Niko se ne javlja. Nema vajber grupe. Nema slika. Ne znamo da li je levu čarapu obuo na desnu nogu, ali nema ni stikera! Mir.
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov
Ovog raspusta dete je otišlo na nešto drugačiji kamp.
Komunikacija se odvijala isključivo mejlom. Mi njima traženu dokumentaciju, oni nama detaljan program kampa i pravila ponašanja. Pred ostalog, striktno je ograničeno vreme kada deca mogu koristiti telefone, ako ih ponesu. Zatim obaveštenje kad i odakle se kreće.
Na zbornom mestu, prozivka dece, pakovanje u autobus i kratko obraćanje roditeljima: Odlazimo. Za nedelju dana, poslaćemo obaveštenje u koliko sati da nas čekate na istom ovom mestu.
Otišli.
Dva dana kasnije, dete se javi s cimerovog telefona. Sve je u redu. Neće više zvati, osim ako nešto ne bude trebalo.
Niko se ne javlja. Nema vajber grupe. Nema slika. Ne znamo da li je levu čarapu obuo na desnu nogu, ali nema ni stikera! Mir. Nismo baš navikli, ali polazimo od toga da to što se ne javljaju može značiti samo jedno – dobro im je. Zato smo ga i poslali. Ne bave se nama nego njima.
Nekoliko puta dnevno ga pomenemo, kratko: „Uf, ala je sada njemu dobro…“
Kako smo boravak u kampu tempirali u vreme opsežnih radova po kući, tek šestog dana se setimo da je u mejlu stajalo da će na kraju svakog dana postavljati album na FB profil, s fotografijama od toga dana. E, baš smo nikakvi. Priključuj vajfaj. Pregledamo sve đuture. Sve su fotografije lepe, mnogo je dece, na svakoj dvadesetoj vidimo svoje. Ništa nismo propustili.
Istoga dana, eto mejla: planirani polazak je tad, očekivani dolazak tad, ali zbog radova na putu ne može se precizno reći, dobićemo sms kada budu pred Beogradom.
Došli, ispozdravljali se, jedva se rastali. Posle smo kod kuće čitali “sportski dosije” koji je svako dobio. I danima slušali kako je sve teklo, o poznanstvima, akivnostima, prisećanja šta su sve naučili još traju. Pali su i neki dogovori za doživotna prijateljstva iako nije u izgledu da će se uskoro ponovo sresti. Ali nikad se ne zna.
Neuobičajeno jeste, ali je važno znati da ima i takvih. Koji je, neću reći da ne bih reklamirala, premda mu reklama i ne treba. Jedina namera mi je da reklamiram ovakav pristup ne bi li i bar neki od mnogih drugih organizacija primenili sličan pritup. Ciljna grupa nije mala.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Najlepša imena za devojčice po izboru mama
Sajt Yumama pozvao je čitateljke da podele najlepša imena za devojčice koja su davale svojim ćerkama. Ime je esencijalna stvar koja krasi svaku osobu. Ono ostaje zauvek i prati nas...
Vaspitanje: Ovo ima više efekta od čuvene „tajm-aut“ metode
Da li ste znali da reč disciplina potiče od latinskog glagola „discere“ što znači „naučiti“ a reč „kazniti“ od starogrčke reči za „plaćanje“ ili „penali“? Istina je da postoji puno...
Za svaku mamu koja je barem jednom viknula na svoje dete…
Pukla sam. Viknula sam da me ostavi na miru, da prestane da me vuče za nogavicu. „Pusti me samo da završim sa ovim sudovima!“ Bacila sam tanjir u sudoperu i...
Shvatila sam kad sam i sama postala roditelj: Izvini što sam govorila da si loša majka!
Sve mame će se složiti da tek kada postanemo roditelji zapravo shvatimo koliku žrtvu su podnosile naše majke. Majčinstvo je najodgovorniji, najteži i najizazovniji zadatak u životu svake žene. Tek...
Nema komentara.