Piše: Jasmina Jovanović
Veoma često ćete sresti ljude koji traže hranu po kontejnerima, ali vrlo retko, skoro nikada ih nećete zateći kako beru zrele samonikle šljive ranke, ako slučajno takvo drvo zaluta u grotlo velegrada. A tih prvih ranki, zvanih još i džanarike, u ovom gradu još uvek ima. I niko ih ne bere.
Jeste, grad je prljav, i te šljive su prašnjave i šta sve ne, ali zar i taj kontejner nije prljav? Mi, i kad kupimo nešto na pijaci ili u marketu, ne znamo gde je gajeno. Možda čak ta šljiva bude čistija od nečeg tretiranog pesticidima. Isto tako, bude mi žao dudinja, čak i u nekoj ušuškanoj ulici gde nema toliko saobraćaja i zagađenja, one padaju na asfalt i čekaju da budu pregažene, umesto pojedene.
Samoniklo, divlje, jestivo bilje u prirodi raste bez ičije pomoći. Niko ga ne neguje, ne zaliva i ne prska ni sa čim. A mi smo u veku šumećih tableta i super zdravih dodataka ishrani, potpuno zanemarili činjenicu da, umesto u apoteku za novac, možemo da odemo u prirodu i sve to dobijemo gratis. Čak se u nekim biljkama nalaze dvostruko veće količine minerala i vitamina u odnosu na gajeno povrće ili voće. Osim toga, većina samoniklog bilja ima bolja lekovita svojstva i ne tretira se hemikalijama. Veliki broj ovakvog bilja može biti i hrana i lek.
Svako od nas ima prijatelje ili rođake izvan gradskih sredina. I svako može, uz odličan izlet sa decom ili obilazak rodbine da napravi i pravu malu berbu vitamina. Ako ste već propustili divlje jagode, maline, kupine i ostale šumske slasti, jesen je poslednja prilika da ove zime zaboravite na apoteku, i objavite rat farmaceutskoj industriji.
Šipurak
Čaj od šipurka jedan je od čajeva koje ima svaka kuća. A džem od šipurka je nekada bio omiljeni džem. Danas je komplikovan način pripreme njegov najveći neprijatelj, a domaćice koje nisu odustale od njega je teško pronaći. Šipurak je bogat izvor vitamina C, ali i mnoštva drugih, za ljudski organizam korisnih materija.
Džem od šipuraka
Džem od šipuraka se priprema na sledeći način: Nabrati zrele, krupne šipurke. Otkloniti im peteljke i crne vrhove, i ostaviti ih nekoliko dana da omekšaju. Naliti ih vodom i kuvati dok šipurak ne omekša, a kad omekša propasirati ga kroz mašinu koju koristite za ceđenje paradajza, da bi se odstranile semenke i kožica.
Nakon prolaska kroz mašinu za paradajz, potrebno ga je procediti još nekoliko puta kroz gustu gazu ili neku čistu maramu, da biste bili sigurni da vam nisu promakle dlačice iz unutrašnjosti šipurka.
Na 1 litar tako dobijene smese koristiti 300 g šećera, ako volite slađe, stavite više šećera.
U pliću, veću šerpu sipati tečnost, dodati šećer i kuvati do željene gustine, mešajući. Bitno je znati da ovaj džem nije gust kao ostali džemovi.
