Dešava se skoro svakodnevno da u parku viču “eno je Lana sa onim bratom” i nakon 10 minuta park je prazan.
Pročitajte i: Izum jedne majke pomaže deci sa invaliditetom da osete radost hodanja
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PORODICA
Počinje zamrzavanje reproduktivnog materijala o trošku države
Zamrzavanje reproduktivnog materijala o trošku države počinje 15. juna, izjavila je jutros v. d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić. To znači da će parovi koji učestvuju...
Vrtići bi uskoro mogli da postanu obavezni
Nastavićemo da gradimo vrtiće i u narednim godinama i nije daleko dan kada će i predškolsko obrazovanje postati obavezno, što znači da ćemo morati da imamo mesta u vrtićima za...
Prosečna porodica: mama, tata i jedno dete
Autor: Katarina Đorđević U Srbiji živi oko milion i po porodica sa decom, a podaci Republičkog zavoda za statistiku izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da najveći broj roditelja ima samo...
Britanija: Trećina muškaraca kaje se zbog prisustvovanja porođaju svojih žena
Više od polovine muškaraca izjavilo je da je želelo da pruži podršku svojoj supruzi, ali je 47 odsto navelo da nije bilo potpuno spremno za ulogu "babice". Samo jedan od...
Ja sam majka deteta sa posebnim potrebama, ovo je problem na kome treba raditi na lep nacin ali ne izbegavati ga, pojedinacno ne mozemo objasniti kako se osecamo kada ljudi zure u dete – koje nije krivo zbog hendikepa niti majka koja ima dete sa posebnim potrebama. Clan sam Odbora udruzenja za cerebralnu paralizu, znam puno roditelja u gradu i unutrasnjosti i nijedan primer da odvajaju zdravu decu od bolesne, to su pojedinacni slucajevi ako ih ima.
Samo da podsetim ove sto diskriminisu invalide, da oni i njihova deca i svi mi, o čas posla možemo postati invalidi.Samo jedan udarac u glavu na pravo mesto i eto novog korisnika invalidskih kolica. Nemojte se upustati u diskusiju, ako nemate ovakav problem u kući.Ne odlazi, ako ne možeš pomoći, radi svoje dece.
Vrlo kompleksna životna situacija. S jednog drugog stanovišta… Imamo za primer recimo, zdravo dete, kao posmatrača, uzrasta od npr. sedam godina kojem je vrlo teško objasniti šta se događa sa nekim ko boluje. Pade mi na pamet, da bi donekle ravnopravno trebalo sagledati onog koji reaguje i na šta reaguje i raditi na edukaciji roditelja, samim tim i dece, kako da prihvate u svom bliskom okruženju decu sa invaliditetom, jer razumeće te svi, jednom sedmogodišnjaku je konfuzno vrlo da gleda vršnjaka koji se ljulja dok sedi, vrišti, ili nešto slično… Gledano iz te perspektive, reč diskriminacija je teška. Roditelji su ti koji zdravoj deci treba da približe takve ljude i uče ih kako da se ophode u takvim situacijama.