Vrelinu od 40 stepeni teško podnose astmatičari, srčani bolesnici, čak i zdravi ljudi, a da li su deca jedina kojima visoke temperature ne smetaju – pedijatri nisu baš saglasni.
“Deca su vrlo pokretna i otporna, njima vrućine ne smetaju da budu baš to – deca”, smatra pedijatar iz Doma zdravlja Palilula “Milutin Ivković” Branka Maksić. Ona je za Tanjug navela i da, od kad je počelo leto, nisu imali intervencije uzrokovane vrućinom kod dece predškolskog uzrasta.
To ipak ne znači, istakla je, da deca smeju da budu na suncu “usred dana”, kada je sunce najjače. “Do 11 sati, deca mogu najnormalnije da izlaze napolje, ali između 11 i četiri popodne, trebalo bi da budu u zatvorenom”, kaže Maksić i dodaje da, ako baš moraju da izlaze u tom periodu, treba da budu u hladovini.
Pedijatar sa Univerzitetske dečje klinike “Tiršova” Snežana Rsovac, međutim, smatra da deca zbog svoje “živosti” ne znaju da štede energiju, pa kad se to ukrsti sa vrućinama – često dođe do dehidratacije.
Kada dehidratacija nastupi, rekla je Rsovac ovih dana, najpre treba rashladiti dete, dati mu da pije tečnost, a i mlaka kupka bi, prema njenim rečima, trebalo da pomogne.
Ako dete i povraća, onda je situacija ozbiljnija, pa ga treba odvesti kod lekara, smatra Rsovac. Kad je o bebama reč, mišljenje stručnjaka je više usaglašeno, pa i doktorka Maksić smatra da su bebe u dojenačkom periodu ipak nešto osetljivije i roditelji tad treba da obrate više pažnje.
“Male bebe nikako ne treba iznositi na sunce, ali ih treba uveče i ujutru prošetati na svežem vazduhu”, smatra doktorka Maksić.
Kao i starijoj deci, i bebama treba ubacivati više tečnosti u ishranu, ali i praktikovati manje a češće obroke. Majkama koje doje bebe Maksić preporučuje da, dok traju vrućine, to čine češće nego inače.
Da deca “stoički” podnose vrućinu, Tanjugu je potvrđeno i u vračarskom vrtiću Srećkolino, gde, kako kažu, među decom nema vidljivih simptoma da im smeta vrućina. “Nismo primetili nikakvu nervozu, razdražljivost, osipe, niti bilo šta što je kod odraslih karakteristično za vrućinu”, kažu u Srećkolinu.
Ishranu su ipak, “za svaki slučaj”, prilagodili vrućinama i deci daju dosta voća i povrća. “Mnogo češće im nudimo i rashlađena pića, kao što su hladan čaj i voda”, kažu. Deci nije uskraćena ni redovna fizička aktivnost, ali ona se sprovodi, kažu, samo pre devet ujutru, a nakon toga, pa sve dok po njih ne dođu roditelji – borave u klimatizovanim prostorijama.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Šećer u ishrani dece i njegov uticaj na zdravlje deteta
Većina roditelja je svesna činjenice da su slatkiši omiljena dečija hrana, ali i da ta hrana sadrži šećer u velikim količinama. Koliko je šećer zaista štetan u ishrani dece, i...
Na letovanju je najvažnije biti zdrav
Letovanje je nešto što se željno iščekuje skoro čitave godine. Za tih deset dana onih preostalih 355 planiramo, priželjkujemo, biramo destinacije i ugovaramo datume. Kada su putovanja u pitanju, posebno...
Saveti dr Nestorovića za borbu protiv insekata
Prof. dr Branimir Nestorović, čuveni pulmolog i alergolog iz Univerzitetske dečje klinike “Tiršova”, objasnio je kako najlakše možete da se rešite dosadnih komaraca i zaštitite svoje dete od uboda insekata...
“Stomačić” znak za uzbunu: 63 odsto naše omladine ima metabolički sindrom
Pet je faktora koji su pokazatelji metaboličkog sindroma: Dete ima stomačić, početni šećer preko 6,1, trigliceride preko 1,7, dobar holesterol manji od 1,0 kod dečaka i manji od 1,3 kod...
Nema komentara.