Vrelinu od 40 stepeni teško podnose astmatičari, srčani bolesnici, čak i zdravi ljudi, a da li su deca jedina kojima visoke temperature ne smetaju – pedijatri nisu baš saglasni.
“Deca su vrlo pokretna i otporna, njima vrućine ne smetaju da budu baš to – deca”, smatra pedijatar iz Doma zdravlja Palilula “Milutin Ivković” Branka Maksić. Ona je za Tanjug navela i da, od kad je počelo leto, nisu imali intervencije uzrokovane vrućinom kod dece predškolskog uzrasta.
To ipak ne znači, istakla je, da deca smeju da budu na suncu “usred dana”, kada je sunce najjače. “Do 11 sati, deca mogu najnormalnije da izlaze napolje, ali između 11 i četiri popodne, trebalo bi da budu u zatvorenom”, kaže Maksić i dodaje da, ako baš moraju da izlaze u tom periodu, treba da budu u hladovini.
Pedijatar sa Univerzitetske dečje klinike “Tiršova” Snežana Rsovac, međutim, smatra da deca zbog svoje “živosti” ne znaju da štede energiju, pa kad se to ukrsti sa vrućinama – često dođe do dehidratacije.
Kada dehidratacija nastupi, rekla je Rsovac ovih dana, najpre treba rashladiti dete, dati mu da pije tečnost, a i mlaka kupka bi, prema njenim rečima, trebalo da pomogne.
Ako dete i povraća, onda je situacija ozbiljnija, pa ga treba odvesti kod lekara, smatra Rsovac. Kad je o bebama reč, mišljenje stručnjaka je više usaglašeno, pa i doktorka Maksić smatra da su bebe u dojenačkom periodu ipak nešto osetljivije i roditelji tad treba da obrate više pažnje.
“Male bebe nikako ne treba iznositi na sunce, ali ih treba uveče i ujutru prošetati na svežem vazduhu”, smatra doktorka Maksić.
Kao i starijoj deci, i bebama treba ubacivati više tečnosti u ishranu, ali i praktikovati manje a češće obroke. Majkama koje doje bebe Maksić preporučuje da, dok traju vrućine, to čine češće nego inače.
Da deca “stoički” podnose vrućinu, Tanjugu je potvrđeno i u vračarskom vrtiću Srećkolino, gde, kako kažu, među decom nema vidljivih simptoma da im smeta vrućina. “Nismo primetili nikakvu nervozu, razdražljivost, osipe, niti bilo šta što je kod odraslih karakteristično za vrućinu”, kažu u Srećkolinu.
Ishranu su ipak, “za svaki slučaj”, prilagodili vrućinama i deci daju dosta voća i povrća. “Mnogo češće im nudimo i rashlađena pića, kao što su hladan čaj i voda”, kažu. Deci nije uskraćena ni redovna fizička aktivnost, ali ona se sprovodi, kažu, samo pre devet ujutru, a nakon toga, pa sve dok po njih ne dođu roditelji – borave u klimatizovanim prostorijama.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
U Srbiji svako treće dete gojazno, blizu 80% dece ne unosi dovoljno povrća
Zdrave navike stvaraju se od malih nogu, ali stvaraju se i nezdrave. Ako ste roditelj, možda ćete u nekom uglu svoje svesti tiho priznati da ste doprineli tome da se...
Bakterije u nosu: Da li ih i kako lečiti?
Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA! Kada dete nema...
Evo zašto nikako ne biste smeli da pustite decu da spavaju sa upaljenim svetlom
Nova naučna studija pokazuje da deca koja noću spavaju pored jakog svetla imaju smanjenu proizvodnju melatonina koji je jako bitan za organizam koji se razvija. Smanjena proizvodnja melatonina izaziva poremećaje u bioritmu organizma. U...
Epidemija malih boginja jenjava, sve više vakcinisane dece
Epidemija malih boginja u Srbiji jenjava, a kako će dalje biti zavisi od obuhvata dece predškolskog uzrasta vakcinacijom, kaže epidemiolog prof. Zoran Radovanović. „Jedini način da se bolest spreči je...
Nema komentara.