nemaju…

Prvi krug nasilja, i najteži, i najtužniji, čine roditelji. Nisu svesni svoje moći i svog neznanja. Nisu svesni koliko bi im lako sve oprostili samo kada bi odlučili da poprave život. Nisu svesni koliko možemo da trpimo, da ne vidimo, da opravdavamo… Niti su svesni da ipak, jednog trenutka, možemo da odemo. Zašto? Ponište dušu, izgube srce, ne slušaju psihologa… Što je mnogo, mnogo je. Neka deca jednostavno moraju brže da odrastu.

Možda nisam prava. Možda nisam jaka. Pravim male korake pitajući se mogu li nešto popraviti. Mnogo nas dece se nalazi u ovih devet krugova. Mnogo vas odraslih upravlja njima. Vladajte mudro i moj će tekst dobiti smisao.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: