Sve što želimo da promenimo kod dece, trebalo bi, pre svega, možda pažljivo da proverimo: da to nije nešto što bi bilo bolje promeniti u sebi
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da se razvija do celovitosti. Međutim, čovek našeg vremena udaljen je od ove celovitosti kao nebo od zemlje. U nejasnoj slutnji svog defekta, on se dočepao vaspitavanja deteta i oduševljava se dečijom psihologijom na osnovu omiljene pretpostavke, da nešto u njegovom sopstvenom vaspitanju i dečjem razvoju mora da nije pošlo za rukom, nešto što se može iskoreniti do sledeće generacije. Ova namera je, doduše, dostojna hvale, ali je osuđena na neuspeh, zbog psihološke činjenice da na detetu ne mogu korigovati nijednu grešku koju još uvek i sam činim. Deca, naravno, nisu toliko glupa kako mi mislimo. Ona i suviše dobro primećuju šta je pravo, a šta nije. Andersenova bajka o kraljevoj novoj odeći sadrži besmrtnu istinu. Koliko roditelja mi je najavilo pohvalnu nameru da svoju decu poštede iskustava koja su sami morali da dožive u detinjstvu. A kada sam ih upitao: “Ali, da li ste sigurni da ste sami prevazišli ove greške?”, oni su bili potpuno ubeđeni u to da je kod njih ovo oštećenje odavno korigovano. Međutim, u stvarnosti nije bilo tako. Ukoliko su, kao deca, bili odgajani suviše strogo, utoliko su oni svoju decu kvarili neukusnom, neverovatnom tolerancijom, ako su njima u detinjstvu bila uporno skrivana izvesna životna područja, ova su sada sopstvenoj deci otkrivana isto tako mučno i prosvetiteljski. Oni su, dakle, zapadali u drugu krajnost.
Sve što želimo da promenimo kod dece, trebalo bi, pre svega, možda pažljivo da proverimo: da to nije nešto što bi bilo bolje promeniti u sebi, na primer, naš pedagoški entuzijazam. Možda je on namenjen nama. Možda pogrešno procenjujemo pedagošku potrebu, jer bi nas mogla neprijatno podsetiti na to da smo samo još na neki način deca i da nam je u velikoj meri potrebno vaspitavanje.
Karl Gustav Jung, “O razvoju ličnosti”
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kada fali moralnog vaspitanja, obično se pljune na interese svih iz okoline
Odlomak iz knjige "Samostalno dete ili kako da postanete LENJA MAMA" SAMOSTALNOST I MORAL Nemoguće je negovati samostalnost bez uporednog negovanja morala. Opasno je. Ulivajući detetu samouverenost, sigurnost u svoju...
Zoran Milivojević: Za ranu seksualizaciju dece nisu odgovorna deca, nego njihovi roditelji
Autor: Zoran Milivojević Jedno od osnovnih dečjih prava jeste pravo da se bude dete. To jednostavno znači da se poštuje ona faza detetovog intelektualnog, emotivnog i socijalnog razvoja u kojoj...
Ako ceo dan nemate vremena za sebe, to nije brižno roditeljstvo, već nedostatak zdravih granica
Šta su granice? Jednostavno je. Granice su „crvene linije” između vas i deteta koje ne bi trebalo da prelazite. One se odnose na dve stvari: poštovanje detetovog sveta koji ima...
Kako da zaustavite negativno traženje pažnje
Po mogućstvu javnim, naočigled svih. Što više ljubopitljivih očiju, to bolje. Umarajuće je, i frustrira, i uvek se dogodi u nezgodno vreme. Ali opet, svakog dana milioni roditelja vode svoju...
Nema komentara.