U ranom uzrastu dete koje je naviklo na pažnju, igru, aktivno prisustvo tate, brže progovori, ranije prohoda, lakše uspostavlja odnose sa vršnjacima.
Đorđe (5):
– Kad porastem, biću Zoki.
– Ko je Zoki?
– Moj tata.
Dečje asocijacije na reč tata:
*ljubav;
* posao;
* dobrota;
* neko ko viče;
* zgodan dasa;
* voli najviše mamu pa brata pa mene;
* park, cirkus (kada se tate mnogo igraju sa decom, dečje asocijacije su u vezi sa igrom, zabavom…);
* policajac, arhitekta, lekar (tatino zanimanje);
* igramo fudbal;
* samo moj tata, ne i sestrin, hoću da je samo moj tata.
Jasmina (5) je za svog tatu imala asocijaciju:
– Neki čika.
– Kako to misliš?
– On je stalno na nekom putu…
Nažalost, njen tata mnogo radi, retko je kod kuće, pa je ona počela da ga doživljava kao stranca i zove ga čika.
Uglješi (8) je prva asocijacija na reč tata bila:
– Novac.
Samo sam se prvi put iznenadila kada sam čula taj od odgovor, ali posle je bilo i druge dece koja su davala isti ovaj odgovor.
Ognjen (6) mi je, takođe, dao izuzetan i izrazito logičan odgovor. Pitala sam ga:
-Šta pomisliš kada ti kažem: tata?
– Maša i ja.
– Ko je Maša?
– Moja mlađa sestra.
– Pa kako to, kad pomisliš na tatu, pomisliš na nju i sebe?
-Pa lepo. Da nema nas, on ne bi imao kome da bude tata.
Potpuno je u pravu. Osmehujem se iznutra.
Podrazumeva se da se tate ponekad i bolje snalaze u ulozi roditelja.
Ilija (6):
– Moj tata je baš dobar tata.
– A mama?
– Ona nije, ona je bezobrazna.
– Je li ona uvek ili samo ponekad bezobrazna?
– Uvek, ona ne ume da bude dobra.
– A može li nekako da nauči da bude dobra?
– Ne može, nema škole za dobrotu.
– Koje je onda rešenje?
– Da budem što više sa tatom.
Bjanka (7) mi je o svom tati rekla:
– On ima talenat.
– Kakav talenat?
Za šta?
– Za poznavanje.
– Čega?
– Mene.
Komunikacija tate sa detetom u predškolskom uzrastu slična je komunikaciji koju ostvaruje mama i svodi se na prepričavanje događaja iz svakodnevnog života deteta. Deca diferenciraju svoja interesovanja u zavisnosti od pola kome pripadaju. Zato se tate sa devojčicama osećaju po malo „izgubljeno“, jer ne uspevaju da prate teme vezane za lutke, bajke, princeze…
Ipak, bez obzira na pol deteta, kontakt može biti kvalitetan ako tata zadrži fokus na onim pitanjima koje dete u svakoj svojoj razvojnoj fazi ima: sa kime se druži, kako provodi vreme, koje su mu omiljene aktivnosti…
Una (4):
– Ja se igram samo sa mamom.
– A sa tatom?
– Sa njim se ne igram.
-Zašto?
– On ništa ne zna o princezama.
Sine moj. Nikada nemojte zvati svoju ćerku ,,sine“. Iako je to samo nadimak na koji ste se možda navikli i vi i ona, promenite ga. Odrastajući, ona će se susresti sa spoznajom da su mnogi očevi (makar u drugim kulturama) želeli da imaju upravo sinove. Nemojte rizikovati da se oseti zbunjeno i da, ni na trenutak, pomisli da je vama žao što ona nije drugog pola. Osim toga, devojčice kojima se očevi ovako obraćaju mogu na različite načine, nesvesno, želeti da zadovolje njihova očekivanja. Tako, u zavisnosti od uzrasta, možete videti devojčice da sa tatama rado igraju fudbal, a u odraslom dobu biraju njegovu struku.
Ksenija (16):
– Uvek mi je išlo na živce što me je tata zvao sine.
– I, jesi li mu to rekla?
– Jesam, mnogo puta.
– Je li nešto promenio?
– Jeste, ali bolje da nije.
– Zašto?
– Posle me zvao: Ksendžislav.
Uroš (5) je uvek kod mene dolazio sa mamom. Njegov tata je radio u Rusiji. Mama mu je govorila o tati (plašeći se da ga ne zaboravi), a tatu je povremeno vidao preko Skajpa. Jednom je došao sav uzbuđen sa pričom da njegov tata uskoro dolazi u Beograd. Pitala sam ga:
– Šta ćeš sve da radiš sa tatom, kada dođe?
– Ići ćemo u zoološki vrt. I na utakmice. On će me voditi u vrtić. A možda neću ni ići u vrtić nego samo da budem sa njim. I njemu ću da kažem da sam jednom spavao kod Vlade. A kada dode leto, ići ćemo na more avionom. Moj tata sigurno ume da vozi avion. I naučiće me da umem i ja. Video sam na Skajpu da ima rukavice, znaš kako velike…
Kada mi je nacrtao svog tatu, pitam ga:
-Šta je najvažnije da znam o tvom tati?
– Da je on najlepši i najbolji tata na svetu.
Urošev tata je kuvar. U očima svog sina, on je superheroj.
Odlomak iz knjige “Kako se čitaju deca” Jelene Holcer (Laguna 2021)
Izvor: Detinjarije.com
