Jedite spanać, u njemu ima puno gvožđa – reče mama deci i slaga ih

Demistifikovanje spanaća i drugih "zeleniša" - ne jedite ga sirovog!!!!

Piše: Zoran Vujčić

Kažu da je spanać je potencijalno zdrava hrana, ako se pravilno gaji, bere, čuva i procesuje. Inače postaje gadni neprijatelj zdravlja. Da li bi trebalo da se brinemo o tome kakav nam je kvalitet spanaća na trpezi? Generalno NE, jer nije dobar, ali mi tu ništa ne možemo da uradimo. Ne valja nam ni mleko, pa šta. Ne valja nam ni sir, ni meso, kukuruz, hleb, riba. Zašto bi smo se onda brinuli o spanaću?

Ništa me tako godinama nije nerviralo kao savet: jedite spanać, koprivu i druge zeleniše, u njima ima puno gvožđa. I ako je Tito u onom poznatom vicu, posle dosta viskija, u Smederevu podigao železaru, jer je umesto grožđa čuo da ima gvožđa, čudo je što mnoge majke danas spopadaju decu da jedu ove, veoma često, ogavne namirnice, pogrešno spremljene, bez mleka i mlečnih proizvoda. Spanać nije lako svarljiv, niti je uvek zdrav. A tek sirov?

Ali pre nego što napišem šta kažu kolege koje su ga analizirale i otkuda ta čuvena bajka da u biljkama ima toliko gvožđa, da vidimo razliku u kupovini spanaća kod nas i u svetu.

Kao i drugo povrće spanać se kupuje na 3 načina. Na pijaci, najčešće, neprekidno zalivan vodom iz improvizovanih Coca-cola prskalica (ova koka kola ne miruje u pravljenju štete). Lišće se prevrće, pri čemu se mešaju razni slojevi. Ako je oštećeno, isprskano, ubrzava se rast bakterija. Svaki prelom na listu omogućava curenje hranljivih sastojaka i razvoj bakterija. Kako pojedini seljaci prskaju i koliko? – ostaje otvoreno pitanje.

Drugi način kupovine su bakalnice ili supermarketi u kojima se hrana suši, izložena je jakom svetlu, promaji, prašini i pipanju. Obično je lišće izgubilo boju, postalo je žućkasto, pocrnelo, prelomljeno. Ovakva prodajna mesta treba izbegavati, jer je ovakva hrana štetnija i od prethodne. A mislili ste da ne može gore?!

Sunce se rodilo mnogim lenjim domaćicama, zaposlenim ženama i neukim kupcima kada su lanci supermarketa počeli da pakuju hranu u posebne kese. Tako spakovana je čistija i zdravija, misle mnogi potrošači. Ali je upravo obratno. Naime, veliki proizvođači na zapadu su odavno konstatovali smrtonosnu E coli (Escherichia coli) u svojim proizvodima. I gle čuda. U organizovanoj zemlji postoji organizacija koja o tome obaveštava proizvođače i zabranjuje promet takve robe. Ono što je malo poznato je da svetski proizvođači spanaća peru spanać u hlorisanoj vodi. I pored toga ostaje 1 do 10% bakterija koje su preživele, naročito u naborima listova i na prelomima koji su neizbežni kad je spanać u pitanju. Dodatno neke bakterije koje se ne nalaze prirodno na spanaću mogu se ili na tezgama ili na proizvodnim linijama prebaciti s jednog tipa povrća ili voća na spanać. I obratno. Ako hlorisana voda ne može da ubije sve bakterije, zamislite samo šta im radi obična voda!!!! Hrani ih.

Prvo – nema čudesnih namirnica! Drugo – spanać je podloga za rast bakterija. Treće – ne dajte ga deci dok ne naučite sve o njemu. Ali kako da naučite kad nas niko ne podučava.

Spanać iz kese nije ništa čistiji od onoga s tegze, ali ima manje posla. Čak i na pijaci se mogu naći prodavačice koje „čistim“ nožem skidaju viškove. Na tim prelomima rastu brojne bakterije.

Dakle ako želite kvalitetnu sirovinu kupujte spanać na pijaci, kod prodavaca koji ga ne kvase i ne čiste.

FDA (američka organizacija za kontrolu prometa hrane i lekova Food and Drug Admistration) neprekidno analizira kvalitet svakog pojedinačnog proizvođača živežnih namirnica. I pogodite koji se proizvod najčešće nađe na udaru. Spanać, brokoli i sl. zeleniši. Tu i tamo kompanije „dobrovoljno“ povuku spanać i sve proizvode koji su korišćeni od nekog anatemisanog proizvođača.

Ko u Srbiji radi takve analize? Ko obaveštava potrošače? Niko, koliko ja znam. Nema državne agencije koja bi nam saopštila koje se to bakterije kupaju po našoj hrani na našim pijacama. Izguglovao sam „spanać pun bakterija“ i umesto bilo kakvih prikaza na tu temu iskaču mi budalaštine kako spanać ubija bakterije, kipi od gvođža, spada u 20 čudesnih namirnica i sl. Prvo – nema čudesnih namirnica! Drugo – spanać je podloga za rast bakterija. Treće – ne dajte ga deci dok ne naučite sve o njemu. Ali kako da naučite kad nas niko ne podučava.

Makrobiotičari spanać kuvaju samo 1 minut u velikoj količini ključale vode. Na taj način se mogu ukloniti neki antinutritivni sastojci, ali bakterije se ne mogu uništiti na ovaj način. Za sigurno uništavanje bakterija (i dalje nije 100%) primenjuje se autoklaviranje (što je grejanje na 121°C, minimalno 15 minuta). Ako se u jednominutno pripremljeni spanać doda meso ili krompir dodaje se nova hrana za bakterije (E. coli, Listeria monocytogenes, Listeria innocua i Listeria seeligeri). Zbog ovih bakterija spanać se u frižideru čuva 1-2 dana, a blanširan ili skuvan u zamrzivaču do 10 meseci (FDA). U ovom korisnom dokumentu imate sigurne podatke koliko se hrana čuva i kako se ponaša pri zamrzavanju. Saveti sa tzv. zdravohranskih sajtova da se čuva do 5 dana, da se kuva 1 minut i da se ne podgreva u mikrotalasnoj su obične gluposti.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Bonton na plaži – nepisana pravila lepog ponašanja koja su u trendu svake godine

Ovo su nepisana bonton pravila na plaži koja bi trebalo da važe za sve, a najbolje da pokažete svojim primerom

Najmudrija srpska poslovica koju treba ponavljati deci tokom odrastanja

Naš narod je bogat narodnim umotvorinama i poslovicama koje se tradicionalno prenose, ali postoji jedna srpska poslovica koju bi trebalo češće ponavljati

Upisna groznica trese Ekonomski fakultet i Psihologiju, pad interesovanja za IT smerove

Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.

Svetski dan stanovništva 2024 – „Ne zaboravi nikoga, računaj svakoga“

Svetski dan stanovništva obeležava se svake godine 11. jula

Pratite nas

KOMENTARI

9 Komentara

  1. Otkuda toliki strah od bakterija (podebljano vristeci)? Znate li koliko bakterija ima u nasem telu i zelucu? Koliko bakterija unosimo svakoga dana kroz sve druge oblike hrane i pica? Pa nisu sve bakterije ni stetne, a jos manje smrtonosne (kako se podebljava i vristi u sajtu). Ne zivimo u sterilnom svetu, pomirite se s tim.

  2. Intersuje me čime se bavi gospodin koji je pisao tekst?! Ja nisam čula da se neko nekada otrovao bakterijama jedući spanać a i sama ga jedem i to sirovog, za razliku od mesa i jaja!!! Mislim da bi trebalo bolje da razmislite pre nego što objavite bilo kakav tekst a pogotovu ovako nešto…

  3. Jao suvisnog teksta. Ni sama ne kupujem cesto spinat, tj gotovo nikako. Kada ima neko kome vjerujem svjeze ubran, domaci. Ali ova paranoja oko bakterija mi nije nikako jasna. Pa isti taj problem s bakterijama moze se prenijeti i na mnoge druge vrste povrca i voca. Pa gdje su pesticidi, herbicidi, fungicidi koji se koriste. I sama ta pileca dzigerica koja se spominje u tekstu i koja je „bolja“ od spinata je jako upitna obzirom na sve skandale oko pileceg mesa i na koji nacin se tretira. Sta je tu je, ne mozemo zivjeti samo na hljebu i vodi. Kad malo bolje razmislim ne mogu ni hljeb da jedem jer bijelo brasno ubija a i integralni hljeb ubija ako se zitarice nisu prethodno potopile pa se uklonila fitinska kiselina …onda ipak samo voda ostaje. :))) dajte ljudi opustite se malo.

  4. Intersuje me čime se bavi gospodin koji je pisao tekst?! Ja nisam čula da se neko nekada otrovao bakterijama jedući spanać a i sama ga jedem i to sirovog, za razliku od mesa i jaja!!! Mislim da bi trebalo bolje da razmislite pre nego što objavite bilo kakav tekst a pogotovu ovako nešto…

    Gospodjo, gospodin autor teksta je cenjeni profesor Hemijskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, predaje vise predmeta i vazi za coveka koji razbija tabue i mitove u vezi hemije i hrane. Mozete pronaci njegov blog na internetu. S postovanjem, bivsi student gdina Vujcica

  5. Mogli ste vrlo lako da izguglate a ne da ostavite tako nadmen, a ustvari potpuno besmislen komentar.

  6. Zaista, naduvaniju glupost odavno nisam procitala. Tek ovaj dio za dzigericu…lele…ma prezdravo za djecicu

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img