Niko se ne javlja. Nema vajber grupe. Nema slika. Ne znamo da li je levu čarapu obuo na desnu nogu, ali nema ni stikera! Mir.
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov
Ovog raspusta dete je otišlo na nešto drugačiji kamp.
Komunikacija se odvijala isključivo mejlom. Mi njima traženu dokumentaciju, oni nama detaljan program kampa i pravila ponašanja. Pred ostalog, striktno je ograničeno vreme kada deca mogu koristiti telefone, ako ih ponesu. Zatim obaveštenje kad i odakle se kreće.
Na zbornom mestu, prozivka dece, pakovanje u autobus i kratko obraćanje roditeljima: Odlazimo. Za nedelju dana, poslaćemo obaveštenje u koliko sati da nas čekate na istom ovom mestu.
Otišli.
Dva dana kasnije, dete se javi s cimerovog telefona. Sve je u redu. Neće više zvati, osim ako nešto ne bude trebalo.
Niko se ne javlja. Nema vajber grupe. Nema slika. Ne znamo da li je levu čarapu obuo na desnu nogu, ali nema ni stikera! Mir. Nismo baš navikli, ali polazimo od toga da to što se ne javljaju može značiti samo jedno – dobro im je. Zato smo ga i poslali. Ne bave se nama nego njima.
Nekoliko puta dnevno ga pomenemo, kratko: „Uf, ala je sada njemu dobro…“
Kako smo boravak u kampu tempirali u vreme opsežnih radova po kući, tek šestog dana se setimo da je u mejlu stajalo da će na kraju svakog dana postavljati album na FB profil, s fotografijama od toga dana. E, baš smo nikakvi. Priključuj vajfaj. Pregledamo sve đuture. Sve su fotografije lepe, mnogo je dece, na svakoj dvadesetoj vidimo svoje. Ništa nismo propustili.
Istoga dana, eto mejla: planirani polazak je tad, očekivani dolazak tad, ali zbog radova na putu ne može se precizno reći, dobićemo sms kada budu pred Beogradom.
Došli, ispozdravljali se, jedva se rastali. Posle smo kod kuće čitali “sportski dosije” koji je svako dobio. I danima slušali kako je sve teklo, o poznanstvima, akivnostima, prisećanja šta su sve naučili još traju. Pali su i neki dogovori za doživotna prijateljstva iako nije u izgledu da će se uskoro ponovo sresti. Ali nikad se ne zna.
Neuobičajeno jeste, ali je važno znati da ima i takvih. Koji je, neću reći da ne bih reklamirala, premda mu reklama i ne treba. Jedina namera mi je da reklamiram ovakav pristup ne bi li i bar neki od mnogih drugih organizacija primenili sličan pritup. Ciljna grupa nije mala.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
6 jednostavnih aktivnosti za koje niste znali koliko su dobre za decu
Kao roditelji, uvek želimo da odgajimo srećno, motivisano, samostalno dete. Upravo zbog tog pritiska stalno imamo osećaj da treba da uradimo što više - kupujemo edukativne igračke, upisujemo ih na...
Ne sanja svaka devojčica da bude princeza
Juri me već 10 dana, po Instagramu, reklama koja nudi spa Princeza paket za devojčice od 6 do 12 godina. Kažu nešto tipa da svaka devojčica sanja da bude princeza...
U životu je mnogo bitno da znaš da se braniš. I fizički.
Piše: Ljiljana Španić Kao deca, živeli smo u selu. Poprilično udaljenom od grada i sa manjkom podmladka. To malo dece što nas je živelo tamo bili smo dosta udaljeni, pa...
Zašto se današnje majke osećaju toliko frustrirano?
Moj posao je da radim s majkama. Svake sedmice čujem na desetine priča kreativnih, motivisanih, obrazovanih i relativno dobro uspešnih žena koje zaista vole svoju decu. To su majke koje...
Nema komentara.