To što su pretnje jedna od najdrevnijih metoda vaspitanja, ne znači da su uvek uspešne i delotvorne. Morate umeti da pretite. Koje pretnje nisu delotvorne u vaspitanju?
Pretnje su oduvek deo roditeljstva. Najranije su verovatno izgovorili naši nomadski preci kada njihovi klinci nisu hteli da prestanu da imitiraju pećinskog medveda. Međutim, to što su pretnje jedna od najdrevnijih metoda vaspitanja, ne znači da su uvek uspešne i delotvorne. Morate umeti da pretite.
“Sve zavisi od vrste pretnje,” kaže dr Nensi Darling, profesorka psihologije sa koledža Orbelin i autorka bloga o vaspitanju na portalu Psihologija danas. Ona objašnjava da su pretnje većinom nužna upozorenja koja imaju za cilj održavanje discipline. Ne možete detetu reći da će izgubiti neku priviligiju zbog svog ponašanja, a da mu suštinski ne izreknete pretnju.
“Ono što mu tada kažete je “Ako se budeš ponašao kako ne treba ovo će biti posledice”,” kaže Darlig, dodajući da je u pitanju sasvim prihvatljiv roditeljski postupak. To su “razumne pretnje” koje detetu daju izbor i vreme da razmisli o tome da li je sledeća odluka vredna posledica koje će zbog nje snositi.
Koje pretnje, s druge strane, nisu delotvorne u vaspitanju? Darling kaže da su to one nedefinisane pretnje tipa “Nemoj da ti ja dođem!”, “Ako to ne uradiš, videćeš ti svoga boga” ili čuveno “Videćeš ti kad ti tata/mama dođe!” U ovakvim pretnjama nema jasnih posledica koje će uticati na detetovo ponašanje. Šta će biti ako dođe tata? Ko zna? Koga briga? Sigurno neće okrenuti auto i voziti sat vremena da bi detetu pokazao svoga boga…
“Sve što znamo o nagradama i kaznama iz godina istraživanja – je da roditelji žele da se problem sa ponašanjem reši odmah. Ako obećavate kaznu u nekoj nedefinisanoj budućnosti, dete će ili prosto ignorisati pretnju ili ćete stvoriti dugoročni strah zbog kog će zaboraviti na svoje postupke, i misliti samo o strašnoj kazni koja ga očekuje.
Pretnje dakle deluju samo kad su konkretne a posledice trenutne, a važno je i da budu izrečene u atmosferi poverenja. One moraju biti povezane sa prirodnim posledicama i ne smeju iz temelja ugrožavati odnos. Dete mora biti sigurno da i pored kazne koja sledi nećete prestati da ga volite.
“Volim te iako te kažnjavam” neka bude vaša poruka. I kada se kazna završi, onda se završila, savetuje Darling.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ranko Rajović: Detetu ne treba milion aktivnosti, nego park, šuma i raspust na selu
Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije,...
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Nema komentara.