Kada je Renu Seksena iz indijskog grada Bengalurua donela svoju prevremeno rođenu bebu kući, porodica joj je savetovala da odmah krene sa starom indijskom tehnikom za podsticanje napretka novorođenčadi – dnevnom masažom. Međutim, lekari su bili oprezni i savetovali su joj da sačeka da beba prvo dobije na težini pa tek onda da započne masaže.
Seksena je odlučila da sačeka dve nedelje. Tokom tog vremena, njena beba nije napredovala ni 100 grama i spavala je vrlo slabo. Stvari su krenule da se popravljaju tek kada je Seksena angažovala pedijatrijsku sestru i naučila od nje tehniku tradicionalne masaže za bebe. Ne samo da je njena ćerka počela bolje da spava, već i da dobija na težini.
Iskustvo ove mame samo je jedan u moru primera zapanjujućih blagodeti južnoazijske tehnike masaže beba i nedonoščadi. Studije su pokazale da ove uljane masaže, kada se izvode pravilno, doprinose dobijanju na težini, sprečavaju bakterijske infekcije i smanjuju smrtnost novorođenčadi za 50%.
Pedijatrijska sestra je Sekseni pokazala kako da zagreje ulja, kokosovo i bademovo, i bezbedno ih nanoai na ćerkinu kožu u polusatnim dnevnim masažama koje prati topla kupka. „Počeli smo sa nežnim, srcolikim pokretima po bebinom stomačiću, i nastavili po drugim delovima tela. Zatim smo nežno vežbali udove, dodirujući čelo vrhovima nožnih prstiju, kako bi se izbacili zaostali gasovi.“
Masaža beba pruža trajne zdravstvene dobrobiti, kažu naučnici: „Koža je najveći organ tela, ali mi često potcenjujemo značaj njene nege za celokupno zdravlje,“ kaže Geri Darmstat, profesor neonatalne i razvojne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford.
Na svojim putovanjima kroz Bangladeš i Indiju, Darmstat je uočio da porodice, naročito majke i bake, provode mnogo vremena masirajući novorođenčad. „Zaintrigiralo me je kada sam saznao da se tako radi vekovima, i počeo sam to da proučavam,“ kaže. Studija koju je sa saradnicima sproveo na 497 prevremeno rođenih beba koje su dobijale svekodnevne masaže u bolnici u Bangladešu, pokazala je da one spašavaju živote. „Uočili smo smanjenje rizika od infekcija od 40% i rizik od smrti niži za 25-50%, što je značajna razlika,“ kaže Darmstat.
Njegov tim je utvrdio da redovne masaže pomažu da se formira bebin mikrobiom – sloj bakterija koje prekrivaju kožu i crevni trakt. Mikrobiom ima ključnu ulogu u jačanju imuniteta, jer predstavlja delotvornu zaštitu od infekcija.
„Neuhranjene bebe koje su masirane uljima razvile su mnogo raznovrsniji mikrobiom. Ulja su popravila zaštitna svojstva kože, učinivši da bakterije teže mogu da prodru kroz kožu i uđu u krvotok, što dovodi do životno ugrožavajućih infekcija.“
Ovi nalazi su posebno značajni za prevremeno rođene bebe. „Kod nedonoščadi, koža ne pruža dovoljnu zaštitu i lako gubi vodu, a sa njom i toplotu. Zato bebe lako postanu hipotermične. Organizam troši dragocenu energiju na zagrevanje, zanemarujući druge funkcije,“ objašnjava Darmstat.
U studiji koja će uskoro biti objavljena, Darmstat i njegov tim pratili su 26.000 beba iz indijske države Utar Pradeš. Polovina ih je masirana suncokretovim, a druga polovina senfovim uljem. Naučnici su utvrdili da su bebe iz obe grupe bolje napredovale. „Iako kod beba rođenih u terminu nije bilo značajne razlike u riziku od smrti, kod beba manjih od 1,5 kg došlo je do smanjenja mortaliteta od 52%,“ kaže on.
Drugi naučnici su otkrili slične dobrobiti. U jednoj studiji tvrdi se da masaže stimulišu vagus, dugački nerv koji povezuje mozak sa stomakom, poboljšavajući varenje i apsorpciju nutrijenata. Na taj način bebe više dobijaju na težini. Dnevne masaže takođe smanjuju stres i bol, što je naročito važno za prevremeno rođene bebe, koje provode duge usamljene mesece u bolnici.
„Savetujemo da roditelji počnu sa masažama odmah po rođenju,“ kaže Tifani Fild, profesorka pedijatrije, psihologije i psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Majami. Fild je specijalizovala masažu beba i naglašava da je pravilna tehnika od ključne važnosti. „Mora se „pomeriti koža“, nanošenjem umerenog pritiska. Suviše blaga masaža može golicati i smetati bebama“.
Darmstat takođe preporučuje umereni pristup: „Ne treba biti suviše grub, jer tako možete oštetiti zaštitni sloj na koži.“
Ulje mora biti pažljivo odabrano i nanešeno, i tu oslanjanje na tradiciju nije najbolji vodič. Jedna studija iz Indije je utvrdila da preko polovina majki nanosi ulja na bebine oči i u uši. Naučnici upozoravaju da to može dovesti do infekcije.
Najblagotvornijim su se pokazala suncokretovo (hladno ceđeno), kokosovo i susamovo ulje. „Ova ulja imaju visok sadržaj linolenske kiseline, koju naše telo ne može da proizvede,“ objašnjava Darmstat. „A na našoj koži postoje receptori posebno namenjeni za vezivanje ove masne kiseline, tako da se ona metaboliše. To dokazuje da masne kiseline iz ulja mogu da stimulišu i jačaju imuna svojstva kože.“
Međutim, senfovo ulje, čije je korišćenje rašireno u indijskoj državi Utar Pradeš, sadri erukinsku kiselinu, koja može dovesti do zapaljenja i oštećenja barijere na koži, kaže on.
Izvor: BBC/ Detinjarije.com
