Iz ugla jedne tinejdžerke: Nevidljivi dečaci

I eto, ne znam zašto, ovih dana sam otišla na njegov profil. Gledam dečaka, već skoro momka, sa širokim osmehom na licu. Jednu za drugom, listam fotografije kada je bio beba, sa rođendana, putovanja… Na jednoj sa majkom, nekako šmekerski joj je prebacio ruku preko ramena. Smeju se. On se ne stidi svog profila, svoje porodice, svoje majke. Njegova stranica je tako normalna. Vidim da i dalje nije „u trendu“. Ali šta je ustvari trend? Ko ga gradi? Ko to odlučuje?

Sretnem ponekad one „baš u trendu“ ali neki se prave da me ne vide. Na kraju osmog razreda mnoge predstave su završene. Otišli su negde gde ima boljih zabavljača i većih budala. A biti mala budala i nije neki uspeh. Na pitanja „Kako si? Gde si? Šta ima?“ odgovore znamo. I tako će se godinu po godinu, trošiti  na popularnost. Sigurna sam da će prelaziti na drugu stranu ulice jer neće imati čime da se pohvale. Nevidljivi  dečak nikada neće spustiti glavu. On stabilno gradi svoj život i svoj put. To su budući lekari, advokati, nastavnici. Danas vas, ti nekada nevidljivi dečaci, leče, brane i uče. Postali su više nego vidljivi.

I sada mi je žao… Žao mi je što ga nikada nisam pogledala u oči. Bolje bih videla koliko je on ustvari  jak. Shvatila bih da je pametan, kulturan, romantičan, duhovit… Razumela bih da on nikada nikoga neće izneveriti, uvrediti ni razočarati. Sada mi je žao što mu se nikada nisam osmehnula. Da sam bar jednom pitala „Šta ima?“  saznala bih da je njegov život interesantniji nego većine „interesantnih“. I da mu je porodica sjajna i da je ona nasmejana mama baš „cool“. I mnogo mi je žao što ono veče, kada nije bio sa nama u društvu, ja nisam bila sa njim. Mogli smo da sedimo na klupi, gledamo nebo, i gledamo daleko… Ali eto, nisam…

Devojčice i devojke, usporite i pogledajte oko sebe. Mnogo je nevidljivih dečaka, divnih. Kao sve što je vredno i retko, ni oni se ne vide tako lako. Kao da se priroda potrudila da ih sakrije. Čuva ih za srećnice za koje ćemo jednoga dana reći da imaju divne muževe i očeve svoje dece. Ili bar neprocenjive prijatelje.

Mame devojčica, priznajte ćerkama da ste se divile nekoj barabi i maštale da se zaljubi baš u vas. Verovale ste da će zbog vas okrenuti svet. Ali takvi ne okreću svet zbog nikoga. Njihov svet je već okrenut naglavačke. Ako vas izabere, ustvari nemate nimalo sreće.

Mame nevidljivih dečaka, bravo. I hvala vam.

Izvor: Detinjarije.com