Piše: Kata Granata
Svi koji me znaju su bili ubeđeni da ću ja biti od onih strogih mama, što zavode red samo pogledom, kao da iz njega puca Jasna Šekarić. Vojna disciplina, sanitarno – higijenski uslovi i veštine vođenja zoo vrta su me u velikom luku ipak zaobišle.
Moj uobičajen dan započinje svim raspoloživim metodama pregovaračkih veština. Da bi dvoje dece obavilo osnovne jutarnje radove u kupatilu, doručkovalo i spremilo se za vrtić, potrebno je potrošiti oko 250 g. konjskih živaca, 100 g. životne energije, 150 g. dobre volje i ostatak do kilo, repetativnog brojanja do deset. Automatski pilot koji mi je na ON još od prve trudnoće je moj najbolji drug. On mi pomaže da umijem, nahranim, obučem, presvučem, spakujem, odvučem ali ne i da tučem.
Dok sam bila na turističkom putovanju sa decama u Beču, u jednom kriznom momentu sam uvela u upotrebu zloslutno mahanje varjačom po vazduhu sa ponekim udarcem po ni krivom ni dužnom nameštaju. Previše uzbuđena deca posle celodnevnog špartanja, nisu htela dobrovoljno da se predaju i strovale u san. Poslednjim atomima snage sam se prisetila da moji klonovi ne znaju šta je varjača i da će to istorijsko vaspitno pomagalo na njih ostaviti veliki utisak.
Ni slutila nisam kakav i koliki utisak će varjača imati na naš dalji život i putešestvije.
