Kako da dete zavoli matematiku?

Kreativan proces učenja matematike, međutim, zahteva više planiranja od strane nastavnika, što u našim školama nažalost često izostaje.

Matematička anksioznost, ili neka vrsta straha od matematike, prisutna je kod velikog broja dece i obično se javlja još u osnovnoj školi.

Često ćete čuti roditelja koji kaže da njegovom detetu “matematika malo škripi”, ali je iz ostalih predmeta odličan. Za razliku od čitanja i pisanja, koje neka deca nauče kod kuće, učenje matematike najčešće počinje u školskoj klupi, pa samim tim i način na koji učitelj predstavi deci matematiku utiče na to kakav stav će dete zauzeti prema tom predmetu. Ako učitelj ima “pozitivan stav” prema matematici i pokaže entuzijazam u svakoj lekciji koju predaje, taj entuzijazam će se preneti i na decu. S druge strane, ako učitelj upozna decu s matematikom kao teškim, ali važnim predmetom, to će kod dece stvoriti određenu odbojnost.

Svetomir Bojanin: Matematika, izgubljena šansa za radovanje

Roditelji takođe imaju važnu ulogu u tome kakav stav će dete zauzeti prema matematici. Roditelj ne bi trebalo da govori detetu kako mu “matematika škripi” jer će dete u to poverovati. Gradivo je sastavljeno tako da ga svako dete može savladati, a ovakve izjave stvaraju kod deteta osećaj ograničene mogućnosti na polju matematike. Matematika jeste predmet koji zahteva mnogo rada, ali je važno da deca stvore potrebu za učenjem matematike zato što je interesantna, a ne zato što mora da se savlada. Deca pokazuju najbolje rezultate iz predmeta koji ih interesuju, pa pritisci roditelja ili kažnjavanje lošim ocenama od strane učitelja, neće dugoročno dati pravi rezultat.

1 2 Sledeća strana