Avgustovski trouglići sa jabukama

Pita nas naš drugar Brka (onaj sa televizije) koju bi pitu voleli da pravimo kada sledeći put dođe kod nas u vrtić „Bajka“ – i mi svi u glas rekosmo: SLATKU!

Verovatno je nemoguće otkriti koliko različitih vrsta pita na svetu postoji. To je jedna velika porodica sa puno braće, sestara, tetki, stičeva, stini po ovoj i onoj liniji. Ali ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo jeste da se dele na slane i slatke. Nama su, dabome, omiljene slatke. Volimo mi i slane, ali kada možemo da biramo uvek nekako ispadne da su nam draže ove prve.

I tako, pita nas naš drugar Brka (onaj sa televizije) koju bi pitu voleli da pravimo kada sledeći put dođe kod nas u vrtić „Bajka“ – i mi svi u glas rekosmo: SLATKU! Dakle, pravili smo trouglaste pitice sa filom od jabuka i još koječega, od kora sa heljdom.

One obične kore od pšeničnog brašna su nam malo dosadile, pa smo se složili da probamo i nešto novo.

Ove pitice su zabavnije za pravljenje jer se kore prvo makazama iseku na trake širine 10cm a to je otprilike kao širina brkine šake.

Onda se stave dve te isečene kore i premažu uljem. Zatim se napravi trouglasti džep i u njega stavi fil koji smo napravili od rendanih jabuka, prezli, šećera i suvog grožđa. Umalo da zaboravimo da kažemo da se u fil stavlja i cimet, bez njega ništa ne bi valjalo! U taj džep stane otprilike 2 kašike tog fila, pa se dalje to mota u paketić trougaonog oblika a na kraju se on zatvori tako što se zalepi umućenim jajetom. Posle toga se stavi na pleh pa se opet malo poprska uljem i premaže umućenim jajetom.

Svako od nas je napravio uz malu brkinu pomoć po jednu piticu a napravili smo još nekoliko komada za svaki slučaj, jer nam je to bila užina.

Jedini propust koji smo napravili je bio da nismo ostavili par komada za našu vaspitačicu koja dolazi poslepodne da i ona proba. To nam se nekako stalno dešava ali sledeći put biće bolje sreće.