Jovana Grahovac, profesor biotehnologije: Deca su najviše izložena riziku od aflatoksina

Jovana Grahovac je profesor biotehnologije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Za Detinjarije govori o svom radu i promociji nauke među decom.

Predstavite sebe, svoje trenutne aktivnosti i planove u vezi naučnog rada.

J.G. Moje ime je Jovana Grahovac. Profesor sam iz oblasti biotehnologije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Osim rada sa studentima posvećena sam i nauci. Trenutno rukovodim projektom BioSolAfla, čiju realizaciju finansira Fond za nauku Republike Srbije. Ideja za ovo istraživanje je proizašla iz želje našeg tima, koji čine istraživači sa Tehnološkog i Poljoprivrednog fakulteta, da doprinesemo bezbednosti hrane kao jednom od najznačajnijih problema današnjice. Pored toga, želja nam je da razvijemo inovativno i održivo rešenje za proizvodnju biološkog preparata namenjenog sprečavanju ulaska aflatoksina u lanac ishrane. Verujem da je razvoj poljoprivredne i industrijske proizvodnje u našoj zemlji najbolja osnova za stvaranje novih radnih mesta za generacije koje stasavaju i raduje me svaki pomak u tom smislu. Poslovne obaveze usklađujem sa svojom najvažnijom ulogom koju su mi svojim rođenjem dodelili moja dva sina i ćerka.

Međunarodna agencija za istraživanje raka uvrstila je afla toksin u prvu grupu kancerogenih supstanci. Toksigene vrste gljiva produkuju ovu supstancu i čitav lanac kontaminacije započinje na kukuruznim poljima a putem lanca ishrane ovi toksini ulaze i u ljudski organizam, najčešće preko mleka. Kako su deca najveći konzumenti mleka, ali i hrane na bazi žitarica, jasno je da problem počinje još od dečijeg uzrasta. Na koji način ovi toksini mogu da utiču na decu?

J.G. Mnogi od nas pamte 2013. godinu kada je naša zemlja pretrpela značajne ekonomske gubitke usled kontaminacije mleka aflatoksinom. S druge strane, mnogo je važnije sprečiti njegov negativan uticaj na zdravlje ljudi. Aflatoksin u lanac ishrane može ući preko kukuruza i svih vrsta žitarica, a toksigene vrste gljiva ugrožavaju i soju, suncokret i jezgrasto voće kao i sušeno voće i začine ukoliko nisu skladišteni na adekvatan način. Jasno je da su deca kao najveći konzumenti mleka i hrane na bazi žitarica izložena povećanom riziku, a upravo kod njih je negativan uticaj aflatoksina na zdravlje najizraženiji. Učestalo izlaganje velikim količinama aflatoksina može izazvati smetnje u psihofizičkom razvoju dece i u kasnijem periodu života kancerogena oboljenja.

Jovana Grahovac

Klimatske promene pogoduju razvoju afla toksina, pa se očekuje eskalacija ovog problema u budućnosti. Na koji način Vaš projekat BioSolAfla može da utiče na opštu populaciju, a posebno na ishranu i razvoj dece?

J.G. U okviru projekta, urađena je analiza uzoraka kukuruza iz 2019. i 2020. gоdine. Budući da tada uslоvi srеdinе nisu bili pоvоlјni zа rаzvој aflatoksigenih gljiva, kоntаminаciја kukuruzа аflаtоksinimа niје zаbеlеžеnа u ovim uzorcima. To je svakako dobra vest. Međutim, za očekivati je da ćemo zbog klimatskih promena u budućnosti više pažnje morati da posvetimo ovom problemu jer suša pogoduje razvoju infekcije pomenutim aflatoksigenim gljivama. Za njihovo suzbijanje uobičajeno se primenjuju sintetički proizvedena hemijska sredstva za zaštitu bilja uz čiju primenu se vezuju brojni zdravstveni i ekološki problemi. Sve ovo nas dovodi do najperspektivnijeg rešenja, a to je biološka kontrola koja podrazumeva primenu korisnih mikroorganizama, već prisutnih u prirodi, za suzbijanje onih štetnih i upravo taj pristup razvijamo u okviru ovog projekta.

Kao roditelj, kako birate mlečne i proizvode na bazi žitarica za vašu decu? Da li postoji neki pokazatelj koji nam uliva sigurost da smo odabrali najzdraviju opciju za ishranu naših najmlađih?

J.G. Iz sopstvenog iskustva znam da su roditelji često razapeti između želje da svojoj deci pruže najkvalitetnije namirnice i mogućnosti da priušte proizvode koji se smatraju najkvalitetnijim. Kao naučnica i kao član Laboratorije za analizu prehrambenih proizvoda Tehnološkog fakulteta ne podležem uticaju reklama već se vodim egzaktnim podacima. Mislim da je jako važno da se učvrsti poverenje ljudi u institucije, a za to je potrebno uložiti trud sa obe strane. Važno je da budemo sigurni da su svi proizvodi koji dospevaju na naše tržište analizirani u akreditovanim laboratorijama i da ispunjavaju sve propisane kriterijume da bi se našli u prodaji.

Kao naučnica koja sa svojim timom kroz naučni rad utiče i na veoma bitne stvari za sve nas, poput ispravnosti hrane, recite nam koliko je važna promocija nauke, a posebno među decom?

J.G. Deca su po prirodi pravi mali istraživači. Zato i smatram da je izuzetno važno da im od najmlađeg uzrasta približimo nauku tako da je shvate kao jedno uzbudljivo putovanje koje vodi do odgovora na sva njihova pitanja, ali i do brojnih praktičnih rešenja koja nam olakšavaju i ulepšavaju život. Ako im na pravi način ponudimo naučne sadržaje, sigurna sam da će u njima uživati i usput razvijati i logiku i kreativnost. Ustreptalost i širom otvorene oči malih istraživača su za mene velika inspiracija i zato ćete me sresti na svakom festivalu nauke ili sličnom događaju, a trenutno sa svojim koleginicama pripremam seriju naučnih sadržaja namenjenih školarcima.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: