Kako deca pomažu roditeljima da odrastu

Sigurno ste primetili da, kao što roditelji podižu decu, i deca u nekom pogledu podižu roditelje. Dok ne postanu roditelji, odrasli se često ponašaju kao deca jer imaju mnogo slobode i nisu obavezni da se brinu o nekome.

Naši roditelji i ljubavni partneri ponekad imaju razloge da kolutaju očima kada uradimo nešto što nam ne priliči. Ali, kad na svet dođe dete, sve se menja. Moramo više da pazimo šta radimo, da budemo odgovorni i da dajemo dobar primer.

Srećom, imamo vremena za sazrevanje dok deca rastu, ali ne prođe mnogo pre nego što počnu da nam ukazuju na to da ono što činimo nije u skladu sa onim što tražimo od njih. Koliko je dece, na primer, upozorilo tatu ili mamu “Napravio si nered, sredi to!” ili “Rekla si prostu reč!” Takve epizode mogu da izazovu frustraciju, ali bez dečjih prigovora i bez odgovornosti koju imamo prema mališanima, možda nikada ne bismo odbacili sebičnost, izgradili odgovornost i odrasli. Većina roditelja bi se složila sa izjavom: “Kad nisam imala decu, imala sam pet teorija o ispravnom vaspitanju; danas imam petoro dece i nijednu teoriju o ispravnom vaspitanju.”

Mnogi roditelji nesumnjivo postaju bolji ljudi jer svojoj deci žele da budu dobri roditelji. Ali u pojedinim situacijama ta motivacija nije dovoljna. Štaviše, ponekad pojačan roditeljski trud u vaspitanju stvara pritisak na dete i povećava blokadu u komunikaciji, a i sputava spontanost u odnosu. “Blokada je znak da dete pred roditelja postavlja zadatak koji pogađa neku roditeljevu staru bolnu tačku. Uočila sam da su takve blokade u komunikaciji roditelja i deteta starijima izvrsna prilika za učenje”, ispričala nam je Radojka Sućeska Ligutić, psiholog sa dvadeset godina iskustva u radu sa decom i roditeljima, koja trenutno piše knjigu namenjenu roditeljima kako bi shvatili da su problemi i osećanja dece itekako važni i korisni za njihov lični razvoj i bolje roditeljstvo.

Rastite zajedno

Dakle, da bi pomogao detetu da odraste, i roditelj treba da odraste, a to znači da mora da prevlada neka naivna ili ograničavajuća uverenja, pobedi strah i nađe put do prihvatanja i poverenja u sebe. “Dirljivo je da baš u situacijama komunikacijske blokade, koje su za roditelja frustrirajuće, dete podstiče roditelja da odraste i postane bolji pedagog. Ako znate da slušate, deca su najbolji učitelji”, napominje naša sagovornica.

Najčešći nesporazum između roditelja i dece je da je svet odraslih potpuno drugačiji od sveta dece. Nema veće zablude, a iz nje izviru mnogi dalji nesporazumi – da odrasli uvek znaju šta je bolje za dete, da deca ne shvataju osećaje odraslih, da su dečiji osećaji detinjasti i prolazni, a problemi mali i rešivi. Iz te zablude rađaju se brojne zbunjujuće situacije.

Red rođenja: vi i vaša deca…

“Zamislite da žena svaki dan pita muža kako je bilo na poslu, a on počne da priča neku dogodovštinu”, objašnjava naša sagovornica. “Žena insistira da joj muž kaže da li je bio profesionalno uspešan, da li je bio bolji od kolege i da li je bio pohvaljen. Prirodna muževa reakcija bila bi da ćuti, kratak odgovor da nema ništa novo ili prigovor ženi da je naporna. Svi bismo razumeli tog muža, zar ne? A kad tako odgovori dete, grdimo ga jer je, zaboga, nepristojno.”

Tipična roditeljska pitanja upućena deci vrte se oko ocena i vladanja. “Ali”, kaže psiholog Sućeska Ligutić, “roditelji treba da znaju da u školi ima toliko zanimljivijih stvari od ocena.” Dovoljno je da se prisetimo da i mi odrasli radimo bolje i marljivije ako je oko nas dobra ekipa i ako nas šef poštuje i veruje nam, nego ako nas stalno kontroliše i kritikuje. Isto je i s decom. Stoga roditelji treba detetu da ukazuju poverenje kada je reč o školskom uspehu i zanimaju se za sve aspekte njihovog života. Poklanjanje većeg poverenja i širenje svog zanimanja na dosad zanemarene segmente detetovog života (muzika koju sluša, filmovi koje voli, dešavanja sa vršnjacima) znaci su roditeljevog “odrastanja” uz svoje dete.

Više od reči

Kad u odnosu roditelja i deteta postoji problem ili nerešena situacija, znači da roditelj za dobrobit mališana treba nešto da promeni. Obično je reč o promeni koja bi detetu pomogla da nauči da postavi granice, da se opusti, pokaže emocije i da o njima govori. “Dete često nije u mogućnosti da rečima izrazi šta roditelj treba da učini, ali reči su ionako manji deo našeg izražavanja”, nastavlja psiholog Sućeska Ligutić. “Kad na vaše postupke dete reaguje boljim raspoloženjem, većom zrelošću i samostalnošću, time kao da vam kaže da mu baš to pomaže i treba.”

1 2 Sledeća strana