Jelena Holcer već više od 25 godina radi sa decom, razume ih i priča sa njima o svemu što ih muči. Svoje metode, iskustvo i znanje do sada je pretočila u brojne knjige, a neprestano stiže do novih načina da pomogne.
Jednu od svojih metoda opisala je i u objavi koju je podelila na svom Facebook profilu:
„Sada ću vam reći nešto što sigurno ne znate. Kako znam da sigurno ne znate? Zato što sam to ja izmislila.
Zove se Đurina minuta. Kada radim sa decom pa oni ne umeju da definišu kako se osećaju, pričamo kroz asocijacije. Pitam ih: to nešto što osećaš, gde najviše osećaš u telu? Nema tačnih i pogrešnih odgovora, važe se samo oni koji su ti prvi pali na pamet. Koje je veličine? Od kog je materijala? Koje je boje? Kakvog je oblika? Da li te podseća na neku životinju? Da li ti nešto priča?
I tako, kad asocijacijama dođemo do tog nečega (deca su mi govorila da imaju plave oblake od žice u glavi, žute nevidljive slonove na grudima, crne trouglove od svile u slepoočnicama…) pitam ih na kraju, da li možemo da za to „nešto“ smislimo odgovarajuće ime. Jedan dečak je za svoje emotivno stanje (koje meni ponajviše liči na kombinaciju teskobe i umora) predložio ime Đura. Dopalo mi se. Naravno, ovaj dečak i ja ćemo raditi na tome otkud uopšte Đura u njemu ali već sada lakše razgovaramo kada povremene dolaske te emocije zovemo „Đurine minute“. Malo je i smešno, a opuštenije mnogo.
Zašto vam sve ovo pričam? Zato što i vi možete na sličan način da razgovarate sa decom ili sami sa sobom. Možda ćete i sami otkriti da umesto da neku emociju definišete kao tugu, bol, krivicu, a, b ili c… kada joj date lično ime brže je prihvatite, brže razumete i brže shvatite šta ona hoće od vas, šta vam poručuje, šta ćete dalje sa njom.
Uostalom, sigurna sam da svi mi imamo neke naše „Đurine minute“ koje čekaju da ih prepoznamo.“
Izvor: Facebook/Jelena Holcer
