Dečaci – tirani
Još od malih nogu kod Janomama dolazi do izražaja oštra podela na muški i ženski svet. Žensko novorođenče majka prvo stavlja na levu, a muško na desnu dojku. Dečaci brzo shvate da imaju povlašćen položaj u odnosu na devojčice, i da retko kad mogu da zasluže kaznu. Oni se čak podstiču da budu nasilni prema devojčicama ili svojim roditeljima, pošto odrasli to smatraju simpatičnim, tako da su sa 4-5 godina već pravi mali despoti.
Deca provode vreme podražavajući odrasle, ali su i tu dečaci u boljem položaju, budući da imaju daleko više vremena za igru. Devojčice su pritisnute mnogobrojnim obavezama i kućnim poslovima, uključujući i brigu o mlađoj braći i sestrama Sa desetak godina devojčica je već ozbiljan radnik koji predstavlja dodatni par ruku u domaćinstvu, dok dečaci mogu da produže detinjstvo i do blizu dvadesete.
Kada devojčica dobije prvu mentruaciju, ona baca svoju staru odeću, a majka i drugarice prave joj novu. Tokom prve mentruacije celu nedelju hrane je rođaci, i to pomoću štapića. Ne sme da dodiruje svoje telo, a pogotovo da se češe rukama, već samo posebnim štapićima. Ona se sklanja u neki zabačeni kutak kolibe, i skriva čučeći dok menstruacija ne prođe, a to čučanje ponavlja svakog meseca i kao odrasla žena, jer se tada smatra izuzetno „nečistom“ i opasnom za okolinu. Ona ne sme da govori niti da jede određene namirnice. Posle prve izolacije, devojku premazuju crvenom bojojm , što označava početak rituala inicijacije, tj. prelaska u svet odraslih. Tada ona može da počne život žene i da se preseli kod muža.
Za dečake, prelazak u doba zrelosti manje je upadljiv, i više predstavlja proces dokazivanja zrelosti, mada je mutacija glasa jedan od znakova muškosti. U tom periodu, njemu počinje da smeta da ga zovu njegovim pravim ličnim imenom, što je inače nešto što Janomame izbegavaju. Učešće u ratnim pohodima i ubijanje neprijatelja nekada je bila definitivna potvrda muške zrelosti, ali danas, srećom, Janomame dečaci ne moraju da prolaze kroz ovu fazu odrastanja.
Napisala: Jovana Papan
