Postoje neka ključna ponašanja koja će pomoći u izgradnji otpornosti i psihološke snage – koji su deci potrebni u ovim teškim vremenima.
Foto: Freepik
Iako postoji opravdana zabrinutost zbog negativnog uticaja fizičke izolacije na učenje i obrazovanje dece, trebalo bi najviše da nas brine njihovo mentalno zdravlje.
Kao i odrasli, tako i deca reaguju na novonastalu pandemijsku krizu – pa je važno baviti se ovim problemom.
Svaka anksioznost i strah koji doživljavaju pojačava se izolacijom od prijatelja, nedostatkom pristupa njihovim uobičajenim sportskim i rekreativnim aktivnostima i nedostatkom sigurnosti u budućnost.
U ovim izazovnim vremenima, mentalno zdravlje dece mora biti glavni prioritet. Zato je neophodno da postavite solidne temelje za dobro mentalno zdravlje vaše dece. Postoje neka ključna ponašanja koja će pomoći u izgradnji otpornosti i psihološke snage – koji su deci potrebni u ovim teškim vremenima.
Izgradite temelje za dobro zdravlje
Zdrava ishrana, puno vežbanja i dobri obrasci spavanja predstavljaju osnovni ”alat” za dobro fizičko i mentalno zdravlje dece.
Mantru „zdravo telo, zdrav um“ uz koju smo odrasli potrebno je ažurirati na „zdrava creva, zdrav mozak“. Nedavno istraživanje otkrilo je veze između zdravlja creva i dobrog mentalnog zdravlja dece. Deca koja doživljavaju anksioznost i depresiju obično imaju neravnotežu adrenalina (koji održava mozak budnim) i GABA (koja smiruje mozak) – što se može ispraviti dobrim zdravljem creva.
Osnov zdrave ishrane uključuje:
- jesti pravu i kvalitetnu, a ne prerađenu hranu
- jesti male i redovne obroke
- svaki dan započinjati proteinima i složenim ugljenim hidratima
- piti puno vode i držati decu dalje od kofeinskih napitaka.
Vežbanje ne samo da promoviše dobro mentalno zdravlje, već takođe predstavlja alat koji deca mogu da koriste za upravljanje svojim mentalnim stanjima. Vežbanje i kretanje šalju endorfine kroz telo poboljšavajući raspoloženje i ublažavajući napetost i stres. Vežbanje i kretanje opuštaju mišiće i smanjuju osećaj anksioznosti koji se vremenom nakuplja.
Blagodeti dobrog načina spavanja su ogromne i dalekosežne, utičući na učenje, pamćenje i emocionalnu stabilnost dece. Spavanje vraća mozak u optimalne uslove i podmlađuje telo, omogućavajući da se nivoi hormona povišeni tokom dana vrate u normalu. Shodno tome, deca kojoj je uskraćeno dobro spavanje doživljavaju veću anksioznost i imaju sklonost pesimističnom razmišljanju.
Okvir za dobre obrasce spavanja uključuje pronalaženje optimalnog vremena za spavanje; stvaranje redovne, opuštajuće rutine, jedenje i vežbanje u pravo vreme, stvaranje utočišta za spavanje i ustajanje u redovno doba svakog dana.
Održavajte socijalnu povezanost koliko je to moguće
Kao društvena bića čeznemo za vezom sa drugima i osećajem pripadnosti grupama. Iako samo vreme provedeno u društvu može biti ”obnavljajuće” – razmena iskustava, misli i priča sa drugima je od presudne važnosti za sreću i dobrobit vašeg deteta.
Osnov za socijalnu povezanost uključuje provođenje kvalitetnog vremena sa članovima porodice i drugim voljenima, deljenje porodičnih iskustava kako bi se potvrdio osećaj pripadnosti, deljenje vremena i iskustava sa vršnjacima iz škole i komšiluka i povezanost sa širom zajednicom kroz zajedničko iskustvo.
Provodite vreme u prirodi
Nedavne studije ističu ono što smo već znali – da vreme provedeno u prirodnom okruženju koristi našoj sreći, osećaju blagostanja i smanjuje stres i napetost. Provođenja vremena na planini ili na moru možda će biti teško za ostvariti tokom perioda fizičke izolacije – ali šetnje do parka, provođenje vremena pod omiljenim drvetom ili čak unošenje zelenog bilja unutar doma jeste gotovo jednako korisno za mentalno zdravlje dece.
Osnov za kvalitetno vreme boravka u prirodi uključuje upravljanje i smanjenje vremena ispred bilo kakvog ekrana, izlaganje prirodnom okruženju u susedstvu i svakodnevno provođenje vremena na otvorenom.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Slavimo samoživost i samodovoljnost, a prevrćemo očima na nenajavljene posete i porodična okupljanja
Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut Danas sam čula da je jedna američka država donela zakon da se roditeljima koji ne ispoštuju želju svog PETOGODIŠNJEG deteta da promeni pol,...
Dete nije igračka koja se može do punoletstva držati u kući a onda odjednom postati mudar, zreo čovek
Ovaj članak će se mnogima učiniti čudan, zato što ga je napisao psiholog. Kao što je poznato, psiholozi nas asociraju na razgovore o istraumiranom unutarašnjem detetu koje živi unutar svakog...
Kriminolog dr Ivana Stevanović: Deca su nam postala roboti jer dobijaju telefon sa godinu ili dve!
Dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, istakla je danas na televiziji K1 da moramo da uđemo u pravi proces žaljenja i pre svega u proces podrške...
Psiholog Tijana Mirović: Ne misle i ne osećaju svi isto, ne dižimo tenziju onda kada treba da je spuštamo
Piše: Tijana Mirović, psihoterapeut Bilo bi jako mudro da spavam, ali od 4:45 ne mogu. Pa kad već ne mogu, hajde da napišem nešto što mi je važno. Možda bude...
Nema komentara.