Piše: Natalija Tomić
Družimo se od početka februara. U protekla dva meseca i sedam tekstova koje sam napisala, malo smo se svađali, malo smo se voleli. To je već dovoljno iskrena komunikacija da mogu da kažem da smo se dobro upoznali. Nadam se da sam stekla vaše poverenje da današnji tekst pročitate svojoj deci. Ustvari, iako je moja „misija“ da odraslima ukažem kako izgledaju u očima tinejdžera, ovaj tekst je više upućen mojim vršnjacima. Tema je stara koliko i čovečanstvo. Ovih dana se nešto više i slobodnije priča ali standardno, samo o već učinjenom nasilju. Svi pametuju o „vršnjačkom nasilju“, a pravog rešenja još nema. Pritom, nigde nisam pronašla kratke i jasne savete kako da se sačuvamo od onih koji nisu naši vršnjaci. Imam utisak da niko ne želi glasno da izgovori očiglednu istinu:
Odbraniti se od odraslih je teže nego od vršnjaka. Zbog hiljadu razloga.
Učite nas „ Poštujte starije“ !!! U životu nisam čula besmisleniju rečenicu. Taj ko je to smislio je bio neka ozbiljna baraba. Nisam znala da poštovanje ima podelu po godinama. To što su stariji ne daje im automatski pravo da budu poštovani. Ops, najbolje bi bilo deci zapušiti usta? Zato što sve vidimo. A vi koji kopirate tu rečenicu mnogo, mnogo grešite. Vi ustvari želite da nam kažete sledeće „Sa odraslima se ne svađajte, pazite na rečnik, budite kulturni“. Pa zar to nije ponašanje koje bi trebalo da imamo prema svima? Treba da poštujemo onoga ko zaslužuje poštovanje bez obzira koliko ima godina. I treba da bežimo od budale bez obzira koliko ima godina.
Učite nas „Ako te neko uvredi, uvredi i ti njega“ !!! Dobro. A šta ako nas uvredi roditelj, komšija, nastavnik, prodavac, putnik u autobusu…? Njima se može zato što su odrasli? A mi moramo da im ćutimo? Molim vas da ovo odmah sada razjasnimo. Postoje odrasle osobe koje nikada nisu stekle nivo čak ni osnovne kulture, koje su bahate i nerazumne. One će nas uvući u njihovu mrežu. Spustiće nas na njihov nivo komunikacije. Reći će nam najgore stvari a ako se pobunimo svu nekulturu će svaliti na nas. Mi, tinejdžeri smo im omiljena meta. Imaju razvijene senzore za nas. U prepunom autobusu, onako polupokretni, nanjuše tinejdžera koji sedi i odmah dobiju neverovatnu snagu i pokretljivost. Dojuriće do nas, spretno se provlačeći kroz gužvu, i dok su nam još iza leđa, počinje galama. Šta da vam kažem? Pametniji smo od toga.
Učite nas „Ako te neko udari, vrati“ !!! Izvinite, do koliko godina može da ima nasilnik kome možemo da uzvratimo? Niste nam objasnili. To su ljudi na poslednjem nivou svesti. Dalje nema. To su kukavice koje znaju da im nećemo uzvratiti. Odmah da objasnim da sada mislim na odrasle osobe koje nam nisu roditelji. Mislite da se to ne dešava?
Pred kraj mog sedmog razreda, povodom jedne proslave, u školskom dvorištu su se okupljali roditelji i deca. Sunčan i lep dan, dvorište već prepuno, svi doterani i odjednom počinje svađa moja dva druga iz odeljenja. Na njihove čarke smo već svi navikli pa kada su počeli da guraju jedan drugog, nismo bili posebno iznenađeni. Jednog trenutka im prilazi čovek od četrdesetak godina i udara šamar, po sopstvenoj proceni, ratobornijem dečaku. Dečak, šokiran, nije vratio udarac iako trenira boks. Celu priču ću vam ispričati nekom drugom prilikom, suština je da se to zaista dešava.
Ovo je bio uvod u mnogo ozbiljniju priču o nasilju odraslih nad decom. Možda izgleda surovo ali ja sam opasnosti od odraslih razvrstala po poznatom književnom delu. Dante Alighieri i knjiga Božanstvena komedija su mi poslužili da napravim podelu na „devet krugova pakla“.
Prvi krug je nasilje koje preti od roditelja.
Drugi krug je nasilje od člana bliže rodbine.
Treći krug nasilja preti od nekoga iz komšiluka.
Četvrti krug je nasilje od osobe iz obrazovnog sistema.
Peti krug nasilja preti od osobe sa treninga, kursa ili privatnih časova.
Šesti krug nasilja preti od osobe koja je iz okruženja u kojem izlazimo.
Sedmi krug nasilja dolazi iz grupe koju čini dalja rodbina.
Osmi krug čini osoba koju sretnemo na prvim poslovima.
Deveti krug čine nepoznati nasilnici koje slučajno sretnemo.
U narednom tekstu ću pisati detaljnije o ovim krugovima koji zajedno čine začarani krug. Pre nego što pustite dete na samo nekoliko metara od sebe, trebalo bi da zna šta sve čini svet odraslih. Vreme je da skinemo maske. Plakati nad posledicama je patetično ako ste već imali način da ih sprečite. Zaboravite strah za vaše mesto u tom svetu i naučite nas da se sačuvamo. Šta vas briga što ćete raskrinkati lošu osobu iz familije, komšiluka ili škole. Sramota vas je? Odbaciće vas? Osudiće vas? Ko? Oni koji nemaju loše namere sigurno neće.
Ispričano mojim rečima možda vašoj zbunjenoj deci napokon postane jasno da je nasilje nasilje bez obzira od koga dolazi. I da za poštovanje treba mnogo više od broja godina života. I da imaju pravo da se sklone od osobe koja im se ne dopada. Osećam se privilegovano što mogu da im kažem istinu bez straha i brige od osude bilo koje odrasle osobe. Jer i istina je jedna pa makar je izgovorio tinejdžer.
Autor knjige Sedam smrtnih virusa
Izvor: Detinjarije.com
