Izdavači i ministar saglasni: Zakon o udžbenicima mora da se menja

Prekratki rokovi za usklađivanje udžbenika i nastavnih planova, nepostojanje pravilnika o načinu prilagođavanja knjiga i nastavnih materijala đacima sa smetnjama u razvoju, nejasan položaj udžbeničke literature u obrazovnom sistemu, samo su neke od zamerki na postojeću regulativu koji su izdavači predočili ministru Šarčeviću

Otkako je tržište udžbenika otvoreno za privatne izdavače, promenilo se osam ministara prosvete. Aktuelni, Mladen Šarčević, prvi je u tom nizu koji se, već na početku mandata, sastao sa predstavnicima najznačajnijih „igrača” obrazovnog izdavaštva. A oni su pred novog ministra izlili bujicu zamerki na račun Zakona o udžbenicima. Šarčević ih je ispratio s „domaćim zadatkom” – da prirede i dostave detaljnu analizu manjkavosti tog propisa čija je revizija po svemu sudeći neophodna.

Milorad Marjanović, direktor izdavačkog sektora Zavoda za udžbenike, saglasnost u vezi sa tim pitanjem ističe kao glavni zaključak prvog sastanka sa ministrom.

– Ključno je da taj zakon nije doprineo snižavanju cene knjiga, a o kvalitetu ćemo tek da razgovaramo. Zato ovaj propis mora da se menja, u tome se slažemo sa privatnim izdavačima. Predložio sam da se u tom kontekstu razmisli i o nečemu što bi se zvalo Zakon o Zavodu za udžbenike. Detaljan i zvaničan predlog iznećemo kad ministar bude organizovao poseban sastanak na tu temu – najavljuje Marjanović.

– Nepostojanje pravilnika o načinu prilagođavanja knjiga i nastavnih materijala đacima sa smetnjama u razvoju, istaknut je kao jedan od najvažnijih problema – kaže Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće „Klet”.

– Iako zakon nalaže, taj pravilnik nije urađen. Ne zna se procedura – kako, kome i kada deca, roditelji, nastavnici, škole šalju zahtev za prilagođavanje udžbenika, a da se samo jedan preradi na Brajevo pismo, potrebno je najmanje šest meseci. Zahtevi nam stižu i do sada smo ih primili 60. Trebalo je da ih dobijemo najkasnije u martu da bismo pripremili knjige pre prvog septembra – ilustruje Knežević Orlić.

Predstavnici jedinog državnog izdavača najavljuju da će inicirati i poseban Zakon o Zavodu za udžbenike
Ministru je predočeno i da je deo novca predviđen za besplatne udžbenike, koje od ove školske godine dobijaju isključivo deca iz porodica koje primaju socijalnu pomoć, izdvojen za izradu 900 nedostajućih priručnika za srednje škole. A njih i dalje nema niti će skoro biti dostupni učenicima.

– Ko je odlučivao o tome treba da snosi odgovornost, kao i za sve manjkavosti usvojenih a neprimenljivih propisa o udžbenicima. Dosadašnje prosvetne vlasti primoravale su sve izdavače da na prečac izbace radni deo iz udžbenika, smanje broj strana, ukinu radne sveske. U drugim zemljama, recimo Finskoj, Austriji, Nemačkoj, sve novosti u nastavnom planu i programu, pa i udžbeničkom izdavaštvu, najavljuje se najmanje tri godine unapred. Nadamo se da će Šarčevićev budući tim biti mudriji od prethodnika. Poverenje nam uliva to što oko sebe okuplja ljude sa mnogo iskustva sa kredom u ruci, u učionici – kaže Knežević Orlić.

Za Ljiljanu Marinković, direktorku „Kreativnog centra”, ohrabrujuć je nagoveštaj da će se prvi čovek prosvete ubuduće sa izdavačima konsultovati o najvažnijim pitanjima udžbeničke politike.

– Bitne odluke moraju se donositi zajednički, u partnerstvu institucija države i privatnog sektora. Naveli smo brojne probleme, pogotovo manjkavosti zakona, za koje je ministar, čini mi se već znao – kaže Ljiljana Marinković.

Kako ističe, izdavačkoj kući na čijem je čelu posebno je stalo da pitanja udžbeničke politike budu u funkciji sagledavanja slike o obrazovanju, da se zna prostor udžbenika u sistemu i šta sistem želi da se školskim knjigama postigne.

– Udžbenik može biti jeftin, skup, moderan, tradicionalan, da aktivira decu ili ih učini pasivnom, da daje slobodu nastavniku ili da ga ograničava. Izrada udžbenika je dugoročan posao, prilično spor i glomazan, ne trpi turbulencije na svakih šest meseci. A prema zakonu dato nam je dva meseca da uskladimo udžbenike u slučaju drugačijeg nastavnog plana. To vreme jedva je dovoljno da se obavi lektura i korektura. Nelogično je i da imamo samo mesec dana u godini da predamo udžbenike ocenjivačima, kad te komisije rade čitave godine. Nije udžbenik presudan za reformu obrazovanja ali jeste njen deo i zašto da ga ne napravimo najboljim mogućim u datim uslovima – zaključuje Marinkovićeva.

Apel da se suzbije nelegalna preprodaja knjiga

Izdavači apeluju da se suzbije nelegalna preprodaja udžbenika. Nemaju ništa protiv da postoje antikvarne knjižare, u kojima bi prodavci bili regularno zaposleni, gde bi se znalo šta je otkupljeno a šta prodato, polovne knjige bi bile jeftinije ali bi se plaćao porez državi. Prema analizama izdavača, samo 30 odsto đačke populacije kupuje nove knjige a 70 odsto fotokopira ili kupuje polovne, i to nelegalno. Da se od svake preprodate polovne đačke knjige u kasu države na osnovu fiskalnog računa stavi po dinar, profitirala bi milione.

Autor: Milenija Simić-Miladinović

Izvor: Politika