Kad je odnos sa majkom previše blizak za detetovo dobro

Ponekad zanemarivanje izgleda kao manipulativno obasipanje pažnjom i zahtevima, na štetu deteta. Ono što je ključ za njegovo prepoznavanje je potpuni izostanak granica u odnosu između majke i deteta.

Kada zamišljamo majku koja nedovoljno voli ili ne ispunjava emotivne potrebe deteta, obično zamišljamo hladnu, osuđujuću i možda čak okrutnu osobu. Popularna kultura ovekovečila ju je u liku zle maćehe iz bajke Snežana i sedam patuljaka.

Nema sumnje da emocionalno zanemarivanje ponekad tako izgleda, ali to nije njegovo jedino lice. Zanemarivanje predstavlja nedostatak obzira prema nečijim potrebama, štaviše, to je vrsta slepila za njih. A ovo slepilo se može ispoljiti i kroz suviše intenzivno majčinstvo i preterano mešanje, a ne samo kroz zapostavljanje, ignorisanje ili kritikovanje.

Granice su ključne za svaki zdrav odnos. Njihovo razumevanje je posebno važno danas kada sve češći obrazac postaje odnos majke i ćerke u kome majka bukvalno diše za vratom svojoj ćerki pokušavajući da joj bude najbolja prijateljica. Evo šta mi je jedna takva ćerka, stara 40 godina, napisala o svojoj majci:

“U nedoumici sam kako da se postavim prema svojoj majci, ona uopšte ne shvata koliko je nametljiva. Stalno me zasipa savetima koje nisam tražila, kritikuje me i ispravlja pred mojom decom. Ali ono što mi je najgore je što mi se previše poverava. Ona i tata su se odavno razveli i stvarno ne znam zašto misli da me zanimaju detalji o svakoj ljubavnoj vezi koju ima. Iskreno, moja majka nema pojma ko sam ja; za nju, ja sam samo projekcija.”

Majka “najbolja prijateljica” je opasan model koji majkama omogućava da izbegnu svoju majčinsku ulogu verujući da se radi o odnosu jednakih. Istina je, da koliko god da ste bliski sa ćerkom, nikada niste jednaki.

Dete kao produžetak majčine ličnosti – poseban oblik emocionalnog zanemarivanja

Postoji više tipova majčinstva koji ne poštuju granice deteta i svaki ima razoran uticaj na njegov razvoj. Majke koje imaju izražen narcizam ili koje su po prirodi kontrolišuće, svoju decu vide samo kao produžetak svoje ličnosti i zahtevaju od dece da se vladaju po pravilima koje su one zacrtale; deca moraju da se kao planete okreću oko majčinskog “sunca” i od malih nogu nauče da sebe definišu onako kako ih majke vide. Evo kako jedna 35-godišnja ćerka opisuje odnos sa svojom majkom:

“Naizmenično ste bili ili niste bili u njenoj milosti, u zavisnosti od toga koliko ste ispunjavali njena očekivanja. Okretala je moju stariju sestru protov mene, i mene protiv mog mlađeg brata; svi smo se lomatali za njenu pažnju i pohvalu. Otpor nije bio opcija osim ako ste bili spremni da budete svučeni, osramoćeni i ismejani od strane svih. Otišla sam na fakultet bez ikakve ideje ko sam, šta ja volim i kakvi su moji stavovi, jer je osamnaest godina moja majka to odlučivala umesto mene. Mislila sam da je ljubav transakcija, nešto što mora da se zaradi. Sreća je što sam završila na savetovanju, i sledećih deset godina života sam provela pokušavajući da otkrijem ko sam. Sada je viđam najviše jednom godišnje. Ona i dalje na mene gleda na isti način – kao na nekog ko čini da ona deluje dobro ili loše.”

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: