Mnogi ljudi svašta kažu, ali nemaju nameru da to i urade. Mnogi roditelji su navikli da prete i obećavaju, a da najveći deo toga nikada ne ispune.
Budite ozbiljni!
Posmatrao sam na aerodromu kako majka upozorava petogodišnjeg sina: „Džek, ako udariš Tomasa, uzeću ti ajpod i nećeš ga nikad više dobiti!“
Džek je klepio Tomasa, a majka mu je uzela ajpod.
Čim je maleni Džek ostao bez svoje igračke, pretvorio se u pravog anđela. „Oprosti, Tomase. Izvini, mama. Mnogo mi je žao, neću više nikad.“
Posle nekoliko minuta majka se smilovala: „Dobri moj dečko. Pošto si se izvinio, vratiću ti ga.“ Osuda na doživotnu robiju poništena je posle samo tri minuta!
Šta je Džek naučio o udaranju Tomasa?
Nema posledica zbog ružnog ponašanja.
Reč „oprosti“ sređuje sve.
A šta je naučio o majci?
Njene pretnje nemaju značaja.
On može da radi šta god poželi.
Sledeći put kada majka bude rekla: „Džek, moraš da budeš u krevetu do sedam“, on će to ignorisati. On sada ZNA da majka nije ozbiljna. Kaže svašta, ali samo galami.
Kada su u pitanju obećanja i pretnje, ljudi se često ponašaju kao šonje. Kažu da će svašta da urade, ali ne urade ništa.
Budite dosledni!
Mnogi ljudi svašta kažu, ali nemaju nameru da to i urade. Mnogi roditelji su navikli da prete i obećavaju, a da najveći deo toga nikada ne ispune.
Svi psiholozi kažu da moramo da verujemo u sebe. Čini se da to ima smisla, ali da biste mogli da verujete u sebe, morate da verujete sebi.
Kada su u pitanju obećanja i pretnje, ljudi se često ponašaju kao šonje. Kažu da će svašta da urade, ali ne urade ništa. Obećaju da će vam pomoći, pa odu na pecanje. Uveravaju vas kako će platiti sve svoje račune, pa napuste zemlju, a onda se iščuđavaju što ništa u životu ne funkcioniše!
Koliko često roditelji svašta obećavaju i govore deci, ali bez stvarne namere da tako i postupe:
Da li nas roditeljska sujeta čini slepim za loše postupke naše dece?
„Ne možeš da pojedeš još jedan sladoled.“
„Ali, ja hoću još jedan.“
„Već si pojeo dva.“
„Gladan sam.“
„Ne može.“
„Džoni je pojeo tri.“„Rekla sam da ne možeš i kraj rasprave.“
„Fredi je dobio četiri.“
„Rekla sam da ne može i stvarno to mislim!”
„Hoću još jedan!“
„Ne može!“
„Mrzim te!“
„Dobro, ali samo ovaj put.“
A najgore tek dolazi.
Deca treba da osete snagu. Kada ste slabi, nastavljaju da vas testiraju, ali ne rade to iz želje za pobedom, već nastoje da pomere svoje granice, što je normalan deo razvoja. To je dobar znak. Važno je kako ćete uzvratiti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da razgovarate sa detetom o fenomenu smrti?
„Mama, šta se dešava nakon što umremo“? Svaki roditelj se pre ili kasnije suoči sa ovakvim pitanjem, a veoma je teško znati kako da detetu damo najbolji odgovor. Da li...
Dozvolite deci da trče i skaču: Još jedno istraživanje potvrdilo – mozak se razvija u pokretu
Rezultati do kojih su italijanski istraživači došli pokazali su da zdravlje i stanje nervnog sistema zavisi od signala koje nožni mišići šalju do mozga i obrnuto. Istraživanje je bacilo novo...
Budući prvaci u Srbiji ne znaju sami da vežu pertle i da se obuku, gde grešimo?
Skoro trećina predškolaca u Velikoj Britaniji ne ume sama da se obuče, samostalno da koristi toalet ili da pravilno govori, pokazalo je nedavno jedno istraživanje. Stručnjaci su odmah reagovali ističući...
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi?
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta...
Nema komentara.