To što su pretnje jedna od najdrevnijih metoda vaspitanja, ne znači da su uvek uspešne i delotvorne. Morate umeti da pretite. Koje pretnje nisu delotvorne u vaspitanju?
Pretnje su oduvek deo roditeljstva. Najranije su verovatno izgovorili naši nomadski preci kada njihovi klinci nisu hteli da prestanu da imitiraju pećinskog medveda. Međutim, to što su pretnje jedna od najdrevnijih metoda vaspitanja, ne znači da su uvek uspešne i delotvorne. Morate umeti da pretite.
“Sve zavisi od vrste pretnje,” kaže dr Nensi Darling, profesorka psihologije sa koledža Orbelin i autorka bloga o vaspitanju na portalu Psihologija danas. Ona objašnjava da su pretnje većinom nužna upozorenja koja imaju za cilj održavanje discipline. Ne možete detetu reći da će izgubiti neku priviligiju zbog svog ponašanja, a da mu suštinski ne izreknete pretnju.
“Ono što mu tada kažete je “Ako se budeš ponašao kako ne treba ovo će biti posledice”,” kaže Darlig, dodajući da je u pitanju sasvim prihvatljiv roditeljski postupak. To su “razumne pretnje” koje detetu daju izbor i vreme da razmisli o tome da li je sledeća odluka vredna posledica koje će zbog nje snositi.
Koje pretnje, s druge strane, nisu delotvorne u vaspitanju? Darling kaže da su to one nedefinisane pretnje tipa “Nemoj da ti ja dođem!”, “Ako to ne uradiš, videćeš ti svoga boga” ili čuveno “Videćeš ti kad ti tata/mama dođe!” U ovakvim pretnjama nema jasnih posledica koje će uticati na detetovo ponašanje. Šta će biti ako dođe tata? Ko zna? Koga briga? Sigurno neće okrenuti auto i voziti sat vremena da bi detetu pokazao svoga boga…
“Sve što znamo o nagradama i kaznama iz godina istraživanja – je da roditelji žele da se problem sa ponašanjem reši odmah. Ako obećavate kaznu u nekoj nedefinisanoj budućnosti, dete će ili prosto ignorisati pretnju ili ćete stvoriti dugoročni strah zbog kog će zaboraviti na svoje postupke, i misliti samo o strašnoj kazni koja ga očekuje.
Pretnje dakle deluju samo kad su konkretne a posledice trenutne, a važno je i da budu izrečene u atmosferi poverenja. One moraju biti povezane sa prirodnim posledicama i ne smeju iz temelja ugrožavati odnos. Dete mora biti sigurno da i pored kazne koja sledi nećete prestati da ga volite.
“Volim te iako te kažnjavam” neka bude vaša poruka. I kada se kazna završi, onda se završila, savetuje Darling.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera
Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...
GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?
Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...
Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe
Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...
Šta su zaboravili roditelji (u lovu na ocene, uspehe i postignuća)
U želji da ispune visoka očekivanja svojih ambicioznih roditelja, neka deca ulagaće veliki napor. Uz puno odricanja, potisnutih konflikata i straha od razočaranja, ona će kraju “očvrsnuti”. Ipak, bolja priprema...
Nema komentara.