Niko se ne javlja. Nema vajber grupe. Nema slika. Ne znamo da li je levu čarapu obuo na desnu nogu, ali nema ni stikera! Mir.
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov
Ovog raspusta dete je otišlo na nešto drugačiji kamp.
Komunikacija se odvijala isključivo mejlom. Mi njima traženu dokumentaciju, oni nama detaljan program kampa i pravila ponašanja. Pred ostalog, striktno je ograničeno vreme kada deca mogu koristiti telefone, ako ih ponesu. Zatim obaveštenje kad i odakle se kreće.
Na zbornom mestu, prozivka dece, pakovanje u autobus i kratko obraćanje roditeljima: Odlazimo. Za nedelju dana, poslaćemo obaveštenje u koliko sati da nas čekate na istom ovom mestu.
Otišli.
Dva dana kasnije, dete se javi s cimerovog telefona. Sve je u redu. Neće više zvati, osim ako nešto ne bude trebalo.
Niko se ne javlja. Nema vajber grupe. Nema slika. Ne znamo da li je levu čarapu obuo na desnu nogu, ali nema ni stikera! Mir. Nismo baš navikli, ali polazimo od toga da to što se ne javljaju može značiti samo jedno – dobro im je. Zato smo ga i poslali. Ne bave se nama nego njima.
Nekoliko puta dnevno ga pomenemo, kratko: „Uf, ala je sada njemu dobro…“
Kako smo boravak u kampu tempirali u vreme opsežnih radova po kući, tek šestog dana se setimo da je u mejlu stajalo da će na kraju svakog dana postavljati album na FB profil, s fotografijama od toga dana. E, baš smo nikakvi. Priključuj vajfaj. Pregledamo sve đuture. Sve su fotografije lepe, mnogo je dece, na svakoj dvadesetoj vidimo svoje. Ništa nismo propustili.
Istoga dana, eto mejla: planirani polazak je tad, očekivani dolazak tad, ali zbog radova na putu ne može se precizno reći, dobićemo sms kada budu pred Beogradom.
Došli, ispozdravljali se, jedva se rastali. Posle smo kod kuće čitali “sportski dosije” koji je svako dobio. I danima slušali kako je sve teklo, o poznanstvima, akivnostima, prisećanja šta su sve naučili još traju. Pali su i neki dogovori za doživotna prijateljstva iako nije u izgledu da će se uskoro ponovo sresti. Ali nikad se ne zna.
Neuobičajeno jeste, ali je važno znati da ima i takvih. Koji je, neću reći da ne bih reklamirala, premda mu reklama i ne treba. Jedina namera mi je da reklamiram ovakav pristup ne bi li i bar neki od mnogih drugih organizacija primenili sličan pritup. Ciljna grupa nije mala.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Nesiguran roditelj praktično poziva dete da preuzme kontrolu nad porodicom
Našle se tri porodice jednog vikenda da se prošetaju pa odvedu decu u bioskop. Usput svratili na igralište, deca se razjurila po spravama, neko se ljulja, neko ludira na vrtešci,...
Nisi ti više mali – Matija Bećković
Image by Artur Skoniecki from Pixabay NISI TI VIŠE MALI Nisi ti više mali Dogodine ćeš u školu Daj više budi čoek Alal mu majka Nisi ti više mali...
Vaspitanje u Nemačkoj: Stvarno mrzim što ovo radim, ali dete mora da nauči!
Američka autorka Sara Zaske je napisala knjigu o tome kako Nemci vaspitavaju svoju decu. Nemci konstantno rade na osamostaljivanju i osposobljavanju dece od malih nogu. „Kada god sam prokomentarisala kako...
Roditelji su dežurni krivci. Šta god da uradimo, “istraumiraćemo” dete.
Činjenica br. 1: Mi smo generacija roditelja koja je verovatno posvećenija, informisanja i brižnija nego ijedna ranije. Činjenica br. 2: Generacija smo roditelja koju više grize savest i o sebi...
Nema komentara.