Kada imate dvogodišnjaka koga želite da obuzdate, najvažnije je da ga naučite šta znači NE. Sa učenjem možete početi i ranije, kad dete tek počine da istražuje okolinu, savetuje kanadski psiholog Džordan Piterson
Kada imate dvogodišnjaka koga želite da obuzdate, najvažnije je da ga naučite šta znači NE. Sa učenjem možete početi i ranije, kad dete tek počine da istražuje okolinu.
Najpre uklonite iz bebinog domašaja sve što može iti opasno, kako bi mogla da puzi okolo. Dete ne treba suptavati u istraživanju. Međutim, ne možete ukloniti baš sve, pa morate postaviti neke granice. Ukoliko se dete ustremi na nešto što ne sme da dira, na primer na sobnu biljku, uhvatite ga za nogu, nežno ali čvrsto, i kažite “Ne!”. Dete će, budući tvrdoglavo, pokušavati da uradi ono što je naumilo, ali ako istrajete u svom NE, i dalje ga fizički sputavajući da nastavi, na kraju će odustati. Verovatno će zaplakati i učiniti da se osećate krivim, ali plakanje je neminovna posledica neostvarene namere deteta. Ako dosta puta ponovite isti metod, na kraju nećete više morati da zadržavate dete rukom, već će biti sasvim dovoljno da izgovorite NE. Doslednošću ćete doći do toga da uz minimum vašeg intervenisanja dete može slobodno da tumara po prostoru, pošto ćete ga naučiti koje stvari ne sme da dira. Deca neverovatno brzo uče i odlično generalizuju. Ako im, an primer, zabranite da diraju jedne makaze, znaće da se to odnosi i na ostale makaze.
Ukoliko je dete veoma tvrdoglavo i uporno, i ignoriše NE, podignite ga i odvedite u ćošak ili stavite da sedi na stepenicama. Tamo treba da ostane mirno sve dok nije spremno da se vrati u društvo i ponaša prema pravilima porodice. Ukoliko ne želi da bude mirno i ostane u kazni, morate biti pored njega i sa smirenošću ga držati dok ne shvati da mora da se povinuje kazni. Kažite mu: “Gledaj, neću te pustiti dok se ne budeš lepo ponašao.” Kada vidite da se smirilo i odlučilo da se ponaša “civilizovano”, dozvolite mu da se vrati u društvo.
Disciplinovanje se mora vršiti uz minimalnu primenu sile, ali se mora zadovoljiti i potreba za redom i pravdom, jer ćete u suprotnom gajiti negativne emocije prema sopstvenom detetu. “Nemojte se zavaraviti da ste trpeljivija osoba nego što jeste. Niko ne voli da ga teroriše dvogodišnjak,” poručuje Piterson.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Svakom detetu je mama – jedina
Moj sin sinoć kaže, dok tone u san: "Ti si moja najbolja mama. I da nisi tu za mene, i da si loša, ti si za mene jedina i najbolja"...
Mi kao vrsta nismo evoluirali da se samostalno brinemo o deci
Od početka pandemije, mentalno i fizičko zdravlje roditelja trpi izuzetan pritisak. Nivo stresa, anskioznosti i depresije je u porastu pa su se mnogi zapitali - zašto je odjednom toliko teško...
5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite
Autor: Olivera Milivojčević - Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut...
Roditeljski stilovi imaju malo ili nimalo uticaja na ličnost deteta, pokazuje nova velika studija
Studija objavljena ovog novembra u časopisu Collabra: Psychology istraživala je odnos između različitih aspekata roditeljstva (uključenost u obrazovanje, struktura/rutine, kulturni podsticaji i ciljevi roditeljstva) i razvoja ličnosti kod dece. Mnoge...
Mislim da je kljuc u tome da poznajete svoje dete, posmatrate ga i naucite VI PRVO kako vase dete pamti i uci. Da li gleda, da li slusa, da li ponavlja. Postoje roditelji koji sa decom od starta imaju odrasli dogovor…i za nekog to funkcionise.