To što su pretnje jedna od najdrevnijih metoda vaspitanja, ne znači da su uvek uspešne i delotvorne. Morate umeti da pretite. Koje pretnje nisu delotvorne u vaspitanju?
Pretnje su oduvek deo roditeljstva. Najranije su verovatno izgovorili naši nomadski preci kada njihovi klinci nisu hteli da prestanu da imitiraju pećinskog medveda. Međutim, to što su pretnje jedna od najdrevnijih metoda vaspitanja, ne znači da su uvek uspešne i delotvorne. Morate umeti da pretite.
“Sve zavisi od vrste pretnje,” kaže dr Nensi Darling, profesorka psihologije sa koledža Orbelin i autorka bloga o vaspitanju na portalu Psihologija danas. Ona objašnjava da su pretnje većinom nužna upozorenja koja imaju za cilj održavanje discipline. Ne možete detetu reći da će izgubiti neku priviligiju zbog svog ponašanja, a da mu suštinski ne izreknete pretnju.
“Ono što mu tada kažete je “Ako se budeš ponašao kako ne treba ovo će biti posledice”,” kaže Darlig, dodajući da je u pitanju sasvim prihvatljiv roditeljski postupak. To su “razumne pretnje” koje detetu daju izbor i vreme da razmisli o tome da li je sledeća odluka vredna posledica koje će zbog nje snositi.
Koje pretnje, s druge strane, nisu delotvorne u vaspitanju? Darling kaže da su to one nedefinisane pretnje tipa “Nemoj da ti ja dođem!”, “Ako to ne uradiš, videćeš ti svoga boga” ili čuveno “Videćeš ti kad ti tata/mama dođe!” U ovakvim pretnjama nema jasnih posledica koje će uticati na detetovo ponašanje. Šta će biti ako dođe tata? Ko zna? Koga briga? Sigurno neće okrenuti auto i voziti sat vremena da bi detetu pokazao svoga boga…
“Sve što znamo o nagradama i kaznama iz godina istraživanja – je da roditelji žele da se problem sa ponašanjem reši odmah. Ako obećavate kaznu u nekoj nedefinisanoj budućnosti, dete će ili prosto ignorisati pretnju ili ćete stvoriti dugoročni strah zbog kog će zaboraviti na svoje postupke, i misliti samo o strašnoj kazni koja ga očekuje.
Pretnje dakle deluju samo kad su konkretne a posledice trenutne, a važno je i da budu izrečene u atmosferi poverenja. One moraju biti povezane sa prirodnim posledicama i ne smeju iz temelja ugrožavati odnos. Dete mora biti sigurno da i pored kazne koja sledi nećete prestati da ga volite.
“Volim te iako te kažnjavam” neka bude vaša poruka. I kada se kazna završi, onda se završila, savetuje Darling.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako uzgajamo male narcise: Preterane pohvale stvaraju iluziju superiornosti
Piše. Sanja Dutina Dragović Na samopouzdanje utiču geni koje nasleđujemo od roditelja, zaključak je blizanačkih studija. Međutim, nikako ne treba zanemariti uticaj sredine u kojoj dete odrasta – stil roditeljstva,...
Ranko Rajović: Usadite deci svest da ne mogu biti kriva zbog postupaka odraslih
Da li je ćutanje zlato? Zašto deca najčešće nemaju adekvatan mehanizam odbrane? Jedna specifična funkcija mozga kod dece i adolescenata ih čini ranjivim posebno u komunikaciji sa odraslim osobama. Davno...
Kako da zaštitimo decu od seksualnog nasilja?
Često zaboravljamo da iza nečije titule, pozicije, statusa – stoji ipak samo čovek. A kakvi ljudi mogu biti? Šaroliki! Neki od ljudi su i seksualni predatori i ima ih u...
Psiholog Nevena Lovrinčević: Batalite IQ deteta već ga pošaljite napolje da se igra
Roditeljstvo je misija. Put prepun dilema, nesigurnosti, prepreka, uspona i padova, a sve s jednim ciljem – da odgajite dobre,...
Nema komentara.