Postoje neka ključna ponašanja koja će pomoći u izgradnji otpornosti i psihološke snage – koji su deci potrebni u ovim teškim vremenima.
Foto: Freepik
Iako postoji opravdana zabrinutost zbog negativnog uticaja fizičke izolacije na učenje i obrazovanje dece, trebalo bi najviše da nas brine njihovo mentalno zdravlje.
Kao i odrasli, tako i deca reaguju na novonastalu pandemijsku krizu – pa je važno baviti se ovim problemom.
Svaka anksioznost i strah koji doživljavaju pojačava se izolacijom od prijatelja, nedostatkom pristupa njihovim uobičajenim sportskim i rekreativnim aktivnostima i nedostatkom sigurnosti u budućnost.
U ovim izazovnim vremenima, mentalno zdravlje dece mora biti glavni prioritet. Zato je neophodno da postavite solidne temelje za dobro mentalno zdravlje vaše dece. Postoje neka ključna ponašanja koja će pomoći u izgradnji otpornosti i psihološke snage – koji su deci potrebni u ovim teškim vremenima.
Izgradite temelje za dobro zdravlje
Zdrava ishrana, puno vežbanja i dobri obrasci spavanja predstavljaju osnovni ”alat” za dobro fizičko i mentalno zdravlje dece.
Mantru „zdravo telo, zdrav um“ uz koju smo odrasli potrebno je ažurirati na „zdrava creva, zdrav mozak“. Nedavno istraživanje otkrilo je veze između zdravlja creva i dobrog mentalnog zdravlja dece. Deca koja doživljavaju anksioznost i depresiju obično imaju neravnotežu adrenalina (koji održava mozak budnim) i GABA (koja smiruje mozak) – što se može ispraviti dobrim zdravljem creva.
Osnov zdrave ishrane uključuje:
- jesti pravu i kvalitetnu, a ne prerađenu hranu
- jesti male i redovne obroke
- svaki dan započinjati proteinima i složenim ugljenim hidratima
- piti puno vode i držati decu dalje od kofeinskih napitaka.
Vežbanje ne samo da promoviše dobro mentalno zdravlje, već takođe predstavlja alat koji deca mogu da koriste za upravljanje svojim mentalnim stanjima. Vežbanje i kretanje šalju endorfine kroz telo poboljšavajući raspoloženje i ublažavajući napetost i stres. Vežbanje i kretanje opuštaju mišiće i smanjuju osećaj anksioznosti koji se vremenom nakuplja.
Blagodeti dobrog načina spavanja su ogromne i dalekosežne, utičući na učenje, pamćenje i emocionalnu stabilnost dece. Spavanje vraća mozak u optimalne uslove i podmlađuje telo, omogućavajući da se nivoi hormona povišeni tokom dana vrate u normalu. Shodno tome, deca kojoj je uskraćeno dobro spavanje doživljavaju veću anksioznost i imaju sklonost pesimističnom razmišljanju.
Okvir za dobre obrasce spavanja uključuje pronalaženje optimalnog vremena za spavanje; stvaranje redovne, opuštajuće rutine, jedenje i vežbanje u pravo vreme, stvaranje utočišta za spavanje i ustajanje u redovno doba svakog dana.
Održavajte socijalnu povezanost koliko je to moguće
Kao društvena bića čeznemo za vezom sa drugima i osećajem pripadnosti grupama. Iako samo vreme provedeno u društvu može biti ”obnavljajuće” – razmena iskustava, misli i priča sa drugima je od presudne važnosti za sreću i dobrobit vašeg deteta.
Osnov za socijalnu povezanost uključuje provođenje kvalitetnog vremena sa članovima porodice i drugim voljenima, deljenje porodičnih iskustava kako bi se potvrdio osećaj pripadnosti, deljenje vremena i iskustava sa vršnjacima iz škole i komšiluka i povezanost sa širom zajednicom kroz zajedničko iskustvo.
Provodite vreme u prirodi
Nedavne studije ističu ono što smo već znali – da vreme provedeno u prirodnom okruženju koristi našoj sreći, osećaju blagostanja i smanjuje stres i napetost. Provođenja vremena na planini ili na moru možda će biti teško za ostvariti tokom perioda fizičke izolacije – ali šetnje do parka, provođenje vremena pod omiljenim drvetom ili čak unošenje zelenog bilja unutar doma jeste gotovo jednako korisno za mentalno zdravlje dece.
Osnov za kvalitetno vreme boravka u prirodi uključuje upravljanje i smanjenje vremena ispred bilo kakvog ekrana, izlaganje prirodnom okruženju u susedstvu i svakodnevno provođenje vremena na otvorenom.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
DETE I EKRANI – načela i preporuke za zdravu upotrebu bez štetnih posledica
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov Francuska akademija nauka je tokom 2010. bila...
Nema komentara.