Kada imate dvogodišnjaka koga želite da obuzdate, najvažnije je da ga naučite šta znači NE. Sa učenjem možete početi i ranije, kad dete tek počine da istražuje okolinu, savetuje kanadski psiholog Džordan Piterson
Kada imate dvogodišnjaka koga želite da obuzdate, najvažnije je da ga naučite šta znači NE. Sa učenjem možete početi i ranije, kad dete tek počine da istražuje okolinu.
Najpre uklonite iz bebinog domašaja sve što može iti opasno, kako bi mogla da puzi okolo. Dete ne treba suptavati u istraživanju. Međutim, ne možete ukloniti baš sve, pa morate postaviti neke granice. Ukoliko se dete ustremi na nešto što ne sme da dira, na primer na sobnu biljku, uhvatite ga za nogu, nežno ali čvrsto, i kažite “Ne!”. Dete će, budući tvrdoglavo, pokušavati da uradi ono što je naumilo, ali ako istrajete u svom NE, i dalje ga fizički sputavajući da nastavi, na kraju će odustati. Verovatno će zaplakati i učiniti da se osećate krivim, ali plakanje je neminovna posledica neostvarene namere deteta. Ako dosta puta ponovite isti metod, na kraju nećete više morati da zadržavate dete rukom, već će biti sasvim dovoljno da izgovorite NE. Doslednošću ćete doći do toga da uz minimum vašeg intervenisanja dete može slobodno da tumara po prostoru, pošto ćete ga naučiti koje stvari ne sme da dira. Deca neverovatno brzo uče i odlično generalizuju. Ako im, an primer, zabranite da diraju jedne makaze, znaće da se to odnosi i na ostale makaze.
Ukoliko je dete veoma tvrdoglavo i uporno, i ignoriše NE, podignite ga i odvedite u ćošak ili stavite da sedi na stepenicama. Tamo treba da ostane mirno sve dok nije spremno da se vrati u društvo i ponaša prema pravilima porodice. Ukoliko ne želi da bude mirno i ostane u kazni, morate biti pored njega i sa smirenošću ga držati dok ne shvati da mora da se povinuje kazni. Kažite mu: “Gledaj, neću te pustiti dok se ne budeš lepo ponašao.” Kada vidite da se smirilo i odlučilo da se ponaša “civilizovano”, dozvolite mu da se vrati u društvo.
Disciplinovanje se mora vršiti uz minimalnu primenu sile, ali se mora zadovoljiti i potreba za redom i pravdom, jer ćete u suprotnom gajiti negativne emocije prema sopstvenom detetu. “Nemojte se zavaraviti da ste trpeljivija osoba nego što jeste. Niko ne voli da ga teroriše dvogodišnjak,” poručuje Piterson.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Mislim da je kljuc u tome da poznajete svoje dete, posmatrate ga i naucite VI PRVO kako vase dete pamti i uci. Da li gleda, da li slusa, da li ponavlja. Postoje roditelji koji sa decom od starta imaju odrasli dogovor…i za nekog to funkcionise.