U sezoni gripa važno je obratiti pažnju na naše navike koje mogu da nas izlože većem riziku od oboljevanja. Za borbu protiv gripa važno je znati i sledeće:
Foto: Pixabay
Ove godine, grip je prilično opasan, a u Americi je od posledica gripa već umrlo najmanje 85 odraslih osoba i 30 dece.
Studije su pokazale da nedostatak sna može da smanji efikasnost vakcine protiv gripa, ali i da bude “okidač” za brojne hronične zdravstvene probleme, kakvi su recimo dijabetes i bolesti srca.
– San je kao… punjenje baterija na uređajima i neophodan je da biste se odbranili od gripa – kaže dr Kris Bratner, dodajući da danas više od trećine odraslih osoba ne uspeva da odspava preporučenih sedam ili osam sati sna svake noći.
– Svi ističu koliko je važno prati ruke u sezoni gripa – kaže Bratner – a imam utisak da ljudi ne shvataju koliko je važno da spavaju dovoljno.
Koliko sna nam treba
Deca starosti između 6 i 13 godina trebalo bi da spavaju devet do 11 sati, tinejdžeri osam do 10 sati, a osobe starije od 18 godina sedam do devet sati tokom noći.
Ako želite da izbegnete infekciju virusom gripa, najvažnija je faza dubokog sna, koja nastupa 35 do 45 minuta nakon što ste utonuli u san, jer se tada jača imuni sistem.
Tokom ove faze, telo regeneriše određenu vrstu T-ćelija koje su odgovorne za čitav niz imunoloških odgovora koji uključuju prepoznavanje i ubijanje ćelija inficiranih virusom.
Kada imamo neku infekciju, ili se razvija neki upalni proces u organizmu, imuni sistem oslobađa određenu vrstu proteina, citokine, a kada smo neispavani, njihova proizvodnja se smanjuje, pa i imunitet slabi.
– Ako ste izloženi virusima, a neispavani ste, veća je verovatnoća da ćete se razboleti – objašnjava Bratner.
U studiji koja je 2012. objavljena u magazinu Sleep navodi se da loš san na imunitet deluje jednako štetno kao stres. Drugim rečima, imuni sistem na manjak sna reaguje radeći “prekovremeno”.
– Ako vaš imunitet već radi pod pritiskom jer ste neispavani, mnogo mu je teže da vas odbrani od virusa, pa i virusa gripa – objašnjava Bratner.
Izvor: Srbija danas
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Istraživanje: Gojaznost sedam puta češća kod dece koja nemaju braću i sestre?
Istraživači su otkrili da je gojaznost sedam puta češća kod dece koja nemaju braću i sestre. To je zato što su porodice sa više dece “prisiljene“ da planiraju obroke unapred,...
Dr Branimir Nestorović: Zašto nam deci opada IQ
Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom. Ne...
Vašljivost kod dece: Kako se prepoznaje i leči
Na prvi pogled je neverovatno da se u 21. veku bavimo ovom temom, ali je činjenica da, bez obzira na opšti civilizacijski napredak, imamo i mini-epdemije vašljivosti! Najšešće se ovi...
Svako treće dete anemično
Autor: Danijela Davidov-Kesar Ukoliko beba ili dete starijeg uzrasta pokazuju simptome razdražljivosti, otežano diše, manje jede, ima bledunjava kožu – postoji mogućnost da pati od anemije. Reč je o nemogućnosti...
Nema komentara.