Neki geni su dominantni, kao što je braon boja očiju, koja se nasleđuje sa 75 odsto verovatnoće. Roditelji koji nemaju plave oči, mogu da dobiju plavooko dete ako su oboje nosioci recesivnog gena.
Krv nije voda – kažemo ili bar pomislimo svaki put kada osvestimo da nam je dete nešto “povuklo” na nas ili na nekog iz porodice. Krupne oči, bujne kovrdže, rupica na bradi, nizak rast, umetnički dar, brzina, ljubav prema čitanju, odbojnost prema matematici, asocijalnost, temperamentnost, neobične navike, način na koji se neko smeje ili ljuti – sve to može da bude zapisano u genetskom kodu.
Nasleđuju se, nažalost, i predispozicije za određene bolesti. Najrazličitiji oblici zavisnosti. Sklonost ka agresiji. Genetika je ponekad vrlo surov zapis, mada o njoj često ne razmišljamo mnogo ili nismo ni svesni koliko snažno ostavlja pečat na nama i našim naslednicima. O tome kako se individualne i porodične karakteristike genima prenose na sledeće generacije, šta je to zapravo nasleđe i koliko možemo da mu se “suprotstavimo”, govori dr Maja Živković, genetičar u Laboratoriji za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta za nuklearne nauke “Vinča”.
Šanse za plave oči – 25 odsto
Na koji način genetiku možemo da sagledamo kroz život deteta?
Po osnovnim načelima genetike i nasleđivanja osim monogenskih oboljenja, koja su relativno retka, deca nasleđuju predispoziciju za određene osobine (fenotip) od roditelja odnosno predaka. S obzirom na to da predstavljaju miks genetike svojih roditelja, biološki gledano najčešće imaju povoljnije oblike gena i karakteristike od njih. Da li će se i koliko neka osobina ispoljiti zavisi od interakcije genetske osnove sa faktorima životne sredine. Tu dolazi do izražaja mogućnost našeg uticaja, pa kreiranjem pozitivnih navika i davanjem pozitivnih primera, umnogome možemo da popravimo kvalitet njihovog života i favorizujemo ispoljavanje povoljnih osobina.
BLIZANCI NEMAJU ISTU SUDBINU
JEDNA dugogodišnja studija je pratila život blizanaca, kako bi se utvrdilo da li im sleduje ista sudbina, s obzirom na to da imaju identični genetski materijal. Međutim, istraživači su otkrili da oni zapravo često obolevaju od različitih bolesti, kao i da postoji veliki vremenski raspon u pojavljivanju nekih oboljenja, pa se kod jednog deteta razvije u detinjstvu, a kod njegovog brata ili sestre tek za 20-30 godina.
U kojoj meri se individualne i porodične karakteristike prenose na potomstvo? Šta se najčešće, a šta najređe nasleđuje?
– Neke karakteristike se nasleđuju jednostavno i mogu da se ispolje na dominantan način, kao što je – braon boja očiju, kodominantan – krvne grupe, ili recesivan način – plave oči. Recesivna osobina se nasleđuje sa verovatnoćom od 25 odsto, a dominantna od 75 odsto. Većina osobina se, ipak, ispoljava kroz interakciju velikog broja različitih gena i faktora spoljašnje sredine, pa nije lako predvideti verovatnoću nasleđivanja.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Kao profesionalac: Porodio sopstvenu suprugu na putu do porodilišta
Kako piše Telegraf, Petković, koji nema baš nikakvo medicinsko iskustvo, porođaj je obavio kao pravi profesionalac, pa su i majka i novorođenče u nišku bolnicu stigli u dobrom stanju. On je,...
U britanskoj školi zaposlili “menjača pelena” jer deca ne mogu sama u toalet
Jedna osnovna škola u Velikoj Britaniji primila je još jednog člana osoblja, a njegov posao je jedinstven. Iako zvuči neverovatno, ovaj radnik će menjati deci pelene, jer mnoga od njih...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Dragana Pačanin Sajkov
O meni Zovem se Dragana, idejni tvorac sam portala o kućnim ljubimcima petface.net i direktorka male marketinške agencije. Zaljubljenik sam u putovanja i koristim svaku priliku da otputujem, bez obzira...
Istraživanje o mladima u Srbiji: Okrenuti brzim zadovoljstvima, tri četvrtine želi da emigrira
Andriana Janković Kakve aktivnosti u slobodno vreme, način života i percepcije vrednosti preovlađuju među mladima? Šta planiraju u pogledu svoje budućnosti u srpskom društvu, odnosno planiraju li da uskoro postanu...
Nema komentara.